Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, ali je i dalje neizvesno pod kojim uslovima će se kupovati gorivo. NIS toči na ukupno 414 pumpi. Većina je u Srbiji, ali poseduju i 42 benzinske stanice u Bosni i Hercegovini, 23 u Bugarskoj i 19 u Rumuniji.
iako postoji tračak nade da će američko Ministarstvo finansija odložiti sankcije, potrebno je razmotriti kako bi snadbevanje moglo da izgleda ukoliko NIS-u zaista budu vezane "ruke“, odnosno tokovi novca i sirove nafte.
Svi proizvođaći i uvoznici, odnosno energetski subjekti koji stavljaju derivate nafte na tržište, moraju da imaju operativne rezerve. Ovu obavezu imaju od jula 2022. godine. To znači da u svakom momentu moraju da na zalihama imaju određenu količinu derivata i to merenu prema prosečnoj dnevnoj potrošnji prethodne godine. Trenutno, u skladištima moraju da imaju pokriveno pet dana snadbevanja. Iz godine u godinu će se povećavati taj broj dana dok se ne stigne do 10. To je obaveza samih kompanija.
S druge strane, i sama država bi trebalo da prikuplja sirovu i derivate nafte.
Svake godine se usvaja program njihovog čuvanja. Usklađuje se najkasnije do 1. aprila tekuće godine i važi najduže do 31. marta naredne godine. Trenutno je na snazi onaj usvojen prošle godine.
Država bi morala da ima zalihe za 51 dan
"Na osnovu odobrenog budžeta Republike Srbije za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu, dati su limiti u sredstvima za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte“, stoji u ovom programu. "I na osnovu datih limita i podataka o potrošnji i uvozu na godišnjem nivou planiran je ravnomerni porast rezervi tokom planiranog perioda prema raspoloživom budžetu. U skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama“.
Da bi se dostigle neophodne količine obaveznih rezervi svake godine se kupuju nafta i njeni derivati. Tokom 2025. godine država bi morala da obezbedi količine koje odgovaraju 51 danu prosečnog neto uvoza.
Zakon o robnim rezervama, s druge strane, propisuje da se minimum jedna trećina obaveznih rezervi drži u gotovim proizvodima.
Iz programa se vidi količina nafte i derivata nafte u obaveznim rezervama na kraju kalendarske 2023. godine. Sirove nafte je bilo 86.100 tona, evro-dizela 127.200, motornih ulja 14.600, a kerozina 3.900 tona. Još 171.200 tona gotovih proizvoda, kao i 25.500 tona lož ulja.
Prema važećem programu, u drugom kvartalu 2024. godine trebalo je da se pokrene nabavka evro-dizela. U trećem kvartalu 2024. godine predviđen je završetak izgradnje i probno testiranje za upotrebu skladišnih kapaciteta. To znači završetak izgradnje četiri rezervoara od po 20.000 kubnih metara na prostoru Skladišta naftnih derivata u Smederevu.
U trećem kvartalu 2024. godine predviđeno je pokretanje postupka osiguranja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata.
MOL bi mogao da preuzme najveći deo tržišta
Sirovu naftu i derivate mogu da uvoze i drugi proizvođači. Ukoliko bi NIS-u bilo zabranjenio da uvozi naftu, pretpostavlja se da će najveći deo tržišta preuzeti MOL.
"U takvoj situaciji NIS bi se verovatno sveo samo na preradu sirove nafte iz domaćih izvora u Banatu“, kaže Nebojša Atanacković, koji je godinama u naftnom biznisu. „Tako bi moglo da se obezbedi oko 15 odsto potreba tržišta. Nekada je moglo i 20 i 25 odsto, ali se ti izvori godinama crpe. To je jedan mali deo potreba. Morali bismo da se oslonimo na uvoz samih derivata. Pogodnosti bi imao samo MOL. Ima skladišta, Dunavom može lako da dopremi derivate iz Budimpešte. I sami su rekli da će se potruditi da pomognu“.
Svaki mogući scenario, ipak, zavisi od toga na šta će se sve sankcije, ukoliko se ne odlože, odnositi. Da li će NIS moći da posluje preko računa, da li će im to omogućiti samo domaće banke. U tom slučaju, moguće je da prodaju derivate i prerađuju domaću naftu. Ukoliko im nije omogućen platni promet, onda nije moguć plasman ni nafte, niti derivata.
"Sve zavisi od dubine sankcija“, dodaje Atanacković. "Ukoliko se obustavi i domaći platni promet, to je pucanje u noge. Sankcije bi mogle biti ka isporučiocima, van Srbije. Sigurno bi se povećala uloga MOL-a. Za druge, verovatno bi se otvorila mogućnost snadbevanja Dunavom. Mi smo, u vreme onih ranijih sankcija, uvozili gorivo iz Crne Gore. Cisterne pređu 1.000 kilometara dok dopreme gorivo“.
NIS drži polovinu tržišta maloprodaje goriva u Srbiji, a čak 80 odsto ukupnih potreba. Iako zvanično vreme ističe, čini se da još niko zasigurno ne zna šta čeka građane, ali i sve ostale potrošače u Srbiji.
(Forbes, Mondo)
