Povećani kreditni rejting Srbije kod međunarodne agencije "Standard i Purs", ukupno posmatrano, predstavlja dobru vest, ali su suštinske poruke višeslojne, ocenio je danas ekonomista Svetske banke Dušan Vujović.
Vodeći ekonomista SB je istakao da višim rejtingom (BB) inostrani analitičari i investitori pozitivno ocenjuju napore Srbije da dosledno primenjuje mere ekonomske politike za očuvanje makroekonomske stabilnosti i kompletira strukturne reforme neohodne za dostizanje dinamičnijeg ekonomskog rasta posle globalne krize.
"Implicitno, ovim se pozitivno ocenjuje i politička stabilnost koalicije na vlasti, koja je uspešno prošla kroz proces rekonstrukcije vlade i potvrdila kontinuitet evropske orijentacije Srbije", napomenuo je Vujović.
Prema njegovim rečima, bolji rejting takođe odražava uspešan plasman državnih evro obveznica koje je Srbija emitovala novembra prošle godine.
"Indirektno, na bolji rejting je uticalo i povećano prisustvo velikih investitora na tržištu Srbije u prošloj i ovoj godini (Fiat, Beneton, Delez) koje je rezultiralo velikim prilivom kapitala. Rejting je dvosmerna ulica: dobar rejting omogućava i privlači investicije, a investicije potvrđuju dobar rejting i omogućavaju dalje napredovanje", ukazao je Vujović.
On je napomenuo da se, i pored ovog poboljšanja, Srbija još nalazi dva koraka ispod minimalnog rejtinga neophodnog za slobodan priliv investicija (BBB- i vi e).
U regionu jugoistočne i centralne Evrope taj minimalni investicioni rejting imaju Hrvatska i Mađarska.
Bugarska je za jedan stepen bolja (BBB) ali je i ona u zoni koja se graniči sa spekulativnim investicijama.
Solidni investicioni rejting imaju samo Češka (A), Slovačka (A+) i Slovenija (AA) ali sve bivše tranzicione privrede još uvek zaostaju za razvijenim zemljama kao što je Austrija (AAA).
Vujović ističe da BB rejting označava kombinaciju dobrih izgleda na kratak rok, uz prisustvo krupnih nerešenih pitanja u poslovnoj, ekonomskoj i finansijskoj sferi na duži rok - "drugim rečima, BB je tranzitorni rejting na putu ka solidnom investicionom rejtingu, ako se ova pitanja reše na dobar način".
Taj rejting, precizira Vujović, u manjoj meri predstavlja priznanje za ostvareni napredak, a u većoj meri označava nadu da će zemlja završiti ekonomske reforme, ostvariti trajnu fiskalnu i monetarnu stabilnost pri razumnom nivou socijalnih troškova, unaprediti investicionu klimu i kvalitet poslovnog okruženja kao osnovu budućeg ekonomskog rasta i razvoja.
"Zato će rejting agencije i investitori pažljivo pratiti kako se stvari odvijaju u ovim oblastima u ovoj i narednoj godini, posebno u predizbornom periodu, i na osnovu toga potvrditi ovaj nivo i otvoriti vrata daljem napredovanju do BBB nivoa u narednim godinama", naglasio je on.
U protivnom, upozorio je Vujović, ako se reforme ne ostvare i ne dođe do unapređenja ekonomske politike i stabilnog priliva investicija, postojaće veliki pritisak da se rejting vrati unazad, što bi povratno negativno delovalo na tokove kapitala i realnost ostvarivanja vizije razvoja Srbija 2020.
"Ukratko, viši rejting je poziv da se završe ekonomske reforme, unapredi ekonomska politika i uđe u 'investiciono kolo' međunarodnih tržišta kapitala. On je dobra šansa da se uspe, ali i veliki rizik ako se ne uspe", zaključio je Vujović.
(Tanjug)
"Implicitno, ovim se pozitivno ocenjuje i politička stabilnost koalicije na vlasti, koja je uspešno prošla kroz proces rekonstrukcije vlade i potvrdila kontinuitet evropske orijentacije Srbije", napomenuo je Vujović.
Prema njegovim rečima, bolji rejting takođe odražava uspešan plasman državnih evro obveznica koje je Srbija emitovala novembra prošle godine.
"Indirektno, na bolji rejting je uticalo i povećano prisustvo velikih investitora na tržištu Srbije u prošloj i ovoj godini (Fiat, Beneton, Delez) koje je rezultiralo velikim prilivom kapitala. Rejting je dvosmerna ulica: dobar rejting omogućava i privlači investicije, a investicije potvrđuju dobar rejting i omogućavaju dalje napredovanje", ukazao je Vujović.
On je napomenuo da se, i pored ovog poboljšanja, Srbija još nalazi dva koraka ispod minimalnog rejtinga neophodnog za slobodan priliv investicija (BBB- i vi e).
U regionu jugoistočne i centralne Evrope taj minimalni investicioni rejting imaju Hrvatska i Mađarska.
Bugarska je za jedan stepen bolja (BBB) ali je i ona u zoni koja se graniči sa spekulativnim investicijama.
Solidni investicioni rejting imaju samo Češka (A), Slovačka (A+) i Slovenija (AA) ali sve bivše tranzicione privrede još uvek zaostaju za razvijenim zemljama kao što je Austrija (AAA).
Vujović ističe da BB rejting označava kombinaciju dobrih izgleda na kratak rok, uz prisustvo krupnih nerešenih pitanja u poslovnoj, ekonomskoj i finansijskoj sferi na duži rok - "drugim rečima, BB je tranzitorni rejting na putu ka solidnom investicionom rejtingu, ako se ova pitanja reše na dobar način".
Taj rejting, precizira Vujović, u manjoj meri predstavlja priznanje za ostvareni napredak, a u većoj meri označava nadu da će zemlja završiti ekonomske reforme, ostvariti trajnu fiskalnu i monetarnu stabilnost pri razumnom nivou socijalnih troškova, unaprediti investicionu klimu i kvalitet poslovnog okruženja kao osnovu budućeg ekonomskog rasta i razvoja.
"Zato će rejting agencije i investitori pažljivo pratiti kako se stvari odvijaju u ovim oblastima u ovoj i narednoj godini, posebno u predizbornom periodu, i na osnovu toga potvrditi ovaj nivo i otvoriti vrata daljem napredovanju do BBB nivoa u narednim godinama", naglasio je on.
U protivnom, upozorio je Vujović, ako se reforme ne ostvare i ne dođe do unapređenja ekonomske politike i stabilnog priliva investicija, postojaće veliki pritisak da se rejting vrati unazad, što bi povratno negativno delovalo na tokove kapitala i realnost ostvarivanja vizije razvoja Srbija 2020.
"Ukratko, viši rejting je poziv da se završe ekonomske reforme, unapredi ekonomska politika i uđe u 'investiciono kolo' međunarodnih tržišta kapitala. On je dobra šansa da se uspe, ali i veliki rizik ako se ne uspe", zaključio je Vujović.
(Tanjug)
