Građani u Srbiji duguju za struju i komunalne usluge milijarde dinara, a pojedina javna preduzeća planiraju da dugove naplate i sudskom prodajom stanova dužnika.
Mogućnost sudske prodaje imovine aktuelizovana je nakon najava iz Čačka da bi četvoro najvećih dužnika u tom gradu mogli da ostanu bez stanova ako ne izmire dugove.
Nakon te najave, dva dužnika su odmah izmirila dve trećine duga, a još jedan je došao da pregovara o reprogramiranju duga za komunalne usluge. Najavljeno je da će procesi protiv njih biti obustavljeni.
Građani Čačka duguju oko 500 miliona dinara javnim komunalnim preduzećima za grejanje, vodu, iznošenje smeća, gradsko zemljište i usluge sahranjivanja i održavanja grobnog mesta, rečeno je agenciji Beta u tim preduzećima.
Najveća potraživanja ima "Vodovod" kome oko 1.500 korisnika, koji uglavnom žive u stambenim zgradama, duguju oko 190 miliona dinara.
Među njima ima i građana koji su već sedam godina za redom tuženi zbog dugovanja.
Dug građana za grejanje je 130 miliona dinara. Po tužbi Javnog komunalnog preduzeća za grejanje Osnovni sud u Čačku je, zbog neplaćanja grejanja i po 12 godina i pojedinačnog duga korisnika od oko 600.000 dinara, krajem februara doneo rešenja o prodaji stanova četiri dužnika radi namirenja dugova.
Za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, Javnom komunalnom preduzeću "Gradac" građani duguju oko 73 miliona dinara.
Za odnošenje smeća Čačani duguju oko 70 miliona dinara, a oko 10.000 korisnika Javnom komunalnom preduzehcu "Komunalac" više od godinu dana ne plaća usluge.
U Beogradu nema slučajeva prodaje stana zbog dugova za komunalije i struju, ali predstavnici javnih preduzeća sve glasnije prete dužnicima.
Predstavnica beogradskog "Infostana" Milica Đorđević-Paunović rekla je Beti da je podneto 46.500 tužbi protiv građana koji "Infostanu" ukupno duguju oko 1,5 milijardi dinara.
Ona je podsetila da je "Infostan" ponudio dužnicima mogućnost da podignu beskamatne kredite jedne komercijalne banke za refinansiranje duga za 2010. godinu. Ta mogućnost je istekla još poslednjeg dana januara.
Gradska uprava u Beogradu nedavno je odobrila blokiranje zarada zaposlenih u komunalnim preduzećema i gradskoj upravi koji imaju dugove za komunalije.
Ukupna dugovanja Beograđana za struju su šest milijardi dinara, od čega većinu duguje samo dva odsto ukupnog broja domaćinstava.
Ukupan dug Novosađana za neplaćene račune objedinjene naplate prema preduzeću Informatika je oko milijardu dinara, što je u visini jednog mesečnog zaduženja korisnika, rečeno je agenciji Beta u tom javnom preduzeću.
Kako se navodi, oko 62 odsto domaćinstava u Novom Sadu račune redovno izmiruje iz meseca u mesec.
Informatika je prošle godine tužila dužnike u dva navrata, a u oba slučaja upućeno je oko 11.000 tužbi nadležnom sudu.
U nekim slučajevima u kojima su građani izgubili sudski spor, Informatika je bila prinuđena i da podnosi zahteve za prinudnu naplatu.
Zaposlenima i penzionerima odbija se i do 50 odsto mesečne zarade za plaćanje duga, a protiv građana bez prijavljenih mesečnih primanja pokrenut je postupak prodaje pokretne ili nepokretne imovine, naveli su u Informatici i precizirali da trenutno i u Novom Sadu postoji slučaj jednog stana koji je dat na prodaju radi izmirenja duga.
Da bi podstakla domaćinstva da redovno izmiruju svoje obaveze Informatika sprovodi akciju "Plava kućna računaljka".
Od početka akcije naplata mesečcno raste za tri do pet procenata, a oko 11.000 redovnih platiša nagrađeno je oslobađanjem plaćanja jednog mesečnog računa.
Nišlije za utrošenu električnu energiju duguju Elektrodistribuciji oko 5,6 milijardi dinara, dok je ukupan dug prema gradskoj toplani oko 770 miliona dinara.
"Korisnici stambenog prostora za isporučenu toplotnu energiju duguju oko 500 miliona dinara, dok je ostatak duga od oko 270 miliona dinara za isporučenu toplotnu energiju za korisnike poslovnog prostora", rekla je portparolka Gradske toplane u Nišu Milena Pavlović.
Ona je kazala da Gradska toplana neredovne platiše u stambenom prostoru utužuje kvartalno, a da tužbe odnosno prinudna mera naplate, korisnicima poslovnog prostora stižu na šest meseci.
U niškom Osnovnom sudu agenciji Beta je rečeno da do sada nije bilo drastičnih primera prinudne naplate potraživanja javnih preduzeća u kojima je zbog duga oduzimana nepokretna imovina.
"Tokom 2010. godine bilo je ukupno 2.404 predloga za izvršenje na osnovu tužbi niške Elektrodistribucije. Broj predloga za izvršenje je dvostruko veći prošle godine u odnosu na 2009. godinu", rekao je portparol Osnovnog suda u Nišu Miodrag Grujović.
I zemlje u regionu imaju slične prolbleme
Sličnih problema ima i u susednim zemljama, pa je pri Opštinskom sudu u Sarajevu osnovano Odeljenje za naplatu dugova javim komunalnim preduzećima.
Krajnja mera je oduzimanje imovine, ali uglavnom bele tehnike. Do sada nikome zbog dugova nije oduzet stan.
U BiH se vodi oko 1.200.000 sudskih postupaka zbog dugovanja za komunalne usluge.
Postupci prodaje nekretnina u Hrvatskoj uglavnom se pokreću zbog dugova bankama, a oduzimanje stanovi i kuća zbog neplaćenih komunalija su pojedinačni slučajevi.
"Ne znam da se ikad dogodilo da je neko na području našeg delovanja ostao bez stana ili kuće zbog komunalnih dugova", rekao je za agenciju Beta portparol Zagrebačkog holdinga Dušan Viro.
Holding je u vlasništvu grada Zagreba i preuzeo je poslove nekadašnjih javnih preduzeća.
Viro je objasnio da je postupak naplate takav da se šalju tri opomene nakon nekog neplaćenog računa, što obično bude efikasno.
Tek nakon toga se pokušava prisilan naplata blokiranjem plate, penzije ili drugih primanja do otplate duga.
I u Sloveniji se povremeno događa da komunalna preduzeća prodajom imovine građana naplaćuju svoja dugovanja.
Struja se neredovnim platišama isključuje, ali je zabranjeno isključivanje vode, koja se smatra opštim dobrom i uslovom za obavljanja osnovnih higijenskih potreba.
(Beta)
Nakon te najave, dva dužnika su odmah izmirila dve trećine duga, a još jedan je došao da pregovara o reprogramiranju duga za komunalne usluge. Najavljeno je da će procesi protiv njih biti obustavljeni.
Građani Čačka duguju oko 500 miliona dinara javnim komunalnim preduzećima za grejanje, vodu, iznošenje smeća, gradsko zemljište i usluge sahranjivanja i održavanja grobnog mesta, rečeno je agenciji Beta u tim preduzećima.
Najveća potraživanja ima "Vodovod" kome oko 1.500 korisnika, koji uglavnom žive u stambenim zgradama, duguju oko 190 miliona dinara.
Među njima ima i građana koji su već sedam godina za redom tuženi zbog dugovanja.
Dug građana za grejanje je 130 miliona dinara. Po tužbi Javnog komunalnog preduzeća za grejanje Osnovni sud u Čačku je, zbog neplaćanja grejanja i po 12 godina i pojedinačnog duga korisnika od oko 600.000 dinara, krajem februara doneo rešenja o prodaji stanova četiri dužnika radi namirenja dugova.
Za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, Javnom komunalnom preduzeću "Gradac" građani duguju oko 73 miliona dinara.
Za odnošenje smeća Čačani duguju oko 70 miliona dinara, a oko 10.000 korisnika Javnom komunalnom preduzehcu "Komunalac" više od godinu dana ne plaća usluge.
U Beogradu nema slučajeva prodaje stana zbog dugova za komunalije i struju, ali predstavnici javnih preduzeća sve glasnije prete dužnicima.
Predstavnica beogradskog "Infostana" Milica Đorđević-Paunović rekla je Beti da je podneto 46.500 tužbi protiv građana koji "Infostanu" ukupno duguju oko 1,5 milijardi dinara.
Ona je podsetila da je "Infostan" ponudio dužnicima mogućnost da podignu beskamatne kredite jedne komercijalne banke za refinansiranje duga za 2010. godinu. Ta mogućnost je istekla još poslednjeg dana januara.
Gradska uprava u Beogradu nedavno je odobrila blokiranje zarada zaposlenih u komunalnim preduzećema i gradskoj upravi koji imaju dugove za komunalije.
Ukupna dugovanja Beograđana za struju su šest milijardi dinara, od čega većinu duguje samo dva odsto ukupnog broja domaćinstava.
Ukupan dug Novosađana za neplaćene račune objedinjene naplate prema preduzeću Informatika je oko milijardu dinara, što je u visini jednog mesečnog zaduženja korisnika, rečeno je agenciji Beta u tom javnom preduzeću.
Kako se navodi, oko 62 odsto domaćinstava u Novom Sadu račune redovno izmiruje iz meseca u mesec.
Informatika je prošle godine tužila dužnike u dva navrata, a u oba slučaja upućeno je oko 11.000 tužbi nadležnom sudu.
U nekim slučajevima u kojima su građani izgubili sudski spor, Informatika je bila prinuđena i da podnosi zahteve za prinudnu naplatu.
Zaposlenima i penzionerima odbija se i do 50 odsto mesečne zarade za plaćanje duga, a protiv građana bez prijavljenih mesečnih primanja pokrenut je postupak prodaje pokretne ili nepokretne imovine, naveli su u Informatici i precizirali da trenutno i u Novom Sadu postoji slučaj jednog stana koji je dat na prodaju radi izmirenja duga.
Da bi podstakla domaćinstva da redovno izmiruju svoje obaveze Informatika sprovodi akciju "Plava kućna računaljka".
Od početka akcije naplata mesečcno raste za tri do pet procenata, a oko 11.000 redovnih platiša nagrađeno je oslobađanjem plaćanja jednog mesečnog računa.
Nišlije za utrošenu električnu energiju duguju Elektrodistribuciji oko 5,6 milijardi dinara, dok je ukupan dug prema gradskoj toplani oko 770 miliona dinara.
"Korisnici stambenog prostora za isporučenu toplotnu energiju duguju oko 500 miliona dinara, dok je ostatak duga od oko 270 miliona dinara za isporučenu toplotnu energiju za korisnike poslovnog prostora", rekla je portparolka Gradske toplane u Nišu Milena Pavlović.
Ona je kazala da Gradska toplana neredovne platiše u stambenom prostoru utužuje kvartalno, a da tužbe odnosno prinudna mera naplate, korisnicima poslovnog prostora stižu na šest meseci.
U niškom Osnovnom sudu agenciji Beta je rečeno da do sada nije bilo drastičnih primera prinudne naplate potraživanja javnih preduzeća u kojima je zbog duga oduzimana nepokretna imovina.
"Tokom 2010. godine bilo je ukupno 2.404 predloga za izvršenje na osnovu tužbi niške Elektrodistribucije. Broj predloga za izvršenje je dvostruko veći prošle godine u odnosu na 2009. godinu", rekao je portparol Osnovnog suda u Nišu Miodrag Grujović.
I zemlje u regionu imaju slične prolbleme
Sličnih problema ima i u susednim zemljama, pa je pri Opštinskom sudu u Sarajevu osnovano Odeljenje za naplatu dugova javim komunalnim preduzećima.
Krajnja mera je oduzimanje imovine, ali uglavnom bele tehnike. Do sada nikome zbog dugova nije oduzet stan.
U BiH se vodi oko 1.200.000 sudskih postupaka zbog dugovanja za komunalne usluge.
Postupci prodaje nekretnina u Hrvatskoj uglavnom se pokreću zbog dugova bankama, a oduzimanje stanovi i kuća zbog neplaćenih komunalija su pojedinačni slučajevi.
"Ne znam da se ikad dogodilo da je neko na području našeg delovanja ostao bez stana ili kuće zbog komunalnih dugova", rekao je za agenciju Beta portparol Zagrebačkog holdinga Dušan Viro.
Holding je u vlasništvu grada Zagreba i preuzeo je poslove nekadašnjih javnih preduzeća.
Viro je objasnio da je postupak naplate takav da se šalju tri opomene nakon nekog neplaćenog računa, što obično bude efikasno.
Tek nakon toga se pokušava prisilan naplata blokiranjem plate, penzije ili drugih primanja do otplate duga.
I u Sloveniji se povremeno događa da komunalna preduzeća prodajom imovine građana naplaćuju svoja dugovanja.
Struja se neredovnim platišama isključuje, ali je zabranjeno isključivanje vode, koja se smatra opštim dobrom i uslovom za obavljanja osnovnih higijenskih potreba.
(Beta)
