Kako je danas objavio ruski energetski koncern, po sadašnjim cenama vrednost projekta je oko deset milijardi evra za podvodni deo i oko 5,5 milijardi za kopnenu evropsku deonicu.

Gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanske energetske kompanije Eni, predviđa godišnje isporuke do 63 milijardi kubnih metara gasa u Evropu zaobilazeći sadašnje tranzitne zemlje.

Prvobitno planirane investicije u projekat su procenjivane na 19-24 milijardi evra, ali je u proleće 2009. godine izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio da su ukupni troškovi smanjeni na 8,6 milijardi evra, podseća agencija Rojters.

Pustanjem u rad Južnog toka, koje je planirano za kraj 2015. godine, ruski prirodni gas će se do evropskog tržišta dopremati po dnu Crnog mora zaobilazeći Ukrajinu, čije je sporenje oko cena sa Rusijom više puta ugrožavalo ruski izvoz gasa u Evropu.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je je istakao da je Srbija prva od svih zemalja kroz koje treba da prođe Južni tok formirala zajedničko preduzeće i uradila studiju izvodljivosti za deonicu tog gasovoda kroz našu zemlju.

Studijom izvodljivosti je planirano da Južni tok u Srbiju uđe kod Zaječara, sa izlazom kod Subotice, a predviđena su i odvajanja za Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, rekao je Bajatović, razjasnivši tako pitanje "Dimitrovgrad ili Zaječar".

Dužina trase gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju treba da iznosi 470 kilometara, prema sadašnjem planu, a konačna dužina biće poznata posle završetka generalnog i idejnog projekta, rekao je on i dodao da će kapacitet gasovoda kroz Srbiju biti od 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje.

Govoreći o sledećim koracima koje će "Srbijagas" preduzeti na realizaciji tog projekta, Bajatović je rekao da to preduzeće već počinje da priprema trasu gasovoda, jer moraju da se reše imovinsko-pravni sporovi koji mogu da se nađu na trasi.

On je kazao da su studiju izvodljivosti za deonicu gasovoda kroz Srbiju radili stručnjaci Srbijagasa i ruskog instituta iz Sankt Peterburga, napomenuvši da sada Gasprom treba da uradi reviziju strudije, ali da ne očekuje bilo kakve probleme, jer je ona rađena u koordinaciji sa ruskim partnerom.

Bajatović je ponovio da će Južni tok sigurno biti građen i to novcem zapadnih investitora, pre svega francuskih i nemačkih kompanija, i najavio da je ideja da prvi kopneni deo Južnog toka počne da se gradi najranije krajem 2012. godine.

Gasovod Južni tok treba da doprema ruski prirodni gas do evropskog tržišta, preko Bugarske i Grčke do Italije i preko Srbije, Hrvatske i Mađarske do Austrije.

Studija izvodljivosti za sve zemlje kroz koje gasovod treba da prođe trebalo bi da bude završena u prvom kvartalu sledeće godine, a predviđeno je da godišnje isporuke tim gasovodom iznose do 63 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, zaobilazeći sadašnje tranzitne zemlje.

Gasprom je procenjenio vrednost projekta izgradnje Južnog toka na 15,5 milijardi evra, a puštanje u rad tog magistralnog gasovoda planirano je za kraj 2015. godine.

(Tanjug/MONDO)