Evropska unija je zaokupljena sopstvenom krizom i ne može se očekivati veći priliv zapadnog kapitala u ekonomski i politički još trusno područje zapadnog Balkana, izveštava Slobodna Evropa.
Ova radio stanica u prikazu stanja u pojedinim zemljama polazi od konstatacije da Strategiju razvoja Srbije do 2020, koju je lansirala vladajuća Demokratska stranka, ekonomisti opisuju kao puki spisak želja dok za optimističku poruku premijera Mirka Cvetkovića kažu da je jeftini populizam.
Ekonomski komentator Dimitrije Boarov je za Slobodnu Evropu rekao da sem prodaje Telekoma, koji treba da donese oko 1,4 milijarde evra, nema ničeg zbog čega bi premijer mogao verovati da će Srbija ove godine izaći na "zelenu granu".
"Mnogi ekonomisti, čak i oni na koje se on poziva, smatraju da je Srbiji potreban dotok kapitala od skoro 2,5 milijardi evra... Tako da taj optimizam, koji čujem od premijera Cvetkovića, nema jako uporište u realnosti", kaže Boarov.
Na Kosovu, pak, stanje je još sumornije, jer ukupni trendovi posleratnog razvoja tamo nisu dobri.
Makroekonomski indikatori - poput deficita platnog bilansa, stope nezaposlenosti, privrednog kriminala, fiskalne nestabilnosti - uglavnom su negativni.
Profesor ekonomije Musalj Imani iz Prištine smatra da "napretka ne može ni biti, ako nema promene ekonomske politike".
"Kosovo posle rata nema konsekventnu politiku, privredni razvoj do sada je bio ad hok. Ako ne dođe do promene ekonomske politike, neće biti ni promene negativnih trendova privrednog razvoja", uveren je Imani.
U Crnoj Gori hiljadama preduzeća računi su blokirani, a pomoćnik ministra finansija Boško Ratković ipak za Slobodnu Evropu kaže da kretanja nakon juna 2010. ukazuju da je zemlja izašla iz recesije i da će ostvariti rast od pet odsto.
Opozicija, međutim, smatra da Crna Gora nije izašla iz recesije, jer se još nije vratila ni tamo gde je bila - 1989. godine. Stručnjaci upozoravaju da ona spada u srednje zadužene zemlje, ali će zbog budućeg podsticaja ekonomskom razvoju zemlja morati dodatno da se zadužuje.
Ekonomsku situaciju u BiH, po mišljenju ekonomskog analitičara Svetlane Cenić, karakterišu veliki budžetki deficit, pad društvenog proizvoda, ogromi nameti pod kojim privreda jedva opstaje, nezaposlenost veća nego pre četiri godine...
"Plate su na istom nivou, a administracija se povećava. To treba izdržati... Vladajuća elita najavljuje rast od 2,5 procenata, ali to ne počiva na realnim osnovama. To je preoptimistično, imajući u vidu da je privatni sektor najavio nova otpuštanja", kaže Cenićeva.
Miodrag Šajatović, urednik zagrebačkog biznis magazina Lider, smatra da bi Hrvatska ove godine mogla nominalno izaći iz krize i ostvariti privredni rast od 0,5 procenata, ali da je teško očekivati stvarni napredak, jer se primenjuje stari zasnovan na domaćoj potrošnji.
On kaže da je potreban novi ekonmski model, ali i nova vlada koja će se okrenuti proizvodnji izvoza, i ako se to ne dogodi, Hrvatska ne može ostvariti očekivanu stopu rasta.
"U trenutku kad se završe pregovori s EU verovatno može doći do malog poboljšanja stranih investicija, ali to je malo... Da bismo tu bili konkurentni, moramo imati niže poreze i efikasniju državu, a bojim se da toga nema", ocenjuje Šajatović.
(FoNet)
Ova radio stanica u prikazu stanja u pojedinim zemljama polazi od konstatacije da Strategiju razvoja Srbije do 2020, koju je lansirala vladajuća Demokratska stranka, ekonomisti opisuju kao puki spisak želja dok za optimističku poruku premijera Mirka Cvetkovića kažu da je jeftini populizam.
Ekonomski komentator Dimitrije Boarov je za Slobodnu Evropu rekao da sem prodaje Telekoma, koji treba da donese oko 1,4 milijarde evra, nema ničeg zbog čega bi premijer mogao verovati da će Srbija ove godine izaći na "zelenu granu".
"Mnogi ekonomisti, čak i oni na koje se on poziva, smatraju da je Srbiji potreban dotok kapitala od skoro 2,5 milijardi evra... Tako da taj optimizam, koji čujem od premijera Cvetkovića, nema jako uporište u realnosti", kaže Boarov.
Na Kosovu, pak, stanje je još sumornije, jer ukupni trendovi posleratnog razvoja tamo nisu dobri.
Makroekonomski indikatori - poput deficita platnog bilansa, stope nezaposlenosti, privrednog kriminala, fiskalne nestabilnosti - uglavnom su negativni.
Profesor ekonomije Musalj Imani iz Prištine smatra da "napretka ne može ni biti, ako nema promene ekonomske politike".
"Kosovo posle rata nema konsekventnu politiku, privredni razvoj do sada je bio ad hok. Ako ne dođe do promene ekonomske politike, neće biti ni promene negativnih trendova privrednog razvoja", uveren je Imani.
U Crnoj Gori hiljadama preduzeća računi su blokirani, a pomoćnik ministra finansija Boško Ratković ipak za Slobodnu Evropu kaže da kretanja nakon juna 2010. ukazuju da je zemlja izašla iz recesije i da će ostvariti rast od pet odsto.
Opozicija, međutim, smatra da Crna Gora nije izašla iz recesije, jer se još nije vratila ni tamo gde je bila - 1989. godine. Stručnjaci upozoravaju da ona spada u srednje zadužene zemlje, ali će zbog budućeg podsticaja ekonomskom razvoju zemlja morati dodatno da se zadužuje.
Ekonomsku situaciju u BiH, po mišljenju ekonomskog analitičara Svetlane Cenić, karakterišu veliki budžetki deficit, pad društvenog proizvoda, ogromi nameti pod kojim privreda jedva opstaje, nezaposlenost veća nego pre četiri godine...
"Plate su na istom nivou, a administracija se povećava. To treba izdržati... Vladajuća elita najavljuje rast od 2,5 procenata, ali to ne počiva na realnim osnovama. To je preoptimistično, imajući u vidu da je privatni sektor najavio nova otpuštanja", kaže Cenićeva.
Miodrag Šajatović, urednik zagrebačkog biznis magazina Lider, smatra da bi Hrvatska ove godine mogla nominalno izaći iz krize i ostvariti privredni rast od 0,5 procenata, ali da je teško očekivati stvarni napredak, jer se primenjuje stari zasnovan na domaćoj potrošnji.
On kaže da je potreban novi ekonmski model, ali i nova vlada koja će se okrenuti proizvodnji izvoza, i ako se to ne dogodi, Hrvatska ne može ostvariti očekivanu stopu rasta.
"U trenutku kad se završe pregovori s EU verovatno može doći do malog poboljšanja stranih investicija, ali to je malo... Da bismo tu bili konkurentni, moramo imati niže poreze i efikasniju državu, a bojim se da toga nema", ocenjuje Šajatović.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.
