Kada zastareva poreski dug: Rok za plaćanje tačno utvrđen, a u jednom slučaju dužniku se odbija 50 posto kamate

Opomena za poreska dugovanja se obično dobija kada poreski obveznik ne plati svoje poreske obaveze u roku predviđenom zakonom ili u skladu sa rešenjem o poreskom dugu.

Kao što poreznici mogu u roku od pet godina da utvrđuju porez, tako imaju isti rok i za naplatu dospelog poreza. Ukoliko ne naplati porez u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku pošalje opomenu građaninu ili učini bilo koju radnju u cilju naplate poreza, istekom roka se gubi pravo na naplatu.

Zastarelost poreskog duga počinje da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je ta poreska obaveza nastala i Poreska uprava može da traži naplatu poreza sa pripadajućom kamatom pet godina unazad. Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja, što se u praksi, prema rečima poreznika, zaista retko događa.

Ukoliko Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju, odnosno ako pošalje opomenu za poreski dug i slično, tada se zastarelost prekida i ponovo počinje da teče po istim pravilima, odnosno ponovo se primenjuje rok zastarelosti od pet godina.

Ako Poreska uprava ipak po nastupanju zastarelosti donese rešenje o utvrđivanju poreza, građanin treba da podnese žalbu u kojoj će tražiti da se to rešenje poništi, jer je doneto nakon isteka roka zastarelosti. Kada je reč o fizičkim licima koji vrše poslovanje, odnosno preduzetnicima na njih se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, koji zastarelost tumači kao prestanak prava zahtevanja ispunjenja obaveze.

Zastarelost počinje kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao potraživati ispunjenje obaveze, a počinje da teče od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je obaveza trebalo da bude ispunjena. Rok zastarelosti za međusobna potraživanja pravnih lica je tri godine, međutim kako je preduzetnik fizičko lice, tada se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina koji se primenjuje na fizička lica.

Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično odložiti plaćanje dugovanog poreza pod uslovom da njegovo plaćanje za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje ili nanosi bitnu ekonomsku štetu.

Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno donošenjem rešenja od strane Poreske uprave.

Da bi obveznik mogao da ostvari navedeno pravo neophodno je da podnese zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, s tim što uz zahtev podnosi i sredstvo obezbeđenja naplate, koje ne može biti manje od visine dugovanog poreza čije se odlaganje plaćanja traži.

Sredstva obezbeđenja naplate mogu biti hipoteka na nepokretnost, jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine, zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika, neopoziva bankarska garancija.

Poreskom obvezniku kome je u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji odloženo plaćanje dugovanog poreza, a koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza i tekuće obaveze, u slučaju da pre isteka roka isplati dugovani porez otpisuje se 50 odsto kamate koja se odnosi na odloženi dug.

Pravo na otpis 50 procenata kamate ne ostvaruje se za odlaganje plaćanja dugovanog poreza kada je obaveza utvrđena rešenjem u postupku poreske kontrole.

(Biznis, Mondo, I.L.)