"Profesionalizacija upravljanja je preduslov za reformu javnih preduzeća", navedeno je u studiji o reformi javnog sektora objavljenoj u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) koji izdaje Ekonomski institut.
Sledeći korak u reformi javnih preduzeća, kako je ukazano, treba da bude razgraničenje infrastrukture i usluga i proizvodnje, što će doprineti ukidanju monopola i uspostavljanju javno-privatnog partnerstva.
"Mora doći do razdvajanja distributivnih mreža, kao što su elektroprenos, telekomunikacije, naftovod, gasovod, železnička infrastruktura, kako bi se svim proizvođačima, distributerima, prodavcima i kupcima, omogućio pristup mreži pod istim uslovima", smatraju autori MAT-ove studije, ekonomisti Stojan Stamenković, Miladin Kovačević i Mahmud Bušatlija.
Reforma javnih preduzeća, prema njihovoj oceni, mora da dovede do potpune depolitizacije upravljanja tim preduzećima, kao i do sistemskog sprečavanja zloupotreba političkog položaja i korupcije.
"Jedan od najvažnijih ciljeva reforme javnih preduzeća je stvaranje izvornih prihoda fondova obaveznog socijalnog, zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja, što bi umanjilo troškove budžeta za dotacije tih fondova", istaknuto je u studiji MAT-a.
Socijalni fondovi bi, kako predložili stručnjaci, trebalo bi da stvaraju izvorne, direktne prihode kroz dividende po osnovu držanja akcija javnih i komunalnih preduzeća, koje će im država preneti u vlasništvo.
Javni sektor u Srbiji zapošljava više od 470.000 ljudi, od čega javna preduzeća 86.000, komunalna 56.000, zadravstvo i socijalna zaštita oko 143.000, obrazovanje i kultura oko 124.000 i administracija oko 62.000.
Skupština Srbije razmatraće u četvrtak, 24. februara, na zahtev Liberalno demokratske partije (LDP), poslovanje javnih preduzeća.
U Srbiji posluje oko 700 javnih preduzeća na državnom i lokalnom nivou čiji je akumulirani gubitak od 2001. godine dostigao oko četiri milijarde evra.
Sva javna preduzeća u Srbiji trebalo bi da se do kraja 2011. godine restrukturiraju i usklade rad sa standardima i pravilima Evropske unije, što ne žnači da će država u potpunosti povući svoje kadrove i kapital iz tih preduzeća.
Poslovi većine javnih i komunalnih preduzeća imaju karakter prirodnog monopola, zbog čega ne mogu da se u celini privatizuju već država mora da zadrži kontrolni vlasnički udeo.
Do sada je država prodala većinski paket akcija samo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), gde je zadržala vlasništvo od 29,9 odsto.
(Beta)
Sledeći korak u reformi javnih preduzeća, kako je ukazano, treba da bude razgraničenje infrastrukture i usluga i proizvodnje, što će doprineti ukidanju monopola i uspostavljanju javno-privatnog partnerstva.
"Mora doći do razdvajanja distributivnih mreža, kao što su elektroprenos, telekomunikacije, naftovod, gasovod, železnička infrastruktura, kako bi se svim proizvođačima, distributerima, prodavcima i kupcima, omogućio pristup mreži pod istim uslovima", smatraju autori MAT-ove studije, ekonomisti Stojan Stamenković, Miladin Kovačević i Mahmud Bušatlija.
Reforma javnih preduzeća, prema njihovoj oceni, mora da dovede do potpune depolitizacije upravljanja tim preduzećima, kao i do sistemskog sprečavanja zloupotreba političkog položaja i korupcije.
"Jedan od najvažnijih ciljeva reforme javnih preduzeća je stvaranje izvornih prihoda fondova obaveznog socijalnog, zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja, što bi umanjilo troškove budžeta za dotacije tih fondova", istaknuto je u studiji MAT-a.
Socijalni fondovi bi, kako predložili stručnjaci, trebalo bi da stvaraju izvorne, direktne prihode kroz dividende po osnovu držanja akcija javnih i komunalnih preduzeća, koje će im država preneti u vlasništvo.
Javni sektor u Srbiji zapošljava više od 470.000 ljudi, od čega javna preduzeća 86.000, komunalna 56.000, zadravstvo i socijalna zaštita oko 143.000, obrazovanje i kultura oko 124.000 i administracija oko 62.000.
Skupština Srbije razmatraće u četvrtak, 24. februara, na zahtev Liberalno demokratske partije (LDP), poslovanje javnih preduzeća.
U Srbiji posluje oko 700 javnih preduzeća na državnom i lokalnom nivou čiji je akumulirani gubitak od 2001. godine dostigao oko četiri milijarde evra.
Sva javna preduzeća u Srbiji trebalo bi da se do kraja 2011. godine restrukturiraju i usklade rad sa standardima i pravilima Evropske unije, što ne žnači da će država u potpunosti povući svoje kadrove i kapital iz tih preduzeća.
Poslovi većine javnih i komunalnih preduzeća imaju karakter prirodnog monopola, zbog čega ne mogu da se u celini privatizuju već država mora da zadrži kontrolni vlasnički udeo.
Do sada je država prodala većinski paket akcija samo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), gde je zadržala vlasništvo od 29,9 odsto.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.