Stručnjak nam otkriva šta je porez i da li plaćanje može da se izbegne: Dušan Roglić u podkastu "Keš ekspert"

Porezi, porezi, porezi... Neizbežni su, a mnogi ne znaju ni kako da provere koliki im je porez, zašto više ne stižu na kućnu asresu, kako da smanje porez i da li je to uopšte moguće? Zato je poreski savetnik Dušan Roglić dao odgovore na sva pitanja voditeljki, pevačici i glumici Jeleni Gavrilović u MONDO podkastu "Keš ekspert". Govorio je o svim aktuelnim ekonomskim temama i objasnio šta su porezi i kako plaćanje istih funkcioniše u Srbiji.

"Svaka zemlja, pa i naša se finansira od poreza i to su državni nameti ka stanovništvu i privredi kako bi jedna zemlja funkcionisala. Imamo tri kategorije poreza. Prvi su porez na potrošnju, porez na dohodak i porezi na imovinu. Pod potrošnju spada PDV gde se otprilike između 50% i 55% budžeta sastoji od prometa između PDV-a, zatim akcize i prometna premija neživotnih osiguranja. Kada pričamo o porezu na dohodak, to su dobiti pravnih lica i sam porezni dohodak građana. Kada pričamo o poreznoj imovini tu govorimo o prenosu vlasništva imovine, prenosu apsolutnih prava, registraciji vozila, porezu na oružje... Skup te tri grupacije su nameti koje svaka država ima. Moramo spomenuti i PIO fond i zdravstveno osiguranje koji nisu direktni porezi, ali predstavljaju javne prihode zato što se oni direktno uplaćuju u javne fondove od kojih se finansiraju plate, penzije i od kojih se finansira zdravstveno osiguranje u Srbiji."

Kako da znate koliki porez treba da platite i kada?

Poreski savetnik je i objasnio kako običan građanin da zna koliko porez treba da plati i kada.

"Veoma jednostavno. Prosečan građanin u Srbiji otprilike zna da ima da plati porez na imovinu ukoliko je vlasnik iste. Domaća privreda gde je građanin zaposlen i gde prima svoj iznos zarade, je dužna da u njegovo ime obračuna i plati te poreze. Svaka vrsta transakcije i svaka vrsta nekog plaćanja podleže određenom porezu. Na trafici kada kupite žvake, vi ste platili PDV. Ta trafika će posle to da iskaže da plati dobit na to. Tako da svaka vrsta transakcije ima porez. Ukoliko fizičko lice kupi kuću, platiće porez na prenos apsolutnih prava. Ukoliko kupi motorno vozilo, platiće porez. Ukoliko registruje to vozillo, imaće porez. Tako da svaka neka vrsta transakcije postoji da plati porez, ali takođe postoji dosta varijanti koje fizičko lice mora da zna da je nekad izuzeto, umanjeno ili slično i to su njegova prava i obaveze koje mora da zna i da plaća porez u skladu sa tim."

Kako građani da znaju da ne pretplate porez?

Roglić je objasnio kako da proverite koliki vam je porez i da li još uvek taj "čuveni" papir, može da vam stigne na kućnu adresu.

"Svaka vrsta poreza ima svoje rešenje. U tom rešenju je jasno iskazano koliki iznos poreza koji treba da se plati, na koje rate. Porez na imovinu se plaća kvartalno, znači imamo četiri iznosa. Pošto je ovo 2025. godina, postoji dosta digitalnosti od strane Poreske uprave i resora ministarstava, gde svaki građanin može da se uloguje na portal E-uprava i da proveri da li je u pretplati, da li je nešto platio, da li nije platio, da li ima kamata, kolika mu je kamata... Što se tiče baka i deka, porez na imovinu stiže na kućnu adresu. Ko nema nalog na e-upravi, dobijaće i dalje u papirnom obliku. Ko je jednom otvorio nalog na e-upravi, stići će mu porez na imovinu uvek u elektronsko sanduče.”

Da li porezi na plate i penzije utiču na to koliko nam novca ostaje na kraju meseca?

Stručnjak nam je objasnio i da li porezi mogu da utiču na to koliko ćete na kraju meseca uštedeti.

"Svako ko je zaposlen negde, on prima određenu svotu novca koju može da vidi na svom tekućem računu ili, nažalost, da pribroji keš koji mu poslodavac da. Samim tim što mu poslodavac da keš, sam radnik je skraćen zato što radnik ne radi za neto platu, radnik radi za bruto platu. Što znači da ako mi primamo 100.000 dinara na račun, pripadajući porezi i doprinosi na taj iznos su 63.000 dinara. Što znači da nama pripada 163.000 dinara, ali sam zaposleni će dobiti 100.000. Poslodavac mora da da svom zaposlenom platni listić, gde u obračunu piše koliko je novca otišlo na Pio fond, na zdravstveno osiguranje, koliko je otišlo na porez od primanja. Da bi zaposleni znao kako to funkcioniče, može veoma jasno da izračuna te stvari. Postoje tri šablona računanja koliki će biti doprinosi. Postoji isplata ispod najniže osnovice, iznad najniže ka najvišoj i preko najviše osnovice. Ono što je bitno jeste da kad dođe kraj poslovne godine i neke firme hoće da smanje svoju dobit, oni svom zaposlenom uplate bonus platu od 5 miliona dinara. Kako su oni smanjili porez na tako nešto? Zato što su u toj osnovici preko najviše. Za sve iznose preko 550.000 ne plaćaju se doprinosi, plaća se porez od 10%. Tako da čovek koji je trebalo da plati kroz preduzeće 15% dobiti i dividendu da bi podigao taj ostatak novca, njemu će biti isplativije da uplati bonus platu i da plati doprinose na taj iznos, zato što će na 6 miliona dinara da plati 14,32%, ali će novac imati na privatnom računu i na taj način će smanjiti dobiti i spasio je nekih 13%.

Kurirske službe vas prijavljuju Poreskoj upravi

"Svako ko je u radnom odnosu može da otvori firmu kao dodatnu delatnost i na taj način da plaća samo PIO i eventualno porez na dobit. Trgovina kao delatnost je zakonom zabranjena bez registrovane delatnosti. Šta to znači? Moraćemo ili da budemo preduzetnici na isplati lične zarade i da plaćemo 10% poreza na dobit, a dobit je upravo razlika između prihoda i rashoda, ili da otvorimo preduzeće. Dešava se to da ljudi rade bez registrovane delatnosti, jer generalno poreska uprava ne zna šta mi radimo, od čega mi prihodujemo. Poreska uprava je prebacila nadležnost kurirskim službama da prijavljaju koliko fizička lica posećuju kurirske službe i šalju pakete. Kurirske službe daju taj izveštaj Poreskoj upravi, gde ona obračunavaju doprinose na sve to što nije uopšte registrovano, znači taj neko će odmah biti u minusu. Takođe i turističke agencije su prijavljivale uplaćene aranžmane preko 5.000 evra u Poreskoj upravi gde je Poreska onda proveravala poreske prijave fizičkih lica da li su imali ta sredstva, a da nisu prijavili. Jer može se desiti da sam ja prijavljen na minimalac, upatio sam aranžman 5.000 evra i onda će mene Poreska uprava da proveri odakle meni 5.000 evra ako sam ja prijavljen na minimalac. Imamo i takve slučajeve", rekao je Roglić.

Poreske olakšice za preduzetnike i porezi na poklone

Roglić je rekao da između roditelja i dece, ne postoje nikakvi porezi kao i da mnogi preduzetnici mogu da dobiju poreske olakšice.

"Ima dosta olakšica. Sad će u aprilu ili maju da izađe konkurs kao i svake godine od nacionalne službe za zapošljavanje, gde dodeljuju 300.000 dinara bespovratnih sredstava za započinjenje poslovanja. Jedino što je bitno u tom trenutku je da smo nezaposleno lice i da smo prijavljeni na biro, gde popunjavanjem tog šablonoskog biznis plana i ocenjivanjem tog biznis plana od strane komisije, možemo dobiti prvo tih 300.000. Jedino nam je uslov da se ta sredstva utroše po tom biznis planu i da firma mora da radi 12 meseci. Kada govorimo i porezu na poklone, između roditelja i dece nikad nema poreza. Znači gde god živeli, između roditelja i deteta nema nikakvog poreza. Takođe nema ni poreza između braće i sestara ukoliko žive u zajedništvu. Ukoliko ne žive u zajedništvu, porez između brate i sestre je 1,5%, a između svih nas je 2,5%. Na primer, ja sad tebi dam novac, častim te 50.000 dinara, ti si dužan da to prijaviš i platiš porez 2,5%. Naravno, postoji neoporezivi iznos, godišnji po fizičkom licu, koji je 120.000 dinara, što znači ako sam ti ja dao 50, nemaš porez. Da li mi imamo oslobođenje za takvo nešto, umanjenje ili situacija gde uvek moramo platiti, zavisi od slučaja do slučaja."

Knjigovođa je sveti čovek

Mnogi ne znaju i da poreski stručnjak može da vam godišnje uštedi novac.

"Postoje firme gde nekome mogu da uštedim i 50.000 godišnje, nekome 100, nekome ništa, u zavisnosti od situacije, ali da je narod sa porezima i finansijama na vi - jeste i edukuju se po različitim 'Facebook' grupama i od preporuke do preporuke, od usta do usta, kruže informacije koje nemaju veze sa životom. Kupovina stana postoji jasno definisana u mnogim situacijama. Ako je stan bio našem vlasništvu duže od 10 godina, mi smo oslobođeni plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Ako nismo bili u stanu više od 10 godina, recimo, prodamo smo ga nakon 5 godina i u roku od 90 dana smo mi sa tim novcem obezbedili opet prebivalište i opet smo i u tom trenutku oslobođeni. Međutim, ukoliko se bavimo trgovinom, kupili smo recimo stan u Beogradu na vodi kad je bio kvadrat 2.000 evra, sad ga prodamo za pet, kapitalna dobit od 15% se plaća na razliku između nabavne i prodajne cene."

Da li porezi mogu da se legalno izbegnu?

Roglić je u MONDO podkastu "Keš ekspert" otkrio da porez ne može skroz da se izbegne, ali može da se umanji.

"Određeni porezi mogu da se 'izbegnu'. Postoji situacija da izbegnemo da platimo porez na dobit isplatom bonus plate. Postoji varijanta da umanjimo porez na imovinu, koliko smo mi prijavljeni na toj imovini, platićemo 50% niže. Postoji umanjenje poreza na dohodak građana u vidu 50% ulaganjem u alternativni investicioni fond. Takođe možemo da dobijemo umanjenje za izdržavanog člana porodice takođe za porez na dohodak građana nekih 300.000 dinara. Sad skroz da se izbegne ne može, ali da se umanji to može."

BONUS VIDEO: