Sve je manje minuta provedenih uz fiksni telefon, a i prihodi od ove usluge opadaju. Iako su najčešći korisnici starije generacije, i oni sve češće prelaze na mobilne telefone i aplikacije za komunikaciju. Nestanak fiksne telefonije zbog tehnološkog napretka trenutno usporavaju samo nostalgični korisnici i navika da imaju ovu mogućnost, ali postepeno, ova usluga će u potpunosti nestati.
Prošle nedelje, kompanija AT&T podnela je zahtev za izuzeće koje bi joj omogućilo da prestane sa servisiranjem tradicionalnih fiksnih telefona u Kaliforniji. AT&T i Verizon su ranije najavili da žele da u potpunosti pređu na modernu infrastrukturu u narednih nekoliko godina.
Ovaj potez deo je globalnog trenda među telekomunikacionim provajderima, koji napuštaju zastarele telefonske linije bazirane na bakarnoj infrastrukturi (POTS) i prelaze na brže i naprednije tehnologije koje nisu kompatibilne sa klasičnim fiksnim telefonima.
Tehnološki skok ka optici i digitalnim rešenjima
Telekom provajderi širom sveta, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, postepeno prelaze na optičke kablove i internet pristup, dok se starija oprema, uključujući bakarne žice, povlači iz upotrebe.
Potrošači će se suočiti sa izborom: potpuno odustati od fiksnog telefona ili se suočiti sa potencijalno većim troškovima zbog kompleksnih i skupih rešenja koje nude telekom operateri. Nove alternative nisu uvek pouzdanije od starog sistema, a tranzicija na moderniju opremu biće ogroman logistički izazov.
U okviru promene, američki telekom provajderi su obavezni da korisnicima ponude alternativna rešenja – od uređaja koji konvertuju analogni signal u digitalni, do bežičnih tehnologija poput LTE i 5G. Ova tranzicija će najviše pogoditi starije građane (65+), mala preduzeća, bolnice i zdravstvene ustanove, ali i korisnike analognih alarmnih sistema i hitnih poziva u liftovima. Zamena sistema koštaće između 200 i 400 dolara po korisniku.
Prema analizama, očekuje se da do 2030. godine svega 5% fiksnih telefona ostane u funkciji, ali potpuni prelazak na nove sisteme može potrajati i više decenija.
Federalna komisija za komunikacije u SAD već godinama omogućava telekom operaterima da smanje cene fiksne telefonije kako bi podstakli prelazak na Voice over Internet Protocol (VoIP), koji omogućava integraciju glasovne komunikacije sa internet servisima.
Troškovi novog fiksnog bežičnog pristupa iznose oko 69 dolara mesečno, dok ethernet konekcija košta oko 100 dolara mesečno.
Od bakarnih linija do digitalnih komunikacija
Potpuno ukidanje fiksnih telefona donosi mnoge izazove, ističe Vil Mekion-Vajt, viši analitičar u Forrester Research-u.
Jedan od ključnih problema je što mnoge zgrade ne znaju tačno gde im se nalazi fiksna telefonska infrastruktura. Neke od njih su zacementirane u zidove fabrika, dok su druge smeštene u teško dostupnim prostorijama. Proces uklanjanja zahteva angažovanje radnika na terenu, što će produžiti vreme tranzicije.
Još jedan problem je pouzdanost – bakarni sistemi često rade čak i kada nestane struje, dok su VoIP i internet zasnovani servisi u takvim situacijama ranjiviji. U ruralnim područjima, gde ne postoji stabilan internet visokih brzina, prelazak na nove tehnologije može biti dodatni izazov.
Šta se dešava u Srbiji?
Prvo istorijsko "halo" u Beogradu izgovorio je Panta Mihajlović, savetnik Nikole Tesle, 14. marta 1883. godine. Od tog trenutka, fiksni telefon se širio prestonicom i celom zemljom. Međutim, danas, sa razvojem novih tehnologija, njegova era polako se privodi kraju.
Prema podacima RATEL-a, broj korisnika fiksne telefonije poslednjih godina postepeno opada, ali građani i dalje nisu potpuno odustali od nje. Saobraćaj u fiksnoj mreži smanjen je tri puta u poslednjih deset godina, što pokazuje koliko se ređe koristi.
Statistika pokazuje da je 2006. godine bilo 2,72 miliona korisnika fiksne telefonije, a taj broj je dostigao vrhunac 2010. godine sa 3,11 miliona korisnika. Međutim, od tada beleži kontinuirani pad.
BONUS VIDEO:
