Analitičari "Rajfajzen banke" očekuju u ovoj godini umereni ekonomski rast u Srbiji od oko 2,5 odsto, a procenjuje se da bi stopa inflacije na kraju godine mogla da bude nešto iznad gornje granice cilja za 2011. godinu, odnosno na nivou od oko 7,5 odsto, izjavio je danas Tanjugu zamenik predsednika Izvršnog odbora "Rajfajzen banke" Zoran Petrović.
Što se tiče kursa, naše su procene da će dinar nastaviti da slabi prema evru i tokom 2011. godine, i očekuje se da će procenat slabljenja domaće valute biti razlika stope inflacije u Srbiji i EU, istakao je Petrović.
On je naveo da, imajući u vidu izazove sa kojima će se Narodna banka Srbije susretati u ovoj godini, očekuje restriktivniju monetarnu politiku, ali, je prema njegovim rečima, sada teško reći u kojoj meri će se to dogoditi.
"Sama centralna banka ima uzak prostor za delovanje, jer, s jedne strane ako bude mnogo restriktivna to može blagotvorno delovati na smanjenje inflacije, međutim, sa druge strane to može nepovoljno uticati na ostvarivanje željenog ekonomskog rasta", rekao je Petrović.
On je ukazao da su neki nagoveštaji restriktivnije politike već tu, navodeći da je, prema postojećoj odluci o obaveznoj rezervi, centralna banka bila u obavezi da u tri tranše vrati određeni novac iz obavezne rezerve bankama u periodu od februara do aprila.
"Međutim, zbog inflacije i inflatornih očekivanja, centralna banka ide prema tome da odloži takvu odluku, tačnije da izmeni odluku o obaveznoj rezervi i faktički da taj novac ne vrati nazad u banke bojeći se da to eventualno može imati dodatne negativne uticaje na stopu inflacije", precizirao je Petrović.
On je podsetio da raste i restriktivnost merena kretanjem referentne kamatne stope koja je dostigla nivo od 11,5 odsto.
Govoreći o kašnjenjima u otplati, Petrović je naglasio da je dobro što je usporen trend rasta loših kredita u ukupnim plasmanima, ali je loše što je njihovo učešće u ukupnim kreditima u Srbiji veće od 17 odsto, što je vrlo visok procenat u odnosu na druge zemlje.
Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava to što je gotovo svaki četvrti kredit privrede problematičan sa stanovišta naplate i to će biti veliki izazov za banke u narednom periodu.
"Naša očekivanja su da bi moglo da dođe do stabilizacije u razvoju učešća loših kredita u ukupnim kreditima, ali je vrlo teško reći na kom nivou", istakao je Petrović.
On je napomenuo da je dobro što je srpski bankarski sektor jedan od retkih u regionu koji je u realnim stopama rast imao rast kreditnog portfolija i nije bio sektor koji je imao negativan uticaj na rast bruto domaćeg proizvoda.
Petrović je naglasio i da "Rajfajzen banka" zbog prudentnog i odgovornog ponašanja prema riziku ima jako nisko učešće loših kredita u ukupnim kreditima - gotovo ispod sedam odsto, mereno međunarodnim standardima.
"To je potvrda da smo radili dobro, a biće veliki izazov sačuvati i dalje smanjiti to učešće", dodao je on.
Petrović je izjavio da "Rajfajzen banka" u ovoj godini očekuje umereni rast kreditnog portfolija, a i dalje će biti fokusirana na razvoj i unapređenje osnovnih bankarskih proizvoda.
Očekujemo da ćemo u 2011. godini uspeti da popravimo efikasnost poslovanja, odnosno da još dodatno smanjimo troškove i da ćemo, takođe, raditi dosta na optimizaciji rezultata po odgovarajućim biznis segmentima - poslovima sa stanovništvom, privredom i u sektoru sredstava, naveo je on.
(Tanjug)
Što se tiče kursa, naše su procene da će dinar nastaviti da slabi prema evru i tokom 2011. godine, i očekuje se da će procenat slabljenja domaće valute biti razlika stope inflacije u Srbiji i EU, istakao je Petrović.
On je naveo da, imajući u vidu izazove sa kojima će se Narodna banka Srbije susretati u ovoj godini, očekuje restriktivniju monetarnu politiku, ali, je prema njegovim rečima, sada teško reći u kojoj meri će se to dogoditi.
"Sama centralna banka ima uzak prostor za delovanje, jer, s jedne strane ako bude mnogo restriktivna to može blagotvorno delovati na smanjenje inflacije, međutim, sa druge strane to može nepovoljno uticati na ostvarivanje željenog ekonomskog rasta", rekao je Petrović.
On je ukazao da su neki nagoveštaji restriktivnije politike već tu, navodeći da je, prema postojećoj odluci o obaveznoj rezervi, centralna banka bila u obavezi da u tri tranše vrati određeni novac iz obavezne rezerve bankama u periodu od februara do aprila.
"Međutim, zbog inflacije i inflatornih očekivanja, centralna banka ide prema tome da odloži takvu odluku, tačnije da izmeni odluku o obaveznoj rezervi i faktički da taj novac ne vrati nazad u banke bojeći se da to eventualno može imati dodatne negativne uticaje na stopu inflacije", precizirao je Petrović.
On je podsetio da raste i restriktivnost merena kretanjem referentne kamatne stope koja je dostigla nivo od 11,5 odsto.
Govoreći o kašnjenjima u otplati, Petrović je naglasio da je dobro što je usporen trend rasta loših kredita u ukupnim plasmanima, ali je loše što je njihovo učešće u ukupnim kreditima u Srbiji veće od 17 odsto, što je vrlo visok procenat u odnosu na druge zemlje.
Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava to što je gotovo svaki četvrti kredit privrede problematičan sa stanovišta naplate i to će biti veliki izazov za banke u narednom periodu.
"Naša očekivanja su da bi moglo da dođe do stabilizacije u razvoju učešća loših kredita u ukupnim kreditima, ali je vrlo teško reći na kom nivou", istakao je Petrović.
On je napomenuo da je dobro što je srpski bankarski sektor jedan od retkih u regionu koji je u realnim stopama rast imao rast kreditnog portfolija i nije bio sektor koji je imao negativan uticaj na rast bruto domaćeg proizvoda.
Petrović je naglasio i da "Rajfajzen banka" zbog prudentnog i odgovornog ponašanja prema riziku ima jako nisko učešće loših kredita u ukupnim kreditima - gotovo ispod sedam odsto, mereno međunarodnim standardima.
"To je potvrda da smo radili dobro, a biće veliki izazov sačuvati i dalje smanjiti to učešće", dodao je on.
Petrović je izjavio da "Rajfajzen banka" u ovoj godini očekuje umereni rast kreditnog portfolija, a i dalje će biti fokusirana na razvoj i unapređenje osnovnih bankarskih proizvoda.
Očekujemo da ćemo u 2011. godini uspeti da popravimo efikasnost poslovanja, odnosno da još dodatno smanjimo troškove i da ćemo, takođe, raditi dosta na optimizaciji rezultata po odgovarajućim biznis segmentima - poslovima sa stanovništvom, privredom i u sektoru sredstava, naveo je on.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
