Šta je “grad od 15 minuta”? Konceptu koji bi mogao drastično da unapredi urbano stanovanje, Pariz i Barselona pioniri

Koncept 15-minutnog grada promoviše ideju da se sve osnovne životne potrebe mogu zadovoljiti u blizini doma, podstičući pešačenje i biciklizam umesto automobila. Vizija urbanog razvoja teži smanjiti emisiju štetnih gasova, poboljšati kvalitet vazduha i stvoriti inkluzivnije i zdravije gradove.

Od tada, mnogi gradovi širom sveta počeli su da istražuju i primenjuju principe 15-minutnog grada prilagođavajući ih svojim specifičnim potrebama i kontekstima. Pariz, pod vodstvom gradonačelnice Anne Hidalgo, postao je jedan od najistaknutijih primera primene ovog koncepta, pretvarajući školska dvorišta u parkove i rekonfigurišući gradske prostire za pešake i bicikliste.

Ovaj pristup urbanom dizajnu nastavlja da inspiriše gradove širom sveta da preispitaju i transformišu svoje urbane prostore i da teže stvaranju održivijih, zdravijih i inkluzivnijih zajednica.

Značaj 15-minutnog grada

Održivost i ekologija

U srcu koncepta 15-minutnog grada leži ideja o održivosti. Redefinisanjem urbanog prostora tako da se osnovne potrebe mogu zadovoljiti bez upotrebe automobila, gradovi mogu značajno smanjiti svoj ugljenični otisak. Zeleni prostori i pešačke zone postaju ne samo estetski elementi već ključni faktori u borbi protiv klimatskih promena. Ovakav pristup podstiče razvoj lokalne ekonomije i kratkih lanaca snabdevanja što dodatno umanjuje ekološki uticaj transporta dobara.

Zdravlje i društvena pravda

Dizajniranje gradova sa fokusom na pešačenje i biciklizam unapređuje fizičko i mentalno zdravlje stanovnika kroz aktivniji način života. Pored toga što se pojačava fizička aktivnost, samanjuje se i stres povezan sa svakodnevnim dugim putovanjima i gužvama u saobraćaju. Osim toga, ovako uređene urbane sredine pružaju jednake mogućnosti pristupa uslugama i resursima svim slojevima društva čime se direktno doprinosi smanjenju socijalne nejednakosti.

Ekonomski uticaji

Koncept 15-minutnog grada ima potencijal da transformiše lokalne ekonomije podstičući razvoj malih i srednjih preduzeća i usluga unutar lokalnih zajednica. Pored toga što se podstiče zapošljavanje na lokalnom nivou, na ovaj način se zadržava novac unutar zajednice, što dodatno jača lokalnu ekonomiju. Studije su pokazale da prisustvo pešačkih i biciklističkih staza povećava vrednost nekretnina i promet u lokalnim prodavnicama, dok istovremeno smanjuje troškove održavanja infrastrukture i zdravstvene troškove povezane sa zagađenjem i neaktivnošću.

Ukupno gledano, 15-minutni gradovi nude holistički pristup urbanom razvoju koji harmonizuje ekološke, zdravstvene i ekonomske aspekte života u gradu, stvarajući temelje za održivu budućnost urbanih sredina

Kako funkcioniše “grad od 15 minuta”

Urbanističko planiranje i dizajn

Ključ uspeha 15-minutnog grada leži u promišljenom urbanističkom planiranju i dizajnu koji omogućavaju da se sve neophodne usluge i potrebe nalaze u neposrednoj blizini stanovnika. Ovo zahteva integraciju stambenih prostora sa komercijalnim i javnim prostorima, kao i sa zelenim površinama. Planiranje mora biti fleksibilno kako bi se prilagodilo različitim potrebama stanovnika, uključujući i one najranjivije. U praksi, to znači transformaciju školskih dvorišta u javne parkove, rekonfiguraciju ulica za pešake i bicikliste i stvaranje višenamenskih prostora koji mogu služiti različitim zajednicama.

Transport i mobilnost

Transportna mreža u 15-minutnom gradu mora biti efikasna i pristupačna sa naglaskom na pešačenje, biciklizam i javni prevoz. Smanjenje zavisnosti od automobila postiže se kroz razvoj sigurnih i udobnih pešačkih i biciklističkih staza, kao i kroz poboljšanje usluga javnog prevoza koje postaju privlačnije opcije za svakodnevna putovanja. Ovo uključuje i razvoj pametnih tehnologija koje olakšavaju kretanje i navigaciju gradom kao što su aplikacije za deljenje bicikala ili električnih trotineta.

Dostupnost usluga i potreba

Da bi se koncept 15-minutnog grada uspešno implementirao neophodno je da sve usluge počev od prodavnica, preko zdravstvenih ustanova, do kulturnih i obrazovnih institucija budu lako dostupne svim građanima. To znači da se moraju razvijati lokalni centri koji će biti opremljeni za zadovoljavanje svakodnevnih potreba kao što su lokalne pijace, ambulante, škole, biblioteke i kulturni centri. Ovakav pristup podstiče stvaranje čvršćih veza unutar zajednice i jača osećaj pripadnosti i zajedništva među stanovnicima.

U suštini, funkcionisanje 15-minutnog grada zavisi od sinergije između urbanističkog planiranja, transporta i dostupnosti usluga što zajedno stvara dinamičan i održiv urbani ekosistem.

Stanovi u blizini Ušća:

Primeri gradova od 15 minuta

Pariz kao pionir

Pariz se često navodi kao grad koji je pionir u primeni ovog koncepte. Gradonačelnica Anne Hidalgo je ovu ideju učinila centralnim delom svoje politike sa ciljem da francusku prestonicu transformiše u mesto gde su sve osnovne potrebe dostupne unutar kratke šetnje ili vožnje biciklom. Ključne inicijative uključuju pretvaranje školskih dvorišta u javne parkove, smanjenje prostora za parkiranje automobila u korist zelenih površina i igrališta, kao i ambiciozan plan da do 2026. godine sve pariske ulice dobiju biciklističku infrastrukturu.

Šangaj i koncept "životnih krugova"

Šangaj je usvojio sličan koncept pod nazivom "životni krugovi od 15 minuta", koji za cilj ima da se sve dnevne potrebe stanovnika nalaze unutar 15 minuta hoda. Ovaj plan je deo šire strategije koja teži poboljšanju kvaliteta života u ovom megalopolisu. Inicijativa uključuje izgradnju višenamenskih zajedničkih prostora, poboljšanje lokalnih usluga i infrastrukture, kao i promociju zelenih površina.

Barselona i "Superilles"

Barselona je razvila koncept "Superilles" (super blokova), koji se sastoji od grupisanja nekoliko gradskih blokova u veće jedinice unutar kojih je automobilski saobraćaj ograničen. Ovo omogućava da se ulice oslobode za pešake i bicikliste i da se stavnovnicima i turistima ponudi zdravije okruženje i udobniji boravak. Osim toga, u super-blokovima se bivši parking prostori pretvaraju u zelene površine, dečija igrališta i mesta za društveni život što doprinosi stvaranju zajednice orijentisane ka ljudima, a ne ka automobilima.
Svaki od ovih gradova pokazuje kako se koncept 15-minutnog grada može prilagoditi različitim urbanim kontekstima i potrebama, dok istovremeno postavlja temelje za održiviji i zdraviji urbani razvoj.

Koje su mane koncepta “gradova od 15 minuta”

Problemi sa implementacijom

Iako je koncept 15-minutnog grada privlačan, njegova implementacija nije bez izazova. Gradovi se suočavaju sa tehničkim i logističkim poteškoćama u rekonfiguraciji postojećih urbanih prostora što zahteva značajne investicije i dugoročno planiranje. Postojeći infrastrukturni i urbanistički obrasci često se teško prilagođavaju novim zahtevima, a otpor promenama može biti jak kako od strane stanovnika, tako i od strane poslovnih subjekata koji su navikli na tradicionalni model gradskog života.

Uticaj na poslovanje i trgovinu

Promene koje donosi 15-minutni grad mogu imati značajan uticaj na lokalno poslovanje i trgovinu. Dok neki vide priliku u povećanju pešačkog prometa i lokalne potrošnje drugi strahuju od gubitka poslovanja zbog smanjenog pristupa za automobile i potencijalnog smanjenja vidljivosti. Postoji i bojazan da će se povećati troškovi zakupa prostora zbog veće potražnje za lokacijama unutar pešačkih zona što bi moglo dovesti do isključivanja manjih, nezavisnih trgovaca.

Gentrifikacija i socijalna nejednakost

Jedan od najčešćih kritika koncepta 15-minutnog grada jeste da može dovesti do gentrifikacije, odnosno procesa u kojem renoviranje i revitalizacija određenih gradskih četvrti dovode do porasta cena nekretnina što rezultira istiskivanjem stanovništva sa nižim prihodima iz tih oblasti. Ovo je u suprotnosti početnoj premise o inkluziji i može dovesti do povećanja socijalne nejednakosti jer bogatiji stanovnici preuzimaju obnovljene prostore, dok bi manje imućni stanovnici morali da se premeštaju u periferne delove grada gde su uslovi života često lošiji.

Svaki od ovih izazova zahteva pažljivo razmatranje i balansiranje različitih interesa kako bi se osiguralo da 15-minutni gradovi budu inkluzivni i pravedni za sve stanovnike. To podrazumeva razvoj politika koje će omogućiti pravičnu distribuciju resursa i benefita koje ovakav model urbanog razvoja donosi.

Budućnost 15-minutnih gradova

Politika i društveni dijalog

Budućnost 15-minutnih gradova u velikoj meri zavisi od političke volje i sposobnosti da se vodi konstruktivan društveni dijalog. Političari i urbanisti moraju raditi zajedno sa građanima kako bi identifikovali i razumeli lokalne potrebe i kako bi osigurali da planovi razvoja budu inkluzivni i transparentni. Otvorena komunikacija i uključivanje građana u proces planiranja ključni su za stvaranje održivih i prihvaćenih urbanističkih rešenja. Takođe, važno je obezbediti pravne i finansijske okvire koji će podržati tranziciju ka ovom modelu.

Prilagođavanje koncepta različitim gradovima

Nema univerzalnog pristupa kada je reč o implementaciji koncepta 15-minutnog grada jer svaki grad ima svoje jedinstvene karakteristike i izazove. Prilagođavanje koncepta različitim urbanim kontekstima zahteva razumevanje specifičnih socijalnih, ekonomskih i kulturnih faktora koji oblikuju svaki grad. To može uključivati modifikaciju infrastrukturnih projekata, razvoj lokalnih inicijativa i stvaranje specifičnih programa koji odgovaraju potrebama i mogućnostima svake zajednice.

Potencijal za širenje ideje

Koncept 15-minutnog grada ima ogroman potencijal za širenje jer se sve više gradova širom sveta suočava sa sličnim izazovima u pogledu održivosti, zdravlja i socijalne pravde. Kroz razmenu znanja, iskustava i najboljih praksi gradovi ‚bi trebalo da uče jedni od drugih i prilagođavaju koncept svojim potrebama. Međunarodne organizacije i mreže gradova imaju ključnu ulogu u promociji i podršci ovog modela, tako što bi promovisali njegovu globalnu primenu i pružili platformu za saradnju i inovacije.

Na kraju krajeva, budućnost 15-minutnih gradova zavisi od sposobnosti društva da se prilagodi i odgovori na promenljive okolnosti prihvatajući nove modele življenja koji promovišu održivost, zdravlje i jednakost. Sa pravim pristupom 15-minutni gradovi mogu postati vodeći model urbanog razvoja u 21. veku.

Zaključak

Koncept 15-minutnog grada predstavlja revolucionarni pristup urbanom planiranju koji stavlja ljudske potrebe i održivost na prvo mesto. Temelji se na ideji da bi sve esencijalne usluge trebalo da budu dostupne unutar kratkog pešačkog ili biciklističkog putovanja, što doprinosi smanjenju zavisnosti od automobila, poboljšanju kvaliteta vazduha, i stvaranju zdravijih i pravednijih urbanih zajednica.
Gradovi poput Pariza, Šangaja i Barcelone već demonstriraju kako se ovaj koncept može primeniti u praksi, unapređujući kvalitet života svojih stanovnika i postavljajući standarde za budući urbani razvoj. Međutim, izazovi poput implementacije, uticaja na lokalno poslovanje i rizika od gentrifikacije zahtevaju pažljivo razmatranje i strateško planiranje.

Za budućnost urbanog života, 15-minutni grad nudi viziju koja može biti prilagođena i primenjena širom sveta, uzimajući u obzir lokalne specifičnosti i potrebe. Ovaj model poziva na akciju ne samo urbaniste i političare, već i građane, da aktivno učestvuju u oblikovanju svojih zajednica.

Kao društvo, stojimo na prekretnici u razvoju naših gradova. Imamo priliku da preispitamo i redefinišemo način na koji živimo, radimo i povezujemo se jedni sa drugima. 15-minutni grad nije samo urbanistički koncept, već poziv na promišljanje i kreiranje održive, inkluzivne i humane budućnosti za sve.