NA 5 FAKULTETA U BEOGRADU SVA MESTA SU POPUNJENA! Srednjoškolci čekaju 2. krug, a jedan "faks" je iznenadio!

Završen je prvi junski upisni rok na fakultetima beogradskog univerziteta, a prema rečima prorektora za nastavu prof. Dejana Filipovića, rezultati upisa su na nivou prošlogodišnjih - oni fakulteti koji su godinama unazad među najpopularnijima, i sada su popunjeni "do vrha", te na njima neće biti mesta u drugom upisnom roku. S druge strane, srednjoškolci koji su sada ostali bez indeksa, mogu na jesen da se upišu na pojedine, manje tražene fakultete, pa čak i na budžet.

Elektrotehnički fakultet

Elektrotehnički fakultet odnosno ETF je definitivno jedan od omiljenih fakulteta kod srednjoškolaca, naravno ne svih - samo oni najtalentovaniji i najvredniji dobili su šansu da studiraju informacione tehnologije i softversko inženjerstvo na ovoj ustanovi, s obzirom da je kao i svake godine, i ove bila jaka konkurencija.

Naravno, nisu oba smera primamljiva srednjoškolcima, ali najpopularniji je, kako se čini, softversko inženjerstvo. Na ovom smeru prima se svega 180 studenata, a godinama unazad prijavi se čak tri puta više zainteresovanih đaka. Tako je bilo i ove godine. Da mesta na ovom, ali i drugom smeru "Elektrotehnika i računarstvo" više nema, potvrdila je i Uprava fakulteta saopštenjem na sajtu ustanove.

"Zaključno sa prozivkom u sredu, 03. 07. popunjena su sva mesta na oba studijska programa, čime je upis na Elektrotehnički fakultet završen. Mesta koja se, eventualno, uprazne zbog ispisa nekog od kandidata u narednih nekoliko dana, popuniće se kandidatima evidentiranim na listama čekanja. Kandidati će, po redosledu na listi čekanja, biti obavešteni telefonom o upražnjenim mestima. Daljih prozivki neće biti", piše na sajtu ovog fakulteta.

A zašto je navala, konkretno ovaj smer? Softverski inženjeri mogu da zarade, u proseku, 1.900 evra. Radnik koji se bavi IT podrškom, u našoj zemlji u proseku zarađuje 670 evra. Prosečna plata hardverskog inženjera je oko 2.000 evra, a administrator baza podataka može da zaradi u proseku 1.400. Softverske arhitekte zarađuju najbolje, a njihova prosečna plata je oko 2.500 evra, ali može da ide i do 5.000. Inače, na poziciju softverskog arhitekte ne mogu da računaju oni koji tek završe fakultet. Za rad na toj poziciji potrebne su godine iskustva.

Arhitektonski fakultet

Srednjoškolci, naročito oni koji su na neki način umetnički nastrojeni, odlučuju se za studiranje arhitekture, iako je školarina na ovom fakultetu čak 250.000 dinara. Na arhitekturu se prima 240 studenata i to 160 onih koji se finansiraju iz budžeta. Broj prijavljenih kandidata je ove godine bio dva puta veći.

Arhitektura raspolaže sa tri osnovna studijska smera odnosno "obrazovno-umetničkih polja" kako se tačno nazivaju. Brucoši se opredeljuju za tehničko-tehnološke nauke ili društveno-humanističke nauke ili umetnost. Sva tri programa su u prvom krugu popunjena i na njima više nema mesta. Nakon završenog fakulteta, studenti stiču naziv "inženjer arhitekture", a njihovo zaposlenje je još tokom studija sigurno. Što se tiče plate, ona se razilikuje u zavisnosti od završenog smera, ali je neka prosečna zarada ovih inženjera oko 150.000 dinara.

Fakultet bezbednosti

Godinama unazad Fakultet bezbednosti na Univerzitetu u Beogradu važi za jedan od popularnijih među budućim studentima. To potvrđuje i podatak da se sva slobodna mesta, kako na budžetu, tako i ona samofinansirajuća raspodele uglavnom u prvom upisnom krugu, što je bio slučaj i ove godine.

Ukupan broj odobrenih mesta za upis na osnovne akademske studije je 400, od kojih je 150 budžetskih i 250 samofinansirajućih. Ove godine prijemni je polagalo 458 kandidata, što znači da je 58 srednjoškolaca ostalo ispod crte. Diplomce nakon ovog fakulteta čeka zvanje menadžer bezbednosti, ali i mogućnost posla na brojnim pozicijama. Plata zavisi od konkretnog zanimanja za koje se odluče, a može da varira od prosečne do veoma unosne - skoro 200.000 dinara.

Fakultet organizacionih nauka

Ne čudi što je FON "dupke pun" i ove godine, pogotovo kada se u obzir uzmu visoke plate u informatičkom sektoru. Samo prošle godine bilo je prijavljeno 2.308 potencijalnih brucoša - gotovo tri puta više nego što ima mesta na fakultetu koji žele. A kada se u obzir uzme činjenica da je od svih prijavljenih čak 1.616 odličnih đaka, jasno je da je konkurencija i te kako bila "jaka".

Tako je, kako pokazuju liste u ovogodišnjem junskom upisom krugu, bilo i sada - sva mesta su momentalno popunjena, dok je ispod crte ostalo stotinu kandidata. Čak 1.731 kandidat prijavio se za smer Informacione tehnologije, dok se za Menadžment i organizaciju prijavilo njih više od 1.500.

I upravo ono što buduće brucoše motiviše da upišu ovaj fakultet je to što nakon diplomiranja ne čekaju dugo na posao. Neki od njih zaposle se već tokom studija, a na sve to treba dodati i dobre plate. Plata u oblasti informacionih tehnologija zavisi od iskustva i pozicije, ali prosek je oko 1.400 evra. Prema podacima sa oglasa, prosečna plata za praksu u IT kompanijama, što može da bude izbor za studente koji još uvek nisu stigli do diplome, je oko 500 evra. Nakon sticanja diplome, međutim, plate su drastično više.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Najveće iznenađenje ovog junskog upisnog roka je definitivno Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, koji obrazuje buduće nastavnike i profesore fizičkog vaspitanja. Kažemo "iznenađenje" zato što su sva mesta već u junu popunjena. A ako se osvrnemo na prosvetni kadar koji je u deficitu prethodnih godina, onda je zaista iznenađujuće što je pomama za ovim fakultetom.

Ali, personalni i fitnes treneri su "na svakom ćošku", te ipak ne treba da čudi što se srednjoškolci, posebno oni koji su fizički spremniji, upisuju ovaj fakultet. Fakultet traje tri godine, a po završetku studija dobija se diploma i stručni naziv profesor fizičkog vaspitanja i sporta.

Fakultet upisuje 120 studenata, a ove godine je, prema preliminarnoj rang listi, skoro 300 kandidata polagalo prijemni ispit. Kandidati su morali dobro da se pripreme za polaganje prijemnog ispita, s obzirom da su pored pismenog dela imali i proveru fizičkih sposobnosti. Inače, fitnes treneri zarađuju oko 1.000 evra u proseku, a teretane su poslednjih godina postale sve popularnije.

BONUS VIDEO:

(Nova/Mondo/U. M.)