"Građani će se obradovati ali ne i banke": Stručnjaci o najavljenim izmenama zakona o zaštiti korisnika kredita

Pred poslanicima Skupštine Srbije u septembru će se naći izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje će omogućiti ograničenje visine kamatnih stopa na stambene, gotovinske i potrošačke kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus. Takođe, najavljuju da će zaduživanje biti neuporedivo jeftinije.

"Nadam se da ćemo se u toku jesenjeg zasedanja videti sa novim predlogom zakona koji građanima Srbije mnogo znači i da ćemo iskoristiti mogućnost podnošenja zakonskih inicijativa da ograničimo visinu kamatnih stopa na stambene kredite, ali da isto tako i ograničimo visinu negde nominalnu, negde efektivnu kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, ali isto tako i na gotovinske i potrošačke kredite", poručila je nedavno Tabaković u Skupštini Srbije u raspravi o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će izmene tog zakona biti usvojene do kraja septembra. On kaže da će Vlada krenuti u razgovore sa bankama, ali će svakako taj zakon doneti i neće dozvoliti bankama da drugim merama, povećanjem sporednih troškova, nadoknađuju ono što će biti zakonske norme.

"Neka smanje svoje profite, a našim građanima će da bude bolje. Mi idemo brzo sa usvajanjem tog zakona i već pre kraja septembra on će biti na snazi", rekao je Vučić i naveo da "ćemo imati nedvosmisleno i značajno smanjenje kamatnih stopa".

Sagovornici kažu da će ta mera obradovati građane, ali ne i banke. Jedna Beograđanka kaže da će sačekati usvajanje najavljenih izmena zakona, ali da se nada da će joj nova rešenja olakšati vraćanje potrošačkog kredita. Ona je ispričala da je aktivirala dozvoljeni minus pre četiri godine i da je od tada na svaka tri meseca koristila tu opciju, jer joj je dodatni novac bio potreban za otplatu potrošačkog kredita.

"Dozvoljeni minus je mač sa dve oštrice, ali je za one koji imaju racionalni pristup koristan, pod uslovom da se iz minusa brzo izađe. Meni je u nekim situacijama bio potreban novac za otplatu rate kredita", rekla je ona.

Kada je aktivirala dozvoljeni minus primala je minimalac, a banka joj je ograničila sredstva dozvoljenog minusa na 32.000 dinara. Iako kaže da joj danas plata veća od minimalca, nije želela da poveća limit za dozvoljeni minus već je ostala na iznosu od 32.000 dinara.

"Zaštita od prekomernog rasta kamata"

Da je svako ograničenje kamatnih stopa dobro za korisnike kredita ističe Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" koji kaže da kamatne stope na kredite treba ograničiti i smanjiti.

"Svako ograničenje kamatnih stopa, ako će da vodi ka tome da se one i smanje, što bi bilo logično, dobro za korisnike kredita, bez obzira na to da li se radi o pravnim licima ili fizičkim licima. Videćemo na koga bi se to eventualno odnosilo", rekao je Gavrilović.

On kaže da je dobro to što će korisnici kredita taj deo novca koji su davali bankama, moći da upotrebe za neke druge stvari, da možda plate račune ili kupe neko dobro za sebe i za kuću.

"Potrošiće na nekoj drugoj strani taj novac, a neće ga dati bankama koje su i onako visoko profitabilne. Znamo da od korone na ovamo, bankarski sektor u Srbiji svake godine beleži sve veće prihode i sve veći profit. Dakle, u tom smislu najava Narodne banke Srbije o ograničenju kamatnih stopa je dobro došla i svakako ćemo je pozdraviti", rekao je Gavrilović.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže da njemu kao građaninu koji je korisnik kredita odgovara najavljeno zakonsko rešenje, a da kao ekonomista razume potrebu NBS da ograniči kamate, ali da je uvek pristalica tržišta i tržišnih prilika.

"Kod nas je, kao na celom Balkanu, bankocentrično tržište. Šta god da radite, 90 odsto svega, ako ne i više od toga se nalazi u bankama. Pre ili kasnije šta god da radite, morate da kucate na vrata banaka, a banke trguju novcem. Ako je velika tražnja i svi moraju kod njih, oni naravno koriste tu priliku i taj novac ima svoju cenu", rekao je Vasić.

On kaže da podržava najavljenu meru u granici koja štiti građane od prekomernog rasta kamata, ali i naglašava da treba da se radi na tome da postoje neke alternative.

"Ne moramo stalno ići u banku po kredit, možda postoje neki drugi tržišni mehanizmi, odnosno tržišni izvori gde biste vi mogli da prikupite novac povoljnije nego kod banaka i da taj novac koristite pre svega u svrhu privrede a onda i građana", navodi Vasić.

On je objasnio da u tom smislu postoji dosta mogućnosti, navodeći investicione i startap fondove.

"Berza kod nas ne funkcioniše. Ceo sistem mora da bude resturkturiran na način da vi imate poverenje u nekoga ko želi da prikupi moj novac, da to ne budu samo i isključivo banke, nego akcije, obveznice", rekao je Vasić.

On kaže da je donošenje zakona o ograničenju kamata administrativna mera i da je dugoročnog karaktera.

"Neće se baš radovati banke, u to sam siguran ali građani hoće. Zarad neke budućnosti, za pet do deset godina, treba razmišljati kako razviti tržište kapitala, alternativne izvore finansiranja, da postoji takmičarski duh između tih nekoliko načina prikupljanja sredstava, da ne bude samo - dobar dan, ja došao u banku po kredit", rekao je Vasić.

Koliko banke imaju prostora za smanjenje kamata?

Gavrilović kaže da očekuje u ime Udruženja "Efektiva" da se kamatne stope usklade bar sa onim kamatnim stopama koje su u regionu, navodeći da je "Efektiva" ranije objavila poređenje kamatnih stopa na stambene kredite u zemljama bivše Jugoslavije.

"Došli smo do toga da se svugde kamatne stope kreću od četiri do pet odsto fiksno. U tom trenutku su u Srbiji bile od šest i po do sedam odsto pa na gore sa tendencijom rasta", rekao je on.

Gavrilović dodaje da taj primer pokazuje da je u Srbiji neophodna intervencija koja bi dovela do toga da se kamatne stope svedu na neku realnu visinu.

"Naročito kad uzmemo i u obzir kolike su kamatne stope na štednju. One su u Srbiji dva-dva i po odsto, a vidimo da banke šišaju na kreditima, na stambenim kreditima ide 6-7 odsto, na keš i potrošačkim i preko 10 odsto", rekao je on.

Vasić navodi da banke imaju prostora za smanjenje kamata, ali da se postavlja pitanje zašto bi one to radile.

"One prodaju novac kao robu i svi tražimo taj novac, i privreda i građani. Ne vidim razloga zašto bi oni smanjivali tu kamatu ako postoji tražnja, osim ove administrativne mere države", rekao je Vasić.

Finansije su, kaže, uvek sistem spojenih sudova, navodeći da je novac koje banke plasiraju novac onih koji štede, deponeneta i da 90 odsto onoga što se plasira u godini dana ako ne i više potiče od onih koji su ostavili novac u bankama.

"Da li to znači da će se ova mera odnositi i na depozite, na cenu depozita? Mislim da se o tome nije pričao, ali to je nešto o čemu treba voditi računa. Ne možete na jednoj strani da uštinete, a na drugoj da pustite jer je to uzorčno posledična veza. Cena depozita negde određuje i cenu aktivne kamatne stope, izlazne iz banke, plus rizik", rekao je Vasić.

Ako se ograniči kamata, kaže Vasić, to može da se odrazi na više frontova, navodeći da je pitanje da li će banke plasirati novac po povoljnijim uslovima za pet, umesto deset klijenata i onda na taj način uspore privrednu aktivnost u delu kreditne aktivnosti.

"Zato sam uvek neko ko je zagovornik tržišta, tržišnih principa, alternative, da se nađe neki mehanizam koji bi zapravo bio mehanizam povoljnijih izvora finansiranja, a da ne bude isključivo i samo administrativna mera. To je razvoj tržišta kapitala. Idealno finansijsko tržite izgleda tako da su 33 odsto banke, 33 odsto osiguranje i investicioni fondovi, a 33 odsto ostalo. Kod nas su 90 plus odsto banke, jako malo osigiranje i investicioni fondovi i ono treće - nema ga. To remeti ponudu i tražnju za novcem", smatra Vasić.

 BONUS VIDEO: 

(Euronews/MONDO/Ivana Vlajković)