Slobodan Ilić iz Ministarstva finansija smatra da bi vraćanje cele vrednosti uništilo finansijski sistem države, a iz Mreže za restituciju imaju drugu kalkulaciju i spremni su da je pokažu i Vladi ali i Evropskoj komisiji kojoj, kažu, u odgovorima na Upitnik nisu dati pravi podaci.
Državni sekretar u Ministarstvu finasija Slobodan Ilić ocenio je da bi vraćanje nacionalizovane imovine po principu pune tržišne vrednosti stvorilo osnov za finansijski slom Srbije.
Ilić je za današnji Blic kazao da je Poreska uprava uradila procenu imovine koja se potražuje.
Prema toj proceni, kada bi sve evidentirano bilo validno, najniža vrednost te imovine bila 101 milijardu evra, a maksimalna 226 milijardi evra.
Svoju računicu Mreža za restituciju, najavila je za sutra, kada će Vladi Srbije predati zvanične podatke i činjenice o potraživanoj i državnoj imovini, koje nisu dostavljene u odgovorima na upitnik Evropske Komisije.
Pitanje restitucije, ali ne svima veća vrskim zajednicama, već
je na Ustavnom sudu.
"Ako Ustavni sud kaže da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednica ustavan, onda opšti zakon koji bi Srbija donela mora ići sa tri modela", kazao je Ilić, koji i predvodi radnu grupu za vraćanje imovine.
Ta tri modela su, istakao je, da povraćaj imovine mora biti naturalan, kad to ne može, mora biti zamenske restitucije kroz drugu imovinu, a ako nisu moguće prethodne dve varijante, primeniće se princip pune tržišne vrednosti.
I predstavnici Mreže imaju svoje modele mogućnosti buduće restitucije, a na prijemu kod predsednika vlade predaće i zahtev za da se građevinsko zemljište u državnoj svojini ne poklanja, kako je saopšteno, nekolicini povlašćenih pojedinaca.
Istovremeno se za najmanje 140.000 porodica, koje potražuju mali deo današnje državne svojine, neprestano izmišljaju razlozi za odugovlačenje, izbegavanje i opstrukciju povraćaja njihove porodične imovine, saopštila je Mreža za restituciju.
Ilić je ocenio da Srbija nema mogućnosti da vrati realnu vrednost imovine čak i da je ona tek tridesetak milijardi evra.
"Od te cifre 10 odsto neka se vrati u naturi, to je tri milijarde. Od preostalih 27 milijardi makar osamdeset odsto ide finansijski da ne bi padale odluke u Strazburu. To je oko 22 milijarde ili 2,7 godišnjih budžeta Srbije. To znači da bi Srbija bila u velikom finansijskom problemu ako Ustavni sud potvrdi ustavnost zakona", kazao je Ilić.
On je naveo da ukoliko Ustavni sud oceni da zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije ustavan, verovatnoto će se ići u pravcu modela koji se zasniva na finansijskom obeštećenju do određenog procenta.
Ilić je naveo da to znači da će "podnosilac zahteva biti obeštećen u novcu i hartijama od vrednosti, što je na primer 30 odsto od vrednosti zahteva, uz određene limite koji su definisani i u drugim zemljama, na primer ne više od 300.000 ili ne više od milion evra".
Na pitanje Blica zašto čitav proces restitucije traje dugo, Ilić je kazao da su za to odgovorni "tvorci takozvanog nacrta zakona o denacionalizaciji i autori zakona kojim je propisano vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, koji se sada nalazi pred Ustavnim sudom".
"Mislim na gospodina Milana Parivodića i još neke iz tog perioda", kazao je Ilić i dodao da je tada donet takav zakon o prijavljivanju i evidenciji oduzete imovine koji nije propisao nikakvu obavezu da se dostavi bilo kakav dokaz o imovini koja se potražuje.
Posledica toga je da od svih podnetih zahteva, više od 40 odsto nema nijedan dokaz uz podnetu prijavu. Taj zakon nije nalagao ni proveru dokaza, pa od ostalih 60 odsto više od polovine nema kompletirane papire, kazao je Ilić.
On kaže i da je grupa stručnjaka uradila istraživanje na osnovu prijavljenih zahteva koje pokazuje da manje od deset odsto može biti vraćeno naturalno, u izvornom obliku. "Da je obrnuto, sve bi bilo jednostavno, ali nije, kazao je on.
Ilić je naveo da će biti neopohodno novo prijavljivanje imovine ako Ustavni sud proglasni zakono neustavnim i da bi opšti zakon o restituciji trebalo da bude donet do 30. juna ove godine.
U intervjuu za Blic Ilić je naveo i da Evropska unija zahteva da zakon o restituciji u Srbiji ne sme da bude diskriminatorski.
(agencije/MONDO)
Ilić je za današnji Blic kazao da je Poreska uprava uradila procenu imovine koja se potražuje.
Prema toj proceni, kada bi sve evidentirano bilo validno, najniža vrednost te imovine bila 101 milijardu evra, a maksimalna 226 milijardi evra.
Svoju računicu Mreža za restituciju, najavila je za sutra, kada će Vladi Srbije predati zvanične podatke i činjenice o potraživanoj i državnoj imovini, koje nisu dostavljene u odgovorima na upitnik Evropske Komisije.
Pitanje restitucije, ali ne svima veća vrskim zajednicama, već
je na Ustavnom sudu.
"Ako Ustavni sud kaže da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednica ustavan, onda opšti zakon koji bi Srbija donela mora ići sa tri modela", kazao je Ilić, koji i predvodi radnu grupu za vraćanje imovine.
Ta tri modela su, istakao je, da povraćaj imovine mora biti naturalan, kad to ne može, mora biti zamenske restitucije kroz drugu imovinu, a ako nisu moguće prethodne dve varijante, primeniće se princip pune tržišne vrednosti.
I predstavnici Mreže imaju svoje modele mogućnosti buduće restitucije, a na prijemu kod predsednika vlade predaće i zahtev za da se građevinsko zemljište u državnoj svojini ne poklanja, kako je saopšteno, nekolicini povlašćenih pojedinaca.
Istovremeno se za najmanje 140.000 porodica, koje potražuju mali deo današnje državne svojine, neprestano izmišljaju razlozi za odugovlačenje, izbegavanje i opstrukciju povraćaja njihove porodične imovine, saopštila je Mreža za restituciju.
Ilić je ocenio da Srbija nema mogućnosti da vrati realnu vrednost imovine čak i da je ona tek tridesetak milijardi evra.
"Od te cifre 10 odsto neka se vrati u naturi, to je tri milijarde. Od preostalih 27 milijardi makar osamdeset odsto ide finansijski da ne bi padale odluke u Strazburu. To je oko 22 milijarde ili 2,7 godišnjih budžeta Srbije. To znači da bi Srbija bila u velikom finansijskom problemu ako Ustavni sud potvrdi ustavnost zakona", kazao je Ilić.
On je naveo da ukoliko Ustavni sud oceni da zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije ustavan, verovatnoto će se ići u pravcu modela koji se zasniva na finansijskom obeštećenju do određenog procenta.
Ilić je naveo da to znači da će "podnosilac zahteva biti obeštećen u novcu i hartijama od vrednosti, što je na primer 30 odsto od vrednosti zahteva, uz određene limite koji su definisani i u drugim zemljama, na primer ne više od 300.000 ili ne više od milion evra".
Na pitanje Blica zašto čitav proces restitucije traje dugo, Ilić je kazao da su za to odgovorni "tvorci takozvanog nacrta zakona o denacionalizaciji i autori zakona kojim je propisano vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, koji se sada nalazi pred Ustavnim sudom".
"Mislim na gospodina Milana Parivodića i još neke iz tog perioda", kazao je Ilić i dodao da je tada donet takav zakon o prijavljivanju i evidenciji oduzete imovine koji nije propisao nikakvu obavezu da se dostavi bilo kakav dokaz o imovini koja se potražuje.
Posledica toga je da od svih podnetih zahteva, više od 40 odsto nema nijedan dokaz uz podnetu prijavu. Taj zakon nije nalagao ni proveru dokaza, pa od ostalih 60 odsto više od polovine nema kompletirane papire, kazao je Ilić.
On kaže i da je grupa stručnjaka uradila istraživanje na osnovu prijavljenih zahteva koje pokazuje da manje od deset odsto može biti vraćeno naturalno, u izvornom obliku. "Da je obrnuto, sve bi bilo jednostavno, ali nije, kazao je on.
Ilić je naveo da će biti neopohodno novo prijavljivanje imovine ako Ustavni sud proglasni zakono neustavnim i da bi opšti zakon o restituciji trebalo da bude donet do 30. juna ove godine.
U intervjuu za Blic Ilić je naveo i da Evropska unija zahteva da zakon o restituciji u Srbiji ne sme da bude diskriminatorski.
(agencije/MONDO)
