Od početka godine dinar je prema evru ojačao za 3,5 odsto, što je rezultat povećanja referentne kamatne stope, pada premije rizika zemlje i rastuće zainteresovanosti stranih investitora za kupovinu državnih hartija od vrednosti, izjavio je guverner NBS Dejan Šoškić.
Šoškić je na konferenciji za novinare istakao da se u narednom periodu ne očekuju bitni poremećaji na deviznom tržištu, jer bi rast poverenja u makroekonomsku stabilnost Srbije, dodatno ojačan aranžmanom sa MMF-om, trebalo da obezbedi stabilnost na deviznom tržištu.
"Mi bismo bili najsrećniji, i to bi sa aspekta nacionalne ekonomije bilo najbolje, da je priliv novca u Srbiju posledica izvoza robe i usluga, stranih direktnih investicija, a ono što se u poslednje vreme dešava to je da imate upliv portfolio investicija (u hartije od vrednosti), koje po svojoj prirodi ne moraju biti trajne investicije u zemlju", ukazao je guverner.
Šoškić je napomenuo da nikada nije moguće u potpunosti isključiti šokove, koji bi mogli uticati na devizno tržište, posebno šokove koji bi mogli doći iz okruženja kao što se dogodilo prošle godine tokom finansijske krize u Grčkoj.
"Ne smemo zaboraviti da kupovina evra na deviznom tržištu ubrizgava dodatnu dinarsku likvidnost u sistem u situaciji kada je inflacija iznad gornje granice cilja", podsetio je Šoškić.
Guverner NBS je izjavio da će inflacija u Srbiji u prva tri meseca ove godine biti, po svoj prilici, 5,5 odsto, što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije.
Šoškić je istakao da se pad inflacije očekuje najkasnije od juna, a još neko vreme očekuje se da će kretanje cena biti na uzlaznoj putanji.
"NBS ni na koji način ne odstupa od cilja i težiće da se inflacija približi inflacionom cilju (4,5 plus minus 1,5 odsto) do kraja godine. Da li će se to ostvariti koji mesec ranije ili kasnije, može se reći da nije toliko važno, koliko je važno da se obezbedi niska stopa inflacije koja je u skladu sa ciljanom projekcijom", rekao je guverner.
Šoškić je ukazao da je rast cena, koje su pod kontrolom države, od januara do marta bio 4,7 odsto, a kada se uračuna i poskupljenje struje 7,5 odsto, što znači da je država već potrošila planirani rast regulisanih cena za čitavu godinu od sedam odsto.
On je naglasio da je rast cena hrane i dalje najznačajnija komponenta u inflaciji i to je, prema njegovim rečima, zabrinjavajuće jer je Srbija tradicionalno zemlja koja proizvodi više hrane nego što je potrebno za potrošnju stanovništva.
Šoškić je istakao da je neophodno da nadležni državni organi sprovedu odgovarajuće mere i donesu sistemska rešenja koja će u narednom periodu obezbediti veći stepen stabilnosti cena hrane.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da bi Srbija već sredinom godine mogla da ima novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Šoškić je podsetio da je stav NBS da bi novi aranžman bio jako koristan, i da bi to trebalo da bude aranžman iz predostrožnosti na dve godine, koji bi omogućio da "Srbija preduzme odlučne korake napred u pravcu strukturnih reformi".
"Od strane vlade smo čuli da premijer ima slična gledanja na to pitanje, imamo uveravanja od MMF-a da onoga trenutka kada zvanično Srbija aplicira, da će oni vrlo brzo i ozbiljno uzeti u razmatranje naš zahtev za novi aranžman", istakao je guverner.
"Ne bih se iznenadio da sredinom godine Srbija već ima jednu vrstu takvog aranžmana u dejstvu", naveo je on.
Šoškić je naglasio da je bitno da taj aranžman bude iz predostrožnosti, odnosno da ne podrazumeva obavezu Srbije da se dodatno zadužuje, ali da ima određena raspoloživa sredstva za slučaj nekih nepredviđenih dešavanja na međunarodnom tržištu.
"To bi Srbiji omogućilo da sa višim nivoom sigurnosti i većim poverenjem međunarodnih investitora u narednim mesecima i godinama ozbiljno pristupi strukturnim reformama koje više ne treba odlagati", dodao je on.
Guverner je ukazao i da će od rate odobrene sedmom revizijom aranžmana od oko 350 miliona evra, Srbija povući oko 50 miliona, da ne bi prešla iznos koji obezbeđuje povoljnije uslove otplate.
Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 8. aprila sedmu, završnu reviziju svog dvogodišnjeg aranžmana sa Srbijom, koja Srbiji omogućava da povuče preko 350 miliona evra.
U okviru aranžmana sa MMF-om, vrednog ukupno 2,87 milijardi evra, Srbija je do sada povukla 1,48 milijardi.
(agencije/MONDO)
"Mi bismo bili najsrećniji, i to bi sa aspekta nacionalne ekonomije bilo najbolje, da je priliv novca u Srbiju posledica izvoza robe i usluga, stranih direktnih investicija, a ono što se u poslednje vreme dešava to je da imate upliv portfolio investicija (u hartije od vrednosti), koje po svojoj prirodi ne moraju biti trajne investicije u zemlju", ukazao je guverner.
Šoškić je napomenuo da nikada nije moguće u potpunosti isključiti šokove, koji bi mogli uticati na devizno tržište, posebno šokove koji bi mogli doći iz okruženja kao što se dogodilo prošle godine tokom finansijske krize u Grčkoj.
"Ne smemo zaboraviti da kupovina evra na deviznom tržištu ubrizgava dodatnu dinarsku likvidnost u sistem u situaciji kada je inflacija iznad gornje granice cilja", podsetio je Šoškić.
Guverner NBS je izjavio da će inflacija u Srbiji u prva tri meseca ove godine biti, po svoj prilici, 5,5 odsto, što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije.
Šoškić je istakao da se pad inflacije očekuje najkasnije od juna, a još neko vreme očekuje se da će kretanje cena biti na uzlaznoj putanji.
"NBS ni na koji način ne odstupa od cilja i težiće da se inflacija približi inflacionom cilju (4,5 plus minus 1,5 odsto) do kraja godine. Da li će se to ostvariti koji mesec ranije ili kasnije, može se reći da nije toliko važno, koliko je važno da se obezbedi niska stopa inflacije koja je u skladu sa ciljanom projekcijom", rekao je guverner.
Šoškić je ukazao da je rast cena, koje su pod kontrolom države, od januara do marta bio 4,7 odsto, a kada se uračuna i poskupljenje struje 7,5 odsto, što znači da je država već potrošila planirani rast regulisanih cena za čitavu godinu od sedam odsto.
On je naglasio da je rast cena hrane i dalje najznačajnija komponenta u inflaciji i to je, prema njegovim rečima, zabrinjavajuće jer je Srbija tradicionalno zemlja koja proizvodi više hrane nego što je potrebno za potrošnju stanovništva.
Šoškić je istakao da je neophodno da nadležni državni organi sprovedu odgovarajuće mere i donesu sistemska rešenja koja će u narednom periodu obezbediti veći stepen stabilnosti cena hrane.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da bi Srbija već sredinom godine mogla da ima novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Šoškić je podsetio da je stav NBS da bi novi aranžman bio jako koristan, i da bi to trebalo da bude aranžman iz predostrožnosti na dve godine, koji bi omogućio da "Srbija preduzme odlučne korake napred u pravcu strukturnih reformi".
"Od strane vlade smo čuli da premijer ima slična gledanja na to pitanje, imamo uveravanja od MMF-a da onoga trenutka kada zvanično Srbija aplicira, da će oni vrlo brzo i ozbiljno uzeti u razmatranje naš zahtev za novi aranžman", istakao je guverner.
"Ne bih se iznenadio da sredinom godine Srbija već ima jednu vrstu takvog aranžmana u dejstvu", naveo je on.
Šoškić je naglasio da je bitno da taj aranžman bude iz predostrožnosti, odnosno da ne podrazumeva obavezu Srbije da se dodatno zadužuje, ali da ima određena raspoloživa sredstva za slučaj nekih nepredviđenih dešavanja na međunarodnom tržištu.
"To bi Srbiji omogućilo da sa višim nivoom sigurnosti i većim poverenjem međunarodnih investitora u narednim mesecima i godinama ozbiljno pristupi strukturnim reformama koje više ne treba odlagati", dodao je on.
Guverner je ukazao i da će od rate odobrene sedmom revizijom aranžmana od oko 350 miliona evra, Srbija povući oko 50 miliona, da ne bi prešla iznos koji obezbeđuje povoljnije uslove otplate.
Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 8. aprila sedmu, završnu reviziju svog dvogodišnjeg aranžmana sa Srbijom, koja Srbiji omogućava da povuče preko 350 miliona evra.
U okviru aranžmana sa MMF-om, vrednog ukupno 2,87 milijardi evra, Srbija je do sada povukla 1,48 milijardi.
(agencije/MONDO)
