Nerealne projekcije uticale su na pad kredibiliteta kreatora ekonomske politike u očima privrednika, kaže Sađa Đogović iz IZIT-a.
"Privrednici, zato, prilikom projekcija svojih cena za sledeću godinu neće uvažavati zvanične projekcije inflacije, nego će se, jedan do dva procentna poena nadograditi na te projekcije" rekao je saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.
Đogović je ukazao da je potrebno da privreda i realni sektor posluju u predvidivom ambijentu i da je zbog toga važno da raspolažu sa validnim projekcijama i da imaju obezbeđene stabilne uslove za poslovanje.
"Da li je inflacija sedam, ili osam odsto, nije toliko bitno, koliko je bitno da se projekcije održe do kraja godine, kako bi se pokazao kredibilitet institucija koje ih same daju. Prema tome, bitno je da postoji realna projekcija", naglasio je on.
Đogović je izjavio da je na rast inflacije u ovoj godini uticao rast cena proizvoda i usluga koji su pod kontrolom države, kao i realizovana akcizna politika.
"Rastu potrošačkih cena pogodovao je rast cena proizvoda i usluga, koji su pod ingerencijom države i akcizna politika, koja je uslovljavala rast cena - poput nafte, alkoholnih pića, cigareta, a takođe i nepostojanje strategije poljoprivrednog razvoja i adekvatne poljoprivredne politike", rekao je Đogović Tanjugu.
On je naveo da tome treba dodati i "pasivnost državnih institucija u pogledu sankcionisanja kartelskog i monopolskog ponašanja, što je doprinelo rastu cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda".
"Inflacija, merena potrošačkim cenama je svakako premašila gornju granicu projektovane inflacije od osam odsto. Ona je na godišnjem nivou, od oktobra 2009. do oktobra 2010. godine iznosila 8,9 odsto i sasvim je izvesno da će biti negde do 9,5 odsto do kraja godine", rekao je Đogović.
On je ukazao da je dobro to što nije bilo stimulansa sa strane tražnje, koji bi povećavali inflacione tenzije, jer su plate i penzije ostale "zamrznute".
Međutim, naglasio je on, izvesno je da se može očekivati i to početkom naredne godine, nakon što se 'odrmznu' zarade i ako se nakon uspešne prodaje "Telekoma" jedan deo sredstava prelije u tekuću potrošnju.
Đogović je naveo da će Narodna banka Srbije (NBS), imajući sve ovo u vidu, tokom sledeće godine, naročito u prvom polugodištu, morati da vodi restriktivnu kreditno-monetarnu politiku, odnosno da poveća referentnu kamatnu stopu, ili stopu obavezne rezerve.
"U svakom slučaju, naredne godine inflacija bi trebalo da bude niža od projektovane za tu godinu", rekao je on i podsetio da je projektovana ciljana inflacija za 2011. godinu 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Đogović je ocenio da je neophodan "skladniji odnos fiskalne i monetarne politike, što do sada nije bio slučaj".
"NBS ne može mnogo postići, ukoliko ne postoji potpora vlade, u smislu manje javne potrošnje i rešavanja strukturnih problema", kazao je Đogović i podsetio na primer povećanja cena hrane, gde su Narodnoj banci Srbije praktično bile 'vezane ruke', jer svojim raspoloživim instrumentima nije mogla da utiče na njihovo kretanje.
(Tanjug)
Đogović je ukazao da je potrebno da privreda i realni sektor posluju u predvidivom ambijentu i da je zbog toga važno da raspolažu sa validnim projekcijama i da imaju obezbeđene stabilne uslove za poslovanje.
"Da li je inflacija sedam, ili osam odsto, nije toliko bitno, koliko je bitno da se projekcije održe do kraja godine, kako bi se pokazao kredibilitet institucija koje ih same daju. Prema tome, bitno je da postoji realna projekcija", naglasio je on.
Đogović je izjavio da je na rast inflacije u ovoj godini uticao rast cena proizvoda i usluga koji su pod kontrolom države, kao i realizovana akcizna politika.
"Rastu potrošačkih cena pogodovao je rast cena proizvoda i usluga, koji su pod ingerencijom države i akcizna politika, koja je uslovljavala rast cena - poput nafte, alkoholnih pića, cigareta, a takođe i nepostojanje strategije poljoprivrednog razvoja i adekvatne poljoprivredne politike", rekao je Đogović Tanjugu.
On je naveo da tome treba dodati i "pasivnost državnih institucija u pogledu sankcionisanja kartelskog i monopolskog ponašanja, što je doprinelo rastu cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda".
"Inflacija, merena potrošačkim cenama je svakako premašila gornju granicu projektovane inflacije od osam odsto. Ona je na godišnjem nivou, od oktobra 2009. do oktobra 2010. godine iznosila 8,9 odsto i sasvim je izvesno da će biti negde do 9,5 odsto do kraja godine", rekao je Đogović.
On je ukazao da je dobro to što nije bilo stimulansa sa strane tražnje, koji bi povećavali inflacione tenzije, jer su plate i penzije ostale "zamrznute".
Međutim, naglasio je on, izvesno je da se može očekivati i to početkom naredne godine, nakon što se 'odrmznu' zarade i ako se nakon uspešne prodaje "Telekoma" jedan deo sredstava prelije u tekuću potrošnju.
Đogović je naveo da će Narodna banka Srbije (NBS), imajući sve ovo u vidu, tokom sledeće godine, naročito u prvom polugodištu, morati da vodi restriktivnu kreditno-monetarnu politiku, odnosno da poveća referentnu kamatnu stopu, ili stopu obavezne rezerve.
"U svakom slučaju, naredne godine inflacija bi trebalo da bude niža od projektovane za tu godinu", rekao je on i podsetio da je projektovana ciljana inflacija za 2011. godinu 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Đogović je ocenio da je neophodan "skladniji odnos fiskalne i monetarne politike, što do sada nije bio slučaj".
"NBS ne može mnogo postići, ukoliko ne postoji potpora vlade, u smislu manje javne potrošnje i rešavanja strukturnih problema", kazao je Đogović i podsetio na primer povećanja cena hrane, gde su Narodnoj banci Srbije praktično bile 'vezane ruke', jer svojim raspoloživim instrumentima nije mogla da utiče na njihovo kretanje.
(Tanjug)
