ZADUŽIO SE 40.000€, VOZIO JUGA KOJI NEMA RIKVERC! Danijelu se ređale inspekcije, a onda je biznis procvetao!

Janoš Demeter bio je kuvar u Parizu kada je zbog tek rođene ćerke morao da se vrati u Srbiju. Odlučio je da ostane i počne da se bavi proizvodnjom sireva od kozjeg i ovčijeg mleka. On je u emisiji na TV Kurir "Ni 5 ni 6" govorio o teškom početku i kroz šta je sve prolazio kao mali proizvođač hrane u Srbiji.

"Igrom slučaja sam završio za kuvara, ali mi se nije svideo taj posao jer su plate bile jako male. Dobro je bio plaćen posao mesara i otišao sam na zanat. Počeo sam da se bavim tim poslom i svideo mi se. Negde u glavi sam imao da ću jednog dana to da otvorim. Međutim, to je za mene bilo finansijski nedostižno. Proveo sam 10 do 15 godina u tom poslu i u jednom trenutku sam došao do neke svote novca. Ona je bila mizerna, kao sada 3.000 evra. Tada sam otvorio svoju prvu mesaru. Zadužio sam se negde na oko 30 do 40 hiljada evra, jer sam sve kupovao na 'dođem ti' pa ću ja to da platim. Renovirao sam sam lokal, ali onda sam shvatio da nemam automobil. Kum mi je pozajmio Juga 45 koji nije imao rikverc. Pa kada stanem, ja ga guram u rikverc nazad", započeo je Đerfi.

"Za početak sam radio sam u radnji pre podne gde sam služio, prao i čistio. Popodne sam radio u jednoj maloj proizvodnji koju sam zakupio. Radni dan mi je trajao od 5 ujutru do 10 uveče. Tako sam radio godinu dana i nisam imao mogućnosti nikoga da platim da mi radi. Sestra mi je pomagala vikendom i to se na to svodilo", rekao je Đerfi i dodao:

"Inače kada sam otvarao prvi lokal bio sam iznenađen jer sam ga napunio. Prvi dan je pazar bio kao da ja to radim 20 godina, da li je to bila sreća ne znam. Međutim, to je početnička euforija gde ti misliš da to ide tako lako. Onda kreće jedna, pa druga inspekcija, kazne, problemi. Ti kreneš jedan napred, vrati te tri koraka nazad. Tu se razlikuju ljudi koji će da opstanu i oni koji neće. Obično ljudi kada pokrenu neki posao i kada dođe do prvih problema oni klonu duhom i potonu. Poraz ne smeš da shvatiš kao poraz nego kao lekciju na kojoj ne smeš više da pogrešiš. Najvažnije je u poslu da imaš cilj, da si uporan i da nema odustajanja."

Saša Ilić zvani Rus doselio se iz Austrije za vreme korone u svoju dedovinu, selo Obrež gde je pokrenuo biznis sa lešnicima i orasima.

"Ja sam iz opštine Varvarin, selo Obrež. Moje selo je počelo da se menja onda kada sam se ja vratio iz Austrije. Mislim da je nešto najlepše kada neko dođe iz inostranstva i krene odakle je i pošao. To je dedovina. Ja sam posadio leštik i orah neke 2012 ili 2013 godine. Mašto sam da se vratim. Hvala koroni, došao sam sa Alpa u Obrež i ne kajam se nijednog trenutka. Savetujem svima da naprave taj jedan korak, da taj komfor koji imaju gore na zapadu, da ne brinu da li će prvog leći plata. Ovde si sam svoj gazda i sam kreiraš dan koliko će se raditi. Naravno, svi mi težimo da stvorimo nešto više na kraju."

Ognjen Škiljević je svoj put krenuo preporukama ljudi.

"Ja sam iz poreklom iz sela Gacka, ispod Volujaka i nekako celoga života sam bio okrenut hedonizmu. Volim da uživam u hrani, i u prirodnim lepotama. Sasvim slučajno sam došao na ideju da taj sav koncept onoga što ja radim nazovem 'hedonista sa kamena'. Nije to bilo ništa smišljeno i imalo bilo kakvu marketinšku pozadinu. Jednostavno, ljudi me sad jako lako zapamte. Evo ga hedonista", rekao je Škiljević i dodao:

"U Srbiju sam došao 2005. godine da studiram. Počeo sam da radim od 2009. godine. Negde poslednjih 7 godina sam počeo da se bavim ovim poslom. To je krenulo u studentskom domu, ali i kasnije, znali su ljudi da sam iz Hercegovine pa su me pitali da probaju svašta nešto. Posao je dobio najveći zamah tokom korone jer su počeli ljudi da paze šta jedu. Mnogo više gde će da kupe", rekao je on.

U izdvojenom tekstu na našem portalu pročitajte i kako je Dragomir počeo od saksije na terasi, a sada razvio biznis od kog zarađuje 20.000€ godišnje.

BONUS VIDEO:

(Kurir/MONDO/N.D.)