Sa aktuelnim poskupljenjem struje država je povećala regulisane cene 7,5 odsto a dogovor sa NBS je bio 7,0 odsto na godišnjem nivou i sada je potrebno da preduzme mere, rekao guverner NBS Dejan Šoškić
Visoke stope inflacije od početka godine posledica nastavka snažnog rasta cena hrane i cena koje regiliše država i zbog tog rasta regulisanih cena neophodno da država predume odgovarajuće mere, rekao je guverner Dejan Šoškić u Privrednoj komori Beograda.
Guverner je istakao da je međugodišnja inflacija u martu bila 14,1 odsto, što je daleko iznad onoga što centralna banka smatra prihvatljivim i ulazi u kategoriju nepovoljnih scenarija.
Šoškić je podsetio da je dogovor vlade i NBS bio da regulisane cene u ovoj godini porastu do sedam odsto, a zaključno sa poskupljenjem struje taj rast je dostigao 7,5 odsto, čime je država potrošila dogovorenu kvotu za celu godinu već u prvim mesecima 2010.
On je naglasio da je vrlo važno da se dogovori vlade i centralne banke poštuju i da se obezbede instrumenti ekonomske politike u oblasti poljoprivredne proizvodnje, trgovine, uvoza, izvoza, podsticaja, Robnih rezervi, koji bi obezbedili stabilnost cena hrane.
Prema rečima guvernera, Srbija je siromašna zemlja, u kojoj je učešće hrane i pića u indeksu potrošačkih cena kojim se meri inflacija, visoko - 37,8 odsto, zbog čega poskupljenja tih proizvoda imaju značajan uticaj na ukupnu inflaciju.
Šoškić je ukazao da je u rastu godišnje inflacije sa 4,2 odsto u junu prošle godine na 14,1 odsto u martu ove godine, doprinos rasta cena hrane bio devet procentnih poena, odnosno oko 90 odsto.
On je napomenuo i da je rast cena voća i povrća za ovo doba godine znatno viši od uobičajenog.
Govoreći o strukturi godišnje inflacije u martu, Šoškić je naveo da 2,8 odsto predstavlja bazna inflacija bez cena hrane, 6,4 odsto su cene industrijsko-prehrambenih proizvoda, 2,2 odsto voće i povrće, dok ostatak čine regulisane cene.
(Tanjug)
Guverner je istakao da je međugodišnja inflacija u martu bila 14,1 odsto, što je daleko iznad onoga što centralna banka smatra prihvatljivim i ulazi u kategoriju nepovoljnih scenarija.
Šoškić je podsetio da je dogovor vlade i NBS bio da regulisane cene u ovoj godini porastu do sedam odsto, a zaključno sa poskupljenjem struje taj rast je dostigao 7,5 odsto, čime je država potrošila dogovorenu kvotu za celu godinu već u prvim mesecima 2010.
On je naglasio da je vrlo važno da se dogovori vlade i centralne banke poštuju i da se obezbede instrumenti ekonomske politike u oblasti poljoprivredne proizvodnje, trgovine, uvoza, izvoza, podsticaja, Robnih rezervi, koji bi obezbedili stabilnost cena hrane.
Prema rečima guvernera, Srbija je siromašna zemlja, u kojoj je učešće hrane i pića u indeksu potrošačkih cena kojim se meri inflacija, visoko - 37,8 odsto, zbog čega poskupljenja tih proizvoda imaju značajan uticaj na ukupnu inflaciju.
Šoškić je ukazao da je u rastu godišnje inflacije sa 4,2 odsto u junu prošle godine na 14,1 odsto u martu ove godine, doprinos rasta cena hrane bio devet procentnih poena, odnosno oko 90 odsto.
On je napomenuo i da je rast cena voća i povrća za ovo doba godine znatno viši od uobičajenog.
Govoreći o strukturi godišnje inflacije u martu, Šoškić je naveo da 2,8 odsto predstavlja bazna inflacija bez cena hrane, 6,4 odsto su cene industrijsko-prehrambenih proizvoda, 2,2 odsto voće i povrće, dok ostatak čine regulisane cene.
(Tanjug)
