Zakonom o porezu na dohodak građana svake godine se usklađuju neoporezivi iznosi, prema indeksu potrošačkih cena iz prethodne. Tako su u odnosu na indeks iz 2023. određeni neoporezivi dinarski iznosi koji važe za isplate do 31. januara 2025. godine.
Kada je reč o solidarnoj pomoći, poslodavac može da je isplati zaposlenom u slučaju rođenja deteta, ukoliko je ovakvo darivanje predvideo opštim aktom ili ugovorom o radu. Ova mogućnost regulisana je članom 120. Zakona o radu. Poreska savetnica Marija Đorđić kaže da je reč o mogućnosti koju ima poslodavac, a ne o obavezi.
"Poslodavci ne moraju da vrše isplate ako ih nisu predvideli. Ako jesu, u svojim opštim aktima, tada su dužni i da ih isplaćuju. Zakon o radu ne daje dalja preciziranja po pitanju visine isplate. Firme same mogu da odrede iznos koji će isplaćivati", objašnjava Đorđić.
Takođe, solidarna pomoć mora biti jednaka za sve zaposlene i isplaćuje se za svako novorođeno dete. U članu 105. Zakona o radu definisano je da se solidarne pomoći ne smatraju zaradom, pa se na njih ne obračunavaju i ne plaćaju socijalni doprinosi. Zbog toga je važno da se isplata novca u slučaju rođenja deteta u aktima definiše kao solidarna pomoć, a ne kao drugo primanje.
Plaćanje poreza na ovu vrstu pomoći
Poreski tretman isplate solidarne pomoći uređen je Zakonom o porezu na dohodak građana. Propisima je predviđeno da se na solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po novorođenom detetu, ne plaća porez na zarade.
"Određeni broj poslodavaca opredeljuje se da zaposlenima isplati neoporezivi iznos, koliko god da on iznosi u momentu isplate. Ostali poslodavci u aktima definišu određeni nominalni iznos za ove potrebe, kao na primer 50.000 dinara po detetu", navodi poreska savetnica.
Ovo pravo utvrđuje se po rođenom detetu, te zaposleni koji dobije blizance ima pravo na dvostruki iznos.
"Ukoliko poslodavac isplati solidarnu pomoć preko ovog iznosa, na razliku obračunava i plaća porez po stopi od 10 odsto. Osnovica za primenu ove stope je brutirana razlika iznad neoporezivog iznosa. Brutiranje se postiže množenjem iznosa razlika sa koeficijenom 1,111111", kaže Đorđić i navodi primer.
Ukoliko je po poslednjim objavljenim podacima prosečna zarada u momentu isplate solidarne pomoći 80.000 dinara, a poslodavac je predvideo isplatu od 90.000 dinara, razlika na koju treba platiti porez je 10.000 dinara. Razlika se množi sa 1,111111 i tako dobija osnovica za porez koja iznosi 11.111,11 dinara. Primenom stope od 10 odsto na ovaj iznos dobija se iznos poreza od 1.111,11 dinara.
"O obračunatom porezu poslodavac podnosi poresku prijavu PPP-PR na portalu ePorezi. Prilikom podnošenja poreske prijave dobija se BOP, jedinstveni poziv na broj odobrenja, koji se navodi prilikom plaćanja poreza", ističe Đorđić.
Porez treba platiti istog dana kada se vrši isplata solidarne pomoći. Oporezivi iznos solidarne pomoći isplaćuje se zaposlenom na tekući račun, korišćenjem šifre plaćanja 240, dok se za neoporezivu isplatu koristi šifra 241.
BONUS VIDEO:
(Biznis.rs/Mondo/A.V.)
"Vi zadnji derbi računate kao poraz? Baš lepo": Obradović reagovao na pomen osam neuspeha protiv Zvezde u nizu
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Danska - Srbija, uživo: Aleksa Avramović pleše, serija 10:0!