Privatnici se razdužuju a dug države, od 9,02 milijarde evra u januaru ove godine, za čitavih 24,7 odsto je viši nego što je bio u decembru 2009, navodi IZIT.
Ukupan spoljni dug Srbije na kraju januara iznosio je 22,99 milijardi evra, što je za 3,3 odsto manje nego u decembru prethodne godine, navodi IZIT.
Smanjenje spoljnog duga Srbije na mesečnom nivou sezonski je uobičajeno, jer u januaru dolazi do izmirivanja kreditnih obaveza, pre svega poslovnih banaka, koje su se u decembru zaduživale kako bi izašle u susret pojačanoj tražnji za kreditima u pretprazničnoj groznici, ali i preduzeća koja su ranije ulazila u kreditne aranžmane, naveli su stručnjaci IZIT.
Tako je spoljni dug privatnog sektora krajem januara 2011 iznosio 13,97 milijardi evra i za pet odsto je bio manji nego mesec dana ranije, a za čak 10,2 odsto manji u odnosu na stanje iz decembra 2009.
Nasuprot tome, spoljni dug javnog sektora je sa iznosom od 9,02 milijarde evra u januaru ove godine, mada za 0,6 odsto manji nego u decembru 2010, ipak za čitavih 24,7 odsto viši u odnosu na stanje iz poslednjeg meseca 2009.
Dakle, na mesečnom nivou, nije došlo do dodatnog zaduživanja države, što je samo jedan kratkoročan predah, koji će sasvim izvesno već tokom februara biti narušen, čime će se nastaviti zakonomernost trenda rasta spoljnog duga koji indukuje javni sektor.
Ova zakonomernost trenda javnog sektora preti da zemlju dovede u poziciju nepouzdanog dužnika koji neće moći redovno da servisira svoje kreditne obaveze, navode u IZIT-u.
Naime, odnos spoljnog duga Srbije i bruto domaćeg proizvoda (BDP) je već na nivou 79,6 odsto, što uz dalja zaduživanja u 2011. sasvim izvesno osigurava poziciju naše zemlje u zoni ozbiljne zaduženosti.
Proporcija spoljni dug - ukupan izvoz roba i usluga ukazuje da je ukupan spoljni dug za skoro 2,4 puta veći od ukupnog plasmana roba i usluga na inostrano tržište, a granica visoke zaduženosti je 2,2 puta, tako da taj pokazatelj nedvosmisleno upućuje na zaključak da je Srbija, ipak, već u toj zoni visoke zaduženosti.
U strukturi ukupnog spoljnog duga, primetno je jačanje udela javnog nauštrb privatnog sektora.
Učešće javnog sektora poraslo sa 34,5 odsto u decembru 2009. i 38,2 odsto u istom mesecu 2010, na 39,2 odsto u prvom mesecu 2011.
Nasuprot tome, učešće privatnog sektora je redukovano sa 65,5 odsto u poslednjem mesecu 2009. i 61,8 odsto u decembru 2010, na 60,8 odsto u januaru 2011.
I struktura spoljnog duga ukazuje na zakonomernost rasta spoljnog duga Srbije uzrokovanog pre svega povećanim zaduživanjem države.
(Tanjug)
Smanjenje spoljnog duga Srbije na mesečnom nivou sezonski je uobičajeno, jer u januaru dolazi do izmirivanja kreditnih obaveza, pre svega poslovnih banaka, koje su se u decembru zaduživale kako bi izašle u susret pojačanoj tražnji za kreditima u pretprazničnoj groznici, ali i preduzeća koja su ranije ulazila u kreditne aranžmane, naveli su stručnjaci IZIT.
Tako je spoljni dug privatnog sektora krajem januara 2011 iznosio 13,97 milijardi evra i za pet odsto je bio manji nego mesec dana ranije, a za čak 10,2 odsto manji u odnosu na stanje iz decembra 2009.
Nasuprot tome, spoljni dug javnog sektora je sa iznosom od 9,02 milijarde evra u januaru ove godine, mada za 0,6 odsto manji nego u decembru 2010, ipak za čitavih 24,7 odsto viši u odnosu na stanje iz poslednjeg meseca 2009.
Dakle, na mesečnom nivou, nije došlo do dodatnog zaduživanja države, što je samo jedan kratkoročan predah, koji će sasvim izvesno već tokom februara biti narušen, čime će se nastaviti zakonomernost trenda rasta spoljnog duga koji indukuje javni sektor.
Ova zakonomernost trenda javnog sektora preti da zemlju dovede u poziciju nepouzdanog dužnika koji neće moći redovno da servisira svoje kreditne obaveze, navode u IZIT-u.
Naime, odnos spoljnog duga Srbije i bruto domaćeg proizvoda (BDP) je već na nivou 79,6 odsto, što uz dalja zaduživanja u 2011. sasvim izvesno osigurava poziciju naše zemlje u zoni ozbiljne zaduženosti.
Proporcija spoljni dug - ukupan izvoz roba i usluga ukazuje da je ukupan spoljni dug za skoro 2,4 puta veći od ukupnog plasmana roba i usluga na inostrano tržište, a granica visoke zaduženosti je 2,2 puta, tako da taj pokazatelj nedvosmisleno upućuje na zaključak da je Srbija, ipak, već u toj zoni visoke zaduženosti.
U strukturi ukupnog spoljnog duga, primetno je jačanje udela javnog nauštrb privatnog sektora.
Učešće javnog sektora poraslo sa 34,5 odsto u decembru 2009. i 38,2 odsto u istom mesecu 2010, na 39,2 odsto u prvom mesecu 2011.
Nasuprot tome, učešće privatnog sektora je redukovano sa 65,5 odsto u poslednjem mesecu 2009. i 61,8 odsto u decembru 2010, na 60,8 odsto u januaru 2011.
I struktura spoljnog duga ukazuje na zakonomernost rasta spoljnog duga Srbije uzrokovanog pre svega povećanim zaduživanjem države.
(Tanjug)
