Nekada su domaći sapuni od životinjske masti i kaustične sode bili osnovno higijensko sredstvo, ali su vremenom pali u zaborav. Ipak, Dijana Rančić iz Čačka odlučila je da sačuva znanje svojih baka i prilagodi ga savremenim potrebama. Njena priča počela je kada je starija ćerka imala probleme sa kožom, što je porodicu navelo na potragu za prirodnim rešenjem.
"Ušli smo u taj začarani krug sa kortikosteroidima i tražili smo rešenja koja će omogućiti da koža bude bolje", objašnjava Dijana za RINU.
Kako bi stekla stručno znanje, završila je kurs kod profesora Zorana Vujčića na Hemijskom fakultetu i tako ušla u svet pravljenja domaćih sapuna za koje u šali kaže da peru sve sem obraza. Proces proizvodnje prirodnih sapuna zahteva preciznost.
Prvo je bitno da se izvažu ulja i puteri i da se istopi na sobnu temperaturu, oko 30-37 stepeni. Zatim se rastvara natrijum hidroksid u vodi i spaja sa uljima, čime dolazi do saponifikacije. Nakon toga dodajemo mirisna ulja i boje, pa mešamo štapnim mikserom dok ne dobijemo konzistenciju pudinga", detaljno opisuje Dijana.
Milica Isailović, koja je nekada koristila Dijanine proizvode, danas joj pomaže u izradi sapuna.
"Nema hemikalija kao kod kupovnih sapuna, nema baza koje kasnije štete koži. Ovo je sve na biljnoj i prirodnoj bazi, i zato je meni, koja imam preko 40 godina, idealno za negu lica i kože, ističe Milica.
Osim sapuna, Dijana izrađuje i šumeće kupke i grožđane masti, dodatno obogaćujući ponudu prirodne kozmetike. "Domaći sapuni nisu novitet, vekovima su bili glavno higijensko sredstvo. Ja sam taj recept malo usavršila, ali i unapredila", zaključuje Dijana.
BONUS VIDEO:
(RINA/MONDO)
