Agrar je u Srbji ozbiljno podbacio, i to u vreme kada cene hrane u svetu enormno rastu, podvukao neiskorišćenu izvoznu šansu Lu Brefor.
Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor izjavio je danas da su jačanje poljoprivrede i industrije velika razvojna šansa Srbije koja će se naći u "Ekonomskom memorandumu" za našu zemlju, koji Svetska banka priprema za naredne tri godine u saradnji sa Vladom Srbije.
Otvarajući drugi dan biznis foruma na Kopaoniku Brefor je, govoreći o neiskorišćenim mogućnostima Srbije, posebno pomenuo poljoprivredno zemljište i upozorio da je agrar u našoj zemlji ozbiljno podbacio, u vreme kada cene hrane u svetu enormno rastu.
Brefor je naveo da Srbija ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 464 dolara po hektaru, dok Poljska izvozi oko 950 dolara, a Češka i Slovenija oko 1.200 dolara po hektaru obradive zemlje.
Za sektor privrede je od izuzetnog značaja jačanje konkurencije kako bi se poboljšao izvoz iz Srbije i time generisao brz i održiv razvoj, rekao je Brefor.
Jedan od problema u industrijskoj privredi na koji je Brefor ukazao je loše rangirano lokalno tržište, koje nije dovoljno konkurentno i nalazi se na 125. mestu u svetu, dok su institucije rangirane tek na 120. mestu.
Brefor je ukazao da je za privlačenje investicija i razvoj preduzetničkog sektora izuzetno važna dobro obrazovana radna snaga.
On je, međutim, rekao da je bio zapanjen činjenicom da, od ukupnog broja zaposlenih sa visokim obrazovanjem, dve trećine radi u državnom i javnom sektoru, dok se privatni poslodavci žale da teško nalaze dobro obrazovane menadžere za visoke i čelne pozicije.
Govoreći o sektoru trgovine i logistike, Brefor je kazao da Srbija ima strateški položaj kao tranzintna zemlja, ali je prosečna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat.
Uz sve to, prosečno kašnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju, naveo je on i zapitao se da li izvoznik može da se pouzda u železnički prevoz za njegove logističke potrebe.
Jedna od stvari koja može da izazove zabrinutost je, prema Breforovoj oceni, potencijalna nestašica električne energije u Srbiji u narednih pet godina.
Srednjoročne projekcije pokazuju da će, ukoliko se ne izgrade značajniji novi kapaciteti, potrošnja struje premašiti proizvodnju između 2015. i 2017. godine.
Ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo jednu klasičnu sijalicu od 75 vati štedljivom svetiljkom od 20 vati, uštedelo bi se dovoljno da se oslobodi jedan blok termoelektrane snage 500 megavata za potrebe industrije.
Brefor se pohvalno izrazio o merama vlade za prevazilaženje negativnih efekata krize, kao i o bankarskom sistemu i poboljšanju poslovne klime, posebno u smanjenju suvišne administracije.
(Tanjug)
Otvarajući drugi dan biznis foruma na Kopaoniku Brefor je, govoreći o neiskorišćenim mogućnostima Srbije, posebno pomenuo poljoprivredno zemljište i upozorio da je agrar u našoj zemlji ozbiljno podbacio, u vreme kada cene hrane u svetu enormno rastu.
Brefor je naveo da Srbija ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 464 dolara po hektaru, dok Poljska izvozi oko 950 dolara, a Češka i Slovenija oko 1.200 dolara po hektaru obradive zemlje.
Za sektor privrede je od izuzetnog značaja jačanje konkurencije kako bi se poboljšao izvoz iz Srbije i time generisao brz i održiv razvoj, rekao je Brefor.
Jedan od problema u industrijskoj privredi na koji je Brefor ukazao je loše rangirano lokalno tržište, koje nije dovoljno konkurentno i nalazi se na 125. mestu u svetu, dok su institucije rangirane tek na 120. mestu.
Brefor je ukazao da je za privlačenje investicija i razvoj preduzetničkog sektora izuzetno važna dobro obrazovana radna snaga.
On je, međutim, rekao da je bio zapanjen činjenicom da, od ukupnog broja zaposlenih sa visokim obrazovanjem, dve trećine radi u državnom i javnom sektoru, dok se privatni poslodavci žale da teško nalaze dobro obrazovane menadžere za visoke i čelne pozicije.
Govoreći o sektoru trgovine i logistike, Brefor je kazao da Srbija ima strateški položaj kao tranzintna zemlja, ali je prosečna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat.
Uz sve to, prosečno kašnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju, naveo je on i zapitao se da li izvoznik može da se pouzda u železnički prevoz za njegove logističke potrebe.
Jedna od stvari koja može da izazove zabrinutost je, prema Breforovoj oceni, potencijalna nestašica električne energije u Srbiji u narednih pet godina.
Srednjoročne projekcije pokazuju da će, ukoliko se ne izgrade značajniji novi kapaciteti, potrošnja struje premašiti proizvodnju između 2015. i 2017. godine.
Ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo jednu klasičnu sijalicu od 75 vati štedljivom svetiljkom od 20 vati, uštedelo bi se dovoljno da se oslobodi jedan blok termoelektrane snage 500 megavata za potrebe industrije.
Brefor se pohvalno izrazio o merama vlade za prevazilaženje negativnih efekata krize, kao i o bankarskom sistemu i poboljšanju poslovne klime, posebno u smanjenju suvišne administracije.
(Tanjug)
