Misija Međunarodnog monetarnog fonda doputovala je u Beograd, gde se od danas vode razgovore o sedmoj, poslednjoj, reviziji aranžmana.
Poslednja revizija stend-baj aranžmana koji isitiče u aprilu, baviće se makroekonomskim razvojem Srbije u okviru programa i učinak kad je reč o ciljevima postavljenim za kraj 2010. Kako je Tanjugu ranije izjavio stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik, takođe će biti reči o preostalim strukturnim reformama, posebno o uspostavljanju mehanizma za restrukturiranje korporativnog duga.
Do 14. februara revizija će biti u pripremnoj, tehničkoj fazi, a potom slede i zvanični razgovori sa pojedinim ministarstvima i NBS, sve do 22. februara.
Lisovolik je, pred poslednju reviziju stend-baj aranžmana sa Srbijom, ocenio da su srpske vlasti, generalno gledano, zadovoljavajuće sprovodile taj program, iako su rezultati varirali na različitim poljima.
Kad je reč o stavu MMF-a da li Srbiji treba dodatni aranžman sa tom međunarodnom finansijskom institucijom po isteku postojećeg aranžmana, ključno pitanje je da li srpske vlasti smatraju da bi program sa Fondom doneo dovoljne koristi u ovom trenutku, naveo je Lisovolik.
"Ukoliko vlasti budu želele dodatni program, može da se razmotri nekoliko alternativnih opcija, zavisno od željenog vremenskog perioda koji bi taj aranžman pokrivao", naveo je on.
Aranžmanom s MMF-om, koji je potpisan u maju 2009. godine, Srbiji je odobren zajam od 2,87 milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i do sada je iskorišćeno oko 1,48 milijardi evra.
(Tanjug)
Do 14. februara revizija će biti u pripremnoj, tehničkoj fazi, a potom slede i zvanični razgovori sa pojedinim ministarstvima i NBS, sve do 22. februara.
Lisovolik je, pred poslednju reviziju stend-baj aranžmana sa Srbijom, ocenio da su srpske vlasti, generalno gledano, zadovoljavajuće sprovodile taj program, iako su rezultati varirali na različitim poljima.
Kad je reč o stavu MMF-a da li Srbiji treba dodatni aranžman sa tom međunarodnom finansijskom institucijom po isteku postojećeg aranžmana, ključno pitanje je da li srpske vlasti smatraju da bi program sa Fondom doneo dovoljne koristi u ovom trenutku, naveo je Lisovolik.
"Ukoliko vlasti budu želele dodatni program, može da se razmotri nekoliko alternativnih opcija, zavisno od željenog vremenskog perioda koji bi taj aranžman pokrivao", naveo je on.
Aranžmanom s MMF-om, koji je potpisan u maju 2009. godine, Srbiji je odobren zajam od 2,87 milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i do sada je iskorišćeno oko 1,48 milijardi evra.
(Tanjug)
