Mesečno zarade 800, a ako rade "na procenat" i do 1.500€: Od čega zavise plate stomatologa u Srbiji

Mišljenje javnosti da privatni stomatolozi u Srbiji zarađuju kao i njihove kolege u inostranstvu, negira veliki broj zubara koji tvrde da jedva sastavljaju kraj s krajem, a da luksuzno živi nekolicina onih koji su otvorili svoje ordinacije i već imaju razrađen biznis 

Srbija je po podacima tog sajta 2021. imala 1.417 firmi registrovanih za obavljanje stomatološke privatne prakse, dok je broj ordinacija po rečima stomatologa dvostruko veći, u kojima je zaposleno 3.846 ljudi. Manji broj zaposlenih od Srbije imale su Estonija, Slovenija, Malta, BiH, Кipar i Luksemburg.

Dodata vrednost po zaposlenom u stomatološkim aktivnostima bila je 7,7 hiljada evra i po ovom pokazatelju Srbija je ubedljivo poslednja u Evropi, navodi Makroekonomija. U odnosu na prosečnu dodatu vrednost po zaposlenom u Srbiji od 18,8 hiljada evra stomatološke usluge su bile samo na 41 odsto od toga, odnosno među najslabije plaćenim aktivnostima.

Prijavljena dodata vrednost od stomatoloških usluga iznosila je 19,2 miliona evra i samo je Malta, koja ima 13 puta manje stanovnika od Srbije, sa 18,3 miliona imala manju vrednost.

Srbija je imala najveći udeo troškova radne snage u dodatoj vrednosti (63,9%), pa, kako je šaljivo taj podatak prokomentarisala Makroekonomija, "i ovako siromašni i izmučeni zubari i zubni tehničari nisu bili predmet kapitalističke eksploatacije“.

U Srbiji je dodata vrednost od stomatoloških aktivnosti iznosila 2,8 evra po stanovniku, dok je u EU ona 111,8 evra, i po ovom pokazatelju teško je naći neku nerazvijeniju zemlju. Pretposlednja Grčka imala je 10,5 evra po stanovniku, što je gotovo četiri puta više nego kod nas.

Neslavna je statistika i o stanju zuba građana u Srbiji. Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“, samo 11 odsto stanovnika ima sve zube, a čak 16,6 odsto njih ili 700.000, u vilici nema nijedan zub.

Više od petine muškaraca i svaka deseta žena ima potrebu za veštačkom protezom, a nisu se odlučili za to.

Troškovi rastu, ali ne i zarada

Stomatolog Aleksandar Papić, koji ima iskustvo u radu u tri beogradske stomatološke ordinacije, smatra da zubari nemaju velike zarade u poređenju sa drugim delatnostima.

"Moguće je da neki vlasnici stomatoloških ordinacija imaju velike mesečne prihode, u zavisnosti od toga koliko dugo rade i imaju li veliki broj pacijenata. Stomatolozi koji nemaju svoju ordinaciju zarađuju od 600 do 800 evra, ako imaju ugovorenu fiksnu zaradu, a mogu da zarade od 1.000 do 1.500 evra ako rade ‘na procenat’, odnosno ako im zarada zavisi od broja pacijenata“, navodi Papić za B&F.

Zarada stomatologa, po njegovim rečima, skoro da nije menjana nekoliko poslednjih godina. Cene stomatoloških usluga u tom periodu su povećane oko 10 odsto, zbog poskupljenja materijala koji se koristi u ordinacijama, a ne zbog rasta plata. Iako su cene stomatoloških usluga u Srbiji u nekim slučajevima i do 10 puta niže nego u evropskim zemljama, stranci ne dolaze u tolikom broju da leče zube kod nas.

"Za stomatološke usluge u Srbiji odlučuju se gastarbajteri i po preporuci njihovi prijatelji. Mali je broj stomatoloških ordinacija koje imaju razrađen posao da dovode strance koji imaju dobra zdravstvena osiguranja i mogu da priušte stomatološke usluge u svojoj zemlji, a često i nemaju poverenja da koriste zdravstvene usluge u inostranstvu“, ocenjuje Papić.

(Biznis i finansije, Mondo.rs, I.L.)