Zbog monopolske strukture maloprodajnih lanaca u Srbiji marže u prodavnicama narastu i do neverovatnih 70 ili čak 87 odsto, piše beogradski dnevnik "Danas".
Kako navodi list, na putu od fabričke hale do korpe potrošača cena proizvoda koji se prodaju u supermarketima u Srbiji naraste čitavih 40 odsto.
Kada se tome dodaju parfimerije ili prodavnice odeće primetno je da marže idu i do neverovatnih 70 ili čak 87 odsto.
Kako ističe Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org, podaci iz završnih računa trgovinskih lanaca za 2009. godinu pokazuju da 30 najvećih prodavaca drži 97 do 98 odsto celokupnog tržišta, a da prvih deset ima čak 70 procenata tržišnog udela.
To, prema njegovim rečima, ukazuje na oligopolnu strukturu u maloprodaji, koja uz neadekvatnu primenu antimonopolskih zakona dovodi do ogromnih trgovačkih marži.
"Prosečna maloprodajna marža je 20,2 procenta, a prosečna veleprodajna marža 16 odsto. Ukupna marža je 39 procenata. To je izuzetno visok postotak jer se radi o svakodnevnim proizvodima koji se kupuju u supermarketima", kaže Milićević za "Danas".
List navodi da je računica Milićevića, po kojoj prvih deset supermarketa drži 70 odsto tržišta, zapravo konzervativna jer se Maksi, C market i Pekabeta računaju kao tri odvojena lanca, iako svi pripadaju istom vlasniku – Delti.
Kako piše list, uz to, Idea i Direktna trgovina ne ulaze u ovaj obračun, zato što se formalno vode kao veleprodajni, a ne maloprodajni lanci, iako je jasno da su objekti Idee namenjeni običnim građanima.
Ako bi se svi maloprodajni objekti Miroslava Miškovića računali kao jedan lanac i ako bi se kalkulaciji dodala i Idea i Direktna trgovina, što je metodologija koja daleko bolje odslikava stvarno stanje na tržištu, udeo prvih 10 lanaca iznosio bi čak 89,64 procenata, pri čemu samo tri Deltina lanca - Maksi, C market i Pekabeta drže 37 procenata, navodi "Danas".
To znači da svim ostalim učesnicima ostaje zanemarljivih 10 procenata tržišta, a sve male radnje u Srbiji, koje nisu deo većih lanaca, zajedno imaju tek oko dva do tri procenta.
Delta, sa ukupnim učešćem od 37 procenata, u svim svojim lancima drži marže iznad proseka, a najnižu od 22,82 odsto primenjuje Maksi. Prosečna marža u C marketima je 32,49 odsto, a u objektima Pekabete čak 42,02 procenta.
Drugi najveći lanac u Srbiji, Merkator, koji nema ni polovinu ukupnog udela Miškovićevih lanaca, primenjuje maržu od 18,64 procenata, Univereksport radi sa maržom od 16,79 odsto, dok DIS iz Krnjeva, koji je nedavno postao vlasnik hipermarketa Kort, i Idea obaraju prosek, primenjujući marže od 12,73 i 12,53 odsto.
(Srna)
Kada se tome dodaju parfimerije ili prodavnice odeće primetno je da marže idu i do neverovatnih 70 ili čak 87 odsto.
Kako ističe Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org, podaci iz završnih računa trgovinskih lanaca za 2009. godinu pokazuju da 30 najvećih prodavaca drži 97 do 98 odsto celokupnog tržišta, a da prvih deset ima čak 70 procenata tržišnog udela.
To, prema njegovim rečima, ukazuje na oligopolnu strukturu u maloprodaji, koja uz neadekvatnu primenu antimonopolskih zakona dovodi do ogromnih trgovačkih marži.
"Prosečna maloprodajna marža je 20,2 procenta, a prosečna veleprodajna marža 16 odsto. Ukupna marža je 39 procenata. To je izuzetno visok postotak jer se radi o svakodnevnim proizvodima koji se kupuju u supermarketima", kaže Milićević za "Danas".
List navodi da je računica Milićevića, po kojoj prvih deset supermarketa drži 70 odsto tržišta, zapravo konzervativna jer se Maksi, C market i Pekabeta računaju kao tri odvojena lanca, iako svi pripadaju istom vlasniku – Delti.
Kako piše list, uz to, Idea i Direktna trgovina ne ulaze u ovaj obračun, zato što se formalno vode kao veleprodajni, a ne maloprodajni lanci, iako je jasno da su objekti Idee namenjeni običnim građanima.
Ako bi se svi maloprodajni objekti Miroslava Miškovića računali kao jedan lanac i ako bi se kalkulaciji dodala i Idea i Direktna trgovina, što je metodologija koja daleko bolje odslikava stvarno stanje na tržištu, udeo prvih 10 lanaca iznosio bi čak 89,64 procenata, pri čemu samo tri Deltina lanca - Maksi, C market i Pekabeta drže 37 procenata, navodi "Danas".
To znači da svim ostalim učesnicima ostaje zanemarljivih 10 procenata tržišta, a sve male radnje u Srbiji, koje nisu deo većih lanaca, zajedno imaju tek oko dva do tri procenta.
Delta, sa ukupnim učešćem od 37 procenata, u svim svojim lancima drži marže iznad proseka, a najnižu od 22,82 odsto primenjuje Maksi. Prosečna marža u C marketima je 32,49 odsto, a u objektima Pekabete čak 42,02 procenta.
Drugi najveći lanac u Srbiji, Merkator, koji nema ni polovinu ukupnog udela Miškovićevih lanaca, primenjuje maržu od 18,64 procenata, Univereksport radi sa maržom od 16,79 odsto, dok DIS iz Krnjeva, koji je nedavno postao vlasnik hipermarketa Kort, i Idea obaraju prosek, primenjujući marže od 12,73 i 12,53 odsto.
(Srna)
