On je naveo da je cena električne energije, koja je u Srbiji najjeftinija u okruženju, najviše je državna briga jer tako može da se utiče na povećanje investicione potrošnje i zaposlenosti postojećih kapaciteta u industriji, građevinarstvu i zanatstvu.
“Ekonomska politika u narednoj godini treba da omogući podizanje industrijske proizvodnje i zapošljavanje većeg broja ljudi nego u poslednje dve i po godine. Lično, kao deo energetskog sektora, smatram da se stiču uslovi da se harmonizuje cenovna politika u oblasti električne energije u odnosu na zemlje okruženja sa sličnim ekonomskim stanjem i potencijalom", istakao je Škundrić.
On je najavio da je težnja da u narednih nekoliko godina dostignemo prosek cene struje na tržištu u regionu, što bi u prvoj fazi omogućilo sopstvene investicije Elektroprivrede Srbije (EPS) od 500 miliona evra godišnje, a kasnije i od milijardu evra.
“EPS bi tako bio najsnažnija lokomotiva preporoda ekonomije Srbije", rekao je ministar, ocenjujući da je korektna cenovna politika u oblasti električne energije važnija za državu nego za EPS.
“Cenu struje treba posmatrati kao razvojnu funkciju i element koji najneposrednije utiče na organsku vrednost kapitala kompanije, jer ako bi cena kilovat-sata porasla za pola evrocenta ili evrocent, vrednost kapitala EPS bila bi veća za više od jedne milijarde evra", napomenuo je ministar energetike.
Investicije EPS-a u poslednje tri do četiri godine bile su godišnje od 350 do 500 miliona evra i to je elektromašinskim, građevinskim i drugim kompanijama omogućilo egzistenciju, naveo je on i dodao da je čak 40.000 radnika, neposredno ili posredno, vezano za investicionu potrošnju EPS-a.
Govoreći o mogućnosti otvaranja gradilišta u 2011. godini, Škundrić je naglasio da i sada ima otvorenih gradilišta, jer su kapitalni remonti i revitalizacije u EPS-u ozbiljne investicije.
U toku je revitalizacija HE “Đerdap 1" i kada se završi ta modernizacija njegova snaga će biti veća za 162 megavata, što je u nivou jedne nove hidroelektrane.
Upravo su završeni radovi u Termoelektrani “Nikola Tesla" u Obrenovcu - TENT , a pri kraju su i u “Kostolcu B2." Radi se i revitalizacija HE “Bajina Bašta" , a uskoro će započeti i modernizacija HE “Zvornik".
Škundrić je, u intervjuu za najnoviji broj časopisa “kWh", izrazio očekivanje i da će za dva meseca biti poznati strateški partneri za izgradnju novih termoblokova za “Kolubaru B" i TENT B3, ali i dodao da postoji rešenje i ako oni odustanu.
“Rešenje je kreditno zaduženje kao za modernizaciju “Kostolca", jer će novi kapaciteti biti dovoljno rentabilni i postoji objektivna potreba za strujom na tržištu Srbije, ali i regiona za novim kapacitetima", smatra Škundrić.
Govoreći o učešću Srbije u gradnji NE “Belene", Škundrić je kazao da je iz Bugarske stigla principijelna ponuda i principijelno je odgovoreno da je Srbija zaintersovana, ali da ipak, nije bilo reči o procentima.
“Od bugarskog ministra energetike tražio sam da pripreme predlog koji je to nivo učešća sa srpske strane koji bi njima bio interesantan i na bazi tih podloga uradićemo tehno-ekonomsku analizu, gde bi se videla opravdanost ulaska u projekat", naglasio je Škundrić i dodao da bi to bila osnova za definitivnu odluku o visini i obliku finansijskog aranžmana u tom poslu.
(Tanjug)
“Ekonomska politika u narednoj godini treba da omogući podizanje industrijske proizvodnje i zapošljavanje većeg broja ljudi nego u poslednje dve i po godine. Lično, kao deo energetskog sektora, smatram da se stiču uslovi da se harmonizuje cenovna politika u oblasti električne energije u odnosu na zemlje okruženja sa sličnim ekonomskim stanjem i potencijalom", istakao je Škundrić.
On je najavio da je težnja da u narednih nekoliko godina dostignemo prosek cene struje na tržištu u regionu, što bi u prvoj fazi omogućilo sopstvene investicije Elektroprivrede Srbije (EPS) od 500 miliona evra godišnje, a kasnije i od milijardu evra.
“EPS bi tako bio najsnažnija lokomotiva preporoda ekonomije Srbije", rekao je ministar, ocenjujući da je korektna cenovna politika u oblasti električne energije važnija za državu nego za EPS.
“Cenu struje treba posmatrati kao razvojnu funkciju i element koji najneposrednije utiče na organsku vrednost kapitala kompanije, jer ako bi cena kilovat-sata porasla za pola evrocenta ili evrocent, vrednost kapitala EPS bila bi veća za više od jedne milijarde evra", napomenuo je ministar energetike.
Investicije EPS-a u poslednje tri do četiri godine bile su godišnje od 350 do 500 miliona evra i to je elektromašinskim, građevinskim i drugim kompanijama omogućilo egzistenciju, naveo je on i dodao da je čak 40.000 radnika, neposredno ili posredno, vezano za investicionu potrošnju EPS-a.
Govoreći o mogućnosti otvaranja gradilišta u 2011. godini, Škundrić je naglasio da i sada ima otvorenih gradilišta, jer su kapitalni remonti i revitalizacije u EPS-u ozbiljne investicije.
U toku je revitalizacija HE “Đerdap 1" i kada se završi ta modernizacija njegova snaga će biti veća za 162 megavata, što je u nivou jedne nove hidroelektrane.
Upravo su završeni radovi u Termoelektrani “Nikola Tesla" u Obrenovcu - TENT , a pri kraju su i u “Kostolcu B2." Radi se i revitalizacija HE “Bajina Bašta" , a uskoro će započeti i modernizacija HE “Zvornik".
Škundrić je, u intervjuu za najnoviji broj časopisa “kWh", izrazio očekivanje i da će za dva meseca biti poznati strateški partneri za izgradnju novih termoblokova za “Kolubaru B" i TENT B3, ali i dodao da postoji rešenje i ako oni odustanu.
“Rešenje je kreditno zaduženje kao za modernizaciju “Kostolca", jer će novi kapaciteti biti dovoljno rentabilni i postoji objektivna potreba za strujom na tržištu Srbije, ali i regiona za novim kapacitetima", smatra Škundrić.
Govoreći o učešću Srbije u gradnji NE “Belene", Škundrić je kazao da je iz Bugarske stigla principijelna ponuda i principijelno je odgovoreno da je Srbija zaintersovana, ali da ipak, nije bilo reči o procentima.
“Od bugarskog ministra energetike tražio sam da pripreme predlog koji je to nivo učešća sa srpske strane koji bi njima bio interesantan i na bazi tih podloga uradićemo tehno-ekonomsku analizu, gde bi se videla opravdanost ulaska u projekat", naglasio je Škundrić i dodao da bi to bila osnova za definitivnu odluku o visini i obliku finansijskog aranžmana u tom poslu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
