Matković je podsetila na okruglom stolu agencije Tanjug "Socijalna mapa i standard stanovništva Srbije" da se siromaštvo u Srbiji, prepolovljeno u periodu od 2002. do 2007. godine, ali da je 2008. a posebno u 2009. godine usled svetske ekonomske krize ponovo došlo do povećanja siromaštva i nezaposlenosti.
"Ukoliko se dogodi da ponovo imamo udar krize koja bi se prelila iz inostranstva, ukoliko bi se dogodilo nešto što ne možete da predvidite, pa se budžet Srbije ne ostvari, onda se ni životni standard neće povećati. Rekla bih da će i 2011. biti teška, ali postoje osnove da se kaže da će ona, ipak, biti bolja nego što je bila prethodna godina", izjavila je Matković.
Kako je dodala, u 2010. godini je zaustavljen porast nezaposlenosti, a 2011. bi, u tom smislu, trebalo da predstavlja početak procesa oporavka.
Osim što bi 2011. prema predviđanjima trebalo da donese porast zaposlenosti, a time i porast životnog standarda populacije u celini, drzava će, kako je najavila Matković, neposredno pomoći i najugroženijima, time što će biti gotovo dupliran broj onih koji primaju novčanu pomoć.
"Očekuje se da se u februaru donese novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji predviđa povećanje iznosa socijalne pomoći za one koji su najugroženiji a koji su već primaoci socijalne pomoći. Treba da omogući i povećanje broja korisnika, da uključi još jedan broj ljudi koji su siromašni, a koji do sada, prema kriterijumima koji su bili važeći, nisu mogli da ostvare pravo na tu pomoć", kazala je Matković.
Prema njenim rečima, netačne su interpretacije prema kojima je Srbija po životnom standardu u samom začelju regiona, jer se, kako je objasnila, takav zaključak ne može praviti na osnovu pukog poređenja iznosa prosečnih plata.
"Ne bih rekla da mi zaostajemo, kada je reč o regionu. Mi smo tamo gde smo, zapravo, uvek i bili. Znači, da su Hrvatska i Slovenija ispred nas, a da su druge bivše republike iza Srbije", istakla je Matkovć.
Prema njenim rečima, socijalne grupe koje su najugroženije siromaštvom jesu stari bez penzija, kojih ima pre svega u ruralnim područjima, porodice sa velikim brojem dece i romska populacija.
Matković, koja je svojevremeno bila ministar zadužen za socijalna pitanja u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, rekla je da su građani u periodu tranzicije učinili šta su mogli kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima, ali da su se sve svetske ekonomije, pa i srpska, suočile sa veoma teškim udarom krize na šta građani nisu mogli da utiču.
"Ne možemo da optužimo građane da se nedovoljno prilagođavaju, mislim da, objektivno, postoji veliki problem da nema dovoljno odgovarajuće tražnje", kazala je Matković.
"Zoran Đinđić je umeo da kaže: Svako mora da radi na sebi i da ne gleda uvek i samo za šta je uskraćen, nego šta je on danas uradio da bi njemu i njegovoj porodici bilo bolje. Meni je to ostalo kao poruka, mislim da u njoj ima istine, koja se naravno ne može uvek i u svakoj situaciji primeniti. Ima, zaista, ljudi koji ne mogu sami sebi da pomognu", navela je Matković.
Ona je, kao koautor nacrta strategije "Srbija 2020", rekla da taj dokument, budući da su u njemu u obzir uzeti svi razvojni potencijali Srbije, nema alternativu , i da će, ukoliko on bude sproveden, srpska socijalna mapa na kraju ove decenije izgledati bitno drugačije nego danas.
Predstavnici reprezentativnih sindikata u Srbiji nisu toliko optimistični kao Gordana Matković
Oni su ocenili da se Srbija suočava sa konstantnim padom životnog standarda građana i taj pad bi u 2011. godini mogao biti još izraženiji, s obzirom da je danas u našoj zemlji oko dva miliona građana siromašno.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić je izjavila da je u Srbiji socijalno-ekonomski dijalog zamro i da socijalnu mapu naše zemlje karakteriše povećanje nezaposlenosti, postojanje oko pola miliona korisnika socijalne zaštite, a dramatičan je i rast troškova za osnove namirnice.
Poražavajuće su najave novih poskupljenja, pre svega struje, komunalija i prevoza, a novi otkazi i otpuštanja zaposlenih dodatno će pogoršati situaciju, rekla je Savić.
Ona je navela da u našoj zemlji sada samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuje zarade, a oko 650.000 radnika u Srbiji neredovno prima plate i dodala da veliki broj ljudi traži pomoć zbog "dužničke krize", kako bi uspeli da otplate prispele rate kredita, lizing obaveze i minuse na računima.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milorad Mijatović ponovio je da je u Srbiji najveći problem nezaposlenost , s obzirom da u našoj zemlji radi 1, 8 miliona ljudi, a da broj izdržavanih lica iznosi oko tri miliona.
Istakavši da u Srbiji po tom pitanju postoji nemoć institucija, Mijatović je ocenio da je Srbija u 2010. godini po nivou životnog standarda građana dostigla istorijski minimum.
On je predložio da se u cilju povećanja zaposlenosti u Srbiji investicije usmere u razvoj poljoprivrede i infrastrukturne projekte, a smanji udeo "sive ekonomije".
Predstavnica Crvenog krsta Dragica Kljajić ukazala je da na teritoriji Srbije 29.840 najugroženijih građana koristi usluge narodnih kuhinja, a da je Vlada Srbije sredstvima iz rebalansa budžeta za 2010.godinu omogućila njihovo nesmetano funkcionisanje u narednih osam meseci.
Kljajić je dodala i da je tim sredstvima obezbeđeno 35.550 paketa hrane i higijene za socijalno najugroženije građane
Ipak, kako je kazala, najugroženije opštine na jugu Srbije često nemaju narodne kuhinje, jer nisu u stanju da obezbede uslove za njihovo otvaranje.
"Uslov za otvaranje narodnih kuninja nije broj najsiromasnijih, već mora da postoji finansijska mogućnost i dobra volja lokalne samouprave da takve kuhinje otvori", dodala je Kljajić.
Predstavnica organizaciuje UNICEF Aleksandra Jović istakla je da su deca najugroženija zbog sve izraženijeg siromaštva.
"Najsiromašnija deca bivaju dugoročno isključena iz socijalnog života i nikada ne dostignu pun potencijal razvoja", dodala je ona i istakla da UNICEF pozdravlja razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou.
(Tanjug)
"Ukoliko se dogodi da ponovo imamo udar krize koja bi se prelila iz inostranstva, ukoliko bi se dogodilo nešto što ne možete da predvidite, pa se budžet Srbije ne ostvari, onda se ni životni standard neće povećati. Rekla bih da će i 2011. biti teška, ali postoje osnove da se kaže da će ona, ipak, biti bolja nego što je bila prethodna godina", izjavila je Matković.
Kako je dodala, u 2010. godini je zaustavljen porast nezaposlenosti, a 2011. bi, u tom smislu, trebalo da predstavlja početak procesa oporavka.
Osim što bi 2011. prema predviđanjima trebalo da donese porast zaposlenosti, a time i porast životnog standarda populacije u celini, drzava će, kako je najavila Matković, neposredno pomoći i najugroženijima, time što će biti gotovo dupliran broj onih koji primaju novčanu pomoć.
"Očekuje se da se u februaru donese novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji predviđa povećanje iznosa socijalne pomoći za one koji su najugroženiji a koji su već primaoci socijalne pomoći. Treba da omogući i povećanje broja korisnika, da uključi još jedan broj ljudi koji su siromašni, a koji do sada, prema kriterijumima koji su bili važeći, nisu mogli da ostvare pravo na tu pomoć", kazala je Matković.
Prema njenim rečima, netačne su interpretacije prema kojima je Srbija po životnom standardu u samom začelju regiona, jer se, kako je objasnila, takav zaključak ne može praviti na osnovu pukog poređenja iznosa prosečnih plata.
"Ne bih rekla da mi zaostajemo, kada je reč o regionu. Mi smo tamo gde smo, zapravo, uvek i bili. Znači, da su Hrvatska i Slovenija ispred nas, a da su druge bivše republike iza Srbije", istakla je Matkovć.
Prema njenim rečima, socijalne grupe koje su najugroženije siromaštvom jesu stari bez penzija, kojih ima pre svega u ruralnim područjima, porodice sa velikim brojem dece i romska populacija.
Matković, koja je svojevremeno bila ministar zadužen za socijalna pitanja u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, rekla je da su građani u periodu tranzicije učinili šta su mogli kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima, ali da su se sve svetske ekonomije, pa i srpska, suočile sa veoma teškim udarom krize na šta građani nisu mogli da utiču.
"Ne možemo da optužimo građane da se nedovoljno prilagođavaju, mislim da, objektivno, postoji veliki problem da nema dovoljno odgovarajuće tražnje", kazala je Matković.
"Zoran Đinđić je umeo da kaže: Svako mora da radi na sebi i da ne gleda uvek i samo za šta je uskraćen, nego šta je on danas uradio da bi njemu i njegovoj porodici bilo bolje. Meni je to ostalo kao poruka, mislim da u njoj ima istine, koja se naravno ne može uvek i u svakoj situaciji primeniti. Ima, zaista, ljudi koji ne mogu sami sebi da pomognu", navela je Matković.
Ona je, kao koautor nacrta strategije "Srbija 2020", rekla da taj dokument, budući da su u njemu u obzir uzeti svi razvojni potencijali Srbije, nema alternativu , i da će, ukoliko on bude sproveden, srpska socijalna mapa na kraju ove decenije izgledati bitno drugačije nego danas.
Predstavnici reprezentativnih sindikata u Srbiji nisu toliko optimistični kao Gordana Matković
Oni su ocenili da se Srbija suočava sa konstantnim padom životnog standarda građana i taj pad bi u 2011. godini mogao biti još izraženiji, s obzirom da je danas u našoj zemlji oko dva miliona građana siromašno.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić je izjavila da je u Srbiji socijalno-ekonomski dijalog zamro i da socijalnu mapu naše zemlje karakteriše povećanje nezaposlenosti, postojanje oko pola miliona korisnika socijalne zaštite, a dramatičan je i rast troškova za osnove namirnice.
Poražavajuće su najave novih poskupljenja, pre svega struje, komunalija i prevoza, a novi otkazi i otpuštanja zaposlenih dodatno će pogoršati situaciju, rekla je Savić.
Ona je navela da u našoj zemlji sada samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuje zarade, a oko 650.000 radnika u Srbiji neredovno prima plate i dodala da veliki broj ljudi traži pomoć zbog "dužničke krize", kako bi uspeli da otplate prispele rate kredita, lizing obaveze i minuse na računima.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milorad Mijatović ponovio je da je u Srbiji najveći problem nezaposlenost , s obzirom da u našoj zemlji radi 1, 8 miliona ljudi, a da broj izdržavanih lica iznosi oko tri miliona.
Istakavši da u Srbiji po tom pitanju postoji nemoć institucija, Mijatović je ocenio da je Srbija u 2010. godini po nivou životnog standarda građana dostigla istorijski minimum.
On je predložio da se u cilju povećanja zaposlenosti u Srbiji investicije usmere u razvoj poljoprivrede i infrastrukturne projekte, a smanji udeo "sive ekonomije".
Predstavnica Crvenog krsta Dragica Kljajić ukazala je da na teritoriji Srbije 29.840 najugroženijih građana koristi usluge narodnih kuhinja, a da je Vlada Srbije sredstvima iz rebalansa budžeta za 2010.godinu omogućila njihovo nesmetano funkcionisanje u narednih osam meseci.
Kljajić je dodala i da je tim sredstvima obezbeđeno 35.550 paketa hrane i higijene za socijalno najugroženije građane
Ipak, kako je kazala, najugroženije opštine na jugu Srbije često nemaju narodne kuhinje, jer nisu u stanju da obezbede uslove za njihovo otvaranje.
"Uslov za otvaranje narodnih kuninja nije broj najsiromasnijih, već mora da postoji finansijska mogućnost i dobra volja lokalne samouprave da takve kuhinje otvori", dodala je Kljajić.
Predstavnica organizaciuje UNICEF Aleksandra Jović istakla je da su deca najugroženija zbog sve izraženijeg siromaštva.
"Najsiromašnija deca bivaju dugoročno isključena iz socijalnog života i nikada ne dostignu pun potencijal razvoja", dodala je ona i istakla da UNICEF pozdravlja razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
