Šta su startap kompanije, u šta najviše investicioni fondovi ulažu i posle koliko vremena investitori mogu da očekuju povrat uloženog kapitala? Ovo su samo neke od tema koje je u MONDO podkastu "Keš ekspert" voditeljka, pevačica i glumica Jelena Gavrilović otvorila u razgovoru sa Milošem Matićem, osnivačem i rukovodećim partnerom investicionog fonda u Srbiji koji ulaže u tehnološke kompanije "Omorika Ventures".
Šta je startap i koja je razlika između njega i tradicionalne firme?
Matić je odmah detaljno objasnio sve o startap kompanijama, kao i šta startap razlikuje od tradicionalne firme.
"Startap je u suštini mlada kompanija, kompanija koja je tek osnovana, koja obično koristi tehnologiju kao svoje rešenje, koja ima potencijal da brzo raste, da preskače tržišta, preskače sve barijere, da se brzo širi... Ona potiče obično od malog tima ljudi koji su idejni tvorci i izvršitelji te svoje vizije koju pokušaju da izgrade kroz kompaniju. Imamo ključne stvari - tehnologiju, brzo rastuće i da imamo osnivački tim koji je fokusiran i koji je aktivan na tome. Kada pričamo o tradicionalnim kompanijama, one se teško pokreću, ali suština je u tome da tradicionalne kompanije deluju lokalno, potrebno je mnogo kapitala da one dostignu neki nivo produktivnosti koji je potreban za brzu ekspanziju. Kad bi smo uporedili startap i tradicionalnu kompaniju, startap raste eksponencijalno, tradicionalna kompanija raste linearno. Ako ja imam proizvodnju stolica i ja hoću da krenem da izvozim na novo tržište, moja ulaganja da bih povećao produktivnost su abnormalno visoka i jednostavno pitanje je da li je isplativo? Ja moram mnogo da uložim da bih imao taj marginalni rast, a startap na jedan klik može da osvoji svet", rekao je Matić.
Kako investitori da prepoznaju u koji startap to treba da ulože novac?
"To je onaj tajni sos svakog investitora, kako pristupa analizi startapa. Moramo da podelimo životni vek startapa u faze. Najranija faza je ono što zovemo obično pre-seed faza, odnosno faza kada neko ima ideju i tek je pokrenuo nešto da radi. Seed faza je tada kada već imamo osnovanu kompaniju, imamo stabilne prihode koje su dokazani već nekoliko meseci unazad i vidimo da imamo rast. Pogodili smo nišu, validirali smo ono što zovemo problem, videli smo da naše rešenje to efektivno rešava i da ljudi žele da kupuju to. A posle ima serija A, B, C i D, to su već faze razvoja startapa koje eskaliraju na evropsko, američko, globalno tržište. Tada već ne može da ih zaustaviš ako se baš nešto ne desi.
Primeri startapova
"Uzmemo platformu, Viber ili Whatsapp. Oni su krenuli posle svetske ekonomske krize kada je mobilni internet uhvatio tek prvi talas, mi pre toga nismo imali na telefonima internet. Slanje e-mailova je bilo nemoguće s telefona 2007. i 2008. godine, bilo je vrlo ograničeno. Nova tehnologija mobilnog interneta je omogućila da se pojave WhatsApp i Viber. Kada je WhatsApp krenuo da testira na lokalnoj mreži, u svom gradu kada su krenuli da rade, to je najranija faza, to je ta pre-seed faza. Oni su tek krenuli da testiraju, nisu dokazali da postoji bilo kakav biznis model iza toga, nisu zarađivali. Testirali su na univerzitetima. Prikačili su se na neke mreže i rekli hajde da vidimo da li ovo funkcioniše, da li ova mreža zaista proizvodi te rezultate koji nama trebaju. Druga faza je seed faza, odnosno faza pripreme za rast. Dokazujemo da postoji biznis model, u toj fazi ima naplate, vidimo da to radi, novac je tu, to je dokazani koncept i sad je već priprema za dalji rast. Obično da bi se dostigao eksponencijalni rast, ono što krasi startap je taj 'bum' i vi odjednom imate WhatsApp na svim tržištima.
Tu je bitna potreba za kapitalom i za svaki korak iz faze u fazu nama je potrebna doza kapitala da bi se sve to izvelo. Uvek je najbolje investirati u toj seed fazi, toj priprimi za rast. Sledeća faza to je serija A, to je kad ste vi već dinamikom osvojili celu Ameriku, Kanadu, ušli na evropsko tržište i opet koristim primer WhatsAppa i Vibera, vi ste već povezali milione ljudi, to se aktivno koristi, sada je sistem van vaših ruku i ljudi krenu da preporučuju WhatsApp ili Viber drugim ljudima i vi se samo eksponencijalno širite kao šumski požar. Krenete da se širi kroz svet serija A, serija B i tako nadalje sva ta abeceda koja sledi kasnije, zahteva ogromne investicije da biste vi održali infrastrukturu, da biste otvarali nova tržišta, nove kancelarije, sve da biste došli do same suštine startapa, a to je da se kompanija proda. To je taj famozni 'exit' koji želimo da vidimo, odnosno prodaja cele kompanije. Možemo da je prodamoli našem konkurentu ili nekoj drugoj kompaniji, ili izlazimo na berzu što je san snova svakog osnivača startapa, da zakucam ono zvono na njureškoj berzi i postoji još nekoliko manjih vrsta tog egzita, ali to je suština. Tradicionalne kompanije obično ostaju tu gde jesu i ne žele da se prodaju, žele da se zadrže koliko mogu da izguraju, ali za startap je obično kroz 10-12 godina cilj da se proda.
Jedni od investitora su "poslovni anđeli"
"U toj seed fazi, toj fazi pripreme za rast, ulaze fondovi. U fazi pre njih je vreme za poslovne anđele ili anđeli investitori 'Angel investors'.Oni daju malo para, ali daju u najrajnijoj fazi, najrizičnijoj. Ta osoba koja kao anđeo investira, on vozi obično u crvenom, kada vozi svoj auto prelazi dozvoljeni broj obrtaja da zaštiti motor. Poslovni anđeo je obično osoba koja se ostvarila u poslovnom svetu, ima viška kapitala, razume startapove ili je doživeo sam na neki način svoj startap, koji je uspešno prodao i želi da sada podrži druge osnivače. On daje sopstveni novac, radi sa osnivačima startapa aktivno, svaki dan, obično su na vezi da daju savete... Poslovni andjeli, odnosno anđeli investitori, investiraju da bi kasnije te kompanije spojili sa investicionim fondovima i napravili tu mrežu oko sebe da bi povećali vrednost samog startapa kasnije. Tako da su oni su krucijalni za te rane faze. Za osnivače koji tek kreću, poslovni anđeli su važni. Oni daju prvi kapital u kompaniju."
Kako proceniti u koji startap treba uložiti ako imate viška novca?
"Najteže je kada osoba koja želi da uđe u 'angel investing', da prvo izađe van zone komfora u industriji koju ne poznaje. Trebaće mnogo vremena da ta osoba nauči dovoljno o industriji, potrebama industrije, kako ta industrija funkcioniše. Potrebno je dosta predznanja i iskustva kada se ulaže na taj način. Uvek je savet prvo da onaj koji ima viška novca stekne iskustvo tako što se uključi na neki način u rad samog fonda kroz upoznavanje startapa, upoznavanje problema, upoznavanje ljudi i onda kada stekne određena iskustva, tada može polako već da gradi svoj lični portfolio tako što će investirati u direktne startape. Ono što je veliki rizik tu kada se neko odluči da uđe u taj svet angel investinga, jeste da treba odvojiti prvo dosta vremena da se to uradi kako treba. Tim je ključna stvar. Da li tim poznaje dovoljno industriju ili ne. Da li su ti osnivači radili u toj industriji ili ne. Malo uraditi istraživanje o njima. Da oni ispričaju svoju biografiju, da se malo više upoznate, da oni potvrde da stvarno znaju to što kažu da rade. Kada to sedimo i pričamo sa osnivačima i kada vidimo da stvarno dolazimo do toga i otkrivamo da oni stvarno poznaju taj problem, to je prva stvar koju proveravamo. Onda kažemo ovo nam je interesantno.
To je prva štiklica na listi koju moramo da uradimo. Posle toga, mi moramo da uzemo sve informacije koje nam je startap dao i da uredimo naše istraživanje, nezavisno. Obično, svi podaci o industrijama mogu da se nađu online. Možemo da ih iskopamo sad uz pomoć veštačke inteligencije, odnosno chat GPT-a, možemo da iskopamo još više podataka nego što možemo ručno da tražimo. Tako da kad to izvučemo, onda možemo da uporedimo sa onim što je nama startap dao i ono što smo mi našli. Ako bih morao da kažem šta je primat u ocenjivanju, znači prvo je tim, onda da potvrdimo da stvarno ima potencijal na tržištu i onda sve dalje što nama deluje interesantno da postavimo kao pitanje."
BONUS VIDEO:
