Račun manji, a stan je topliji: Sve više Srba na ovaj način štedi novac tokom zime za grejanje

Visoki računi za grejanje već opterećuju kućni budžet u svakom domaćinstvu zbog čega se mnogi suočavaju sa potrebom za efikasnim rešenjima grejanja svojih domova. Toplotne pumpe, prema rečima mnogih, predstavljaju inovativnu tehnologiju grejanja i hlađenje prostora, a njihova popularnost raste zbog visokih energetskih performansi i smanjenih troškova.

Toplotne pumpe su uređaji koji prenose toplotu iz jednog prostora u drugi, koristeći električnu energiju. One mogu služiti za grejanje ili hlađenje prostora, a funkcionišu tako što uzimaju toplotu iz okoline (vazduha, zemlje ili vode) i prenose je u unutrašnjost objekta ili obrnuto.

Postoje različite vrste toplotnih pumpi, tačnije voda-voda, zemlja-voda i vazduh-voda. Prva vrsta toplotnih pumpi koristi toplotu iz podzemnih voda. Uređaj crpi toplotu iz vode putem cevi koje su smeštene u ili blizu izvora vode. Sistem prenosi toplotu do grejnog sistema u zgradi ili je koristi za zagrevanje potrošne vode.

Druga vrsta pumpe koristi toplotu iz zemlje. U sistemu su instalirane cevi (geotermalne sonde) koje su zakopane u tlo, gde temperatura ostaje relativno konstantna tokom godine. Toplotna pumpa uzima toplotu iz zemlje i prenosi je u prostor ili greje vodu za radijatore ili podno grejanje.

Treća vrsta pumpe uzima toplotu iz spoljašnjeg vazduha i koristi je za grejanje vode. Uređaj sadrži ventilator koji povlači hladniji vazduh i prolazi ga kroz isparivač, gde se toplotna energija iz vazduha prenosi na radnu supstancu. Ta energija se potom koristi za grejanje vode koja se može koristiti u radijatorima ili podnom grejanju.

Kako radi toplotna pumpa?

Toplotna pumpa radi tako što koristi plemenite gasove, apsorbuje toplotu iz hladnijeg izvora i prenosi je u topliji prostor, čime se efikasno koristi manje energije nego što bi toplotna energija proizvedena direktno putem grejnih tela zahtevala. Kako objašnjava majstor i serviser toplotnih pumpi Petar Stevanović, u Srbiji se trenutno najčešće koriste toplotne pumpe vazduh-voda.

“Ranije je u Srbiji najzastupljeniji model toplotne pumpe bio voda-voda. Međutim, u poslednjih deset godina, kako su se klimatski uslovi promenili i zime postale toplije, sve više korisnika prelazi na toplotne pumpe vazduh-voda. Ove pumpe su prilagodljivije jer mogu efikasno raditi čak i kada su spoljašnje temperature više, iako su potrebni i viši troškovi električne energije u nekim situacijama”, rekao je Stevanović.

Toplotna pumpa vazduh-voda, dodaje on, potroši samo onliko struje koliko iskoristi. U hladnijim mesecima, one izvode toplu vazduh iz spoljašnjeg okruženja ili iz zemlje i koriste je za grejanje prostora unutar doma.

Proces se odvija kroz četiri osnovne komponente: isparivač, kompresor, kondenzator i ekspanzivni ventil. Isparivač apsorbuje toplotu, kompresor je podiže na viši nivo temperature, kondenzator predaje tu toplotu u prostor koji grejemo, dok ekspanzivni ventil kontroliše cirkulaciju fluida, omogućavajući ponovni ulazak u isparivač. U leto, ovaj proces je obrnut, omogućavajući hlađenje prostora.

Koliko su toplotne pumpe ekološki efikasne?

Toplotne pumpe su ekološki efikasne jer smanjuju zavisnost od fosilnih goriva i minimiziraju emisiju ugljen-dioksida. Korišćenjem obnovljivih izvora energije, one čine grejanje i hlađenje mnogo održivijim. Kako objašnjava serviser toplotnih pumpi Vladimir Mitrović za portal "N1", njihove prednosti uključuju dugoročnu uštedu na računima za energiju, nisku potrošnju struje i smanjen uticaj na životnu sredinu.

Kada je reč o grejnim telima, toplotne pumpe mogu se povezati sa radijatorima, ali su podna grejanja optimalna opcija zbog njihovih nižih operativnih temperatura. Pored toga, podno grejanje omogućava ravnomerniju distribuciju toplote i veći komfor, što ih čini izuzetno pogodnim za korišćenje u kombinaciji sa toplotnim pumpama, dodaje on.

Da li je toplotna pumpa za grejanje isplativa investicija?

I na kraju, pitanje koje zanima sve čitaoce: da li je jeftinije grejati se pomoću toplotne pumpe? Mitrović je objasnio kako uštedeti, a dobro se zagrejati.

“Račun za grejanje biće manji u odnosu na druge energente, čak do nekih 70 odsto ukoliko je objekat dobro izolovan, ali početna ulaganja su daleko veća. Dugoročno posmatrano, za nekih osam, devet godina, ovo je isplatljiviji poduhvat – ali u početku morate odvojiti više novca za ugradnju”, objašnjava serviser Mitrović.

Kako dodaje, treba imati na umu da će uštedeti isključivo u izuzetno izolovanim objektima gde temperatura vode koja ide u grejno telo varira između 25 i 40 stepeni Celzijusa. Iako grejno telo može raditi i na višoj temperaturi, efikasnost sistema će biti niža, što postavlja pitanje ekonomičnosti.

BONUS VIDEO:

(N1/MONDO/Aleksandar Blagić)