Za dve sedmicebi to bi trebalo da bude odobrena cena uglja iz podzemne eksploatacije, dok bi ugalj za termoelektrane trebalo da poskupi čak 25 odsto.
Pomoćnik za rudarstvo u ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Zlatko Dragosavljević
je ocenio da su u Srbiji potrebna nova ulaganja u rudarskom sektoru i termoelektranama, kao i realnija cena uglja i struje, koja je najniža u Evropi, istakavši da Srbija godišnje uveze oko milion tona uglja.
Najava mogućnosti poskupljenja uglja dolazi nedelju dana pošto je guverner NBS Dejan Šoškić upozorio da je Vlada već u prva tri meseca probila svoj deo nivo inflacije, sa povećanjem cena koje ona kontroliše.
Dragosavljević je na konferenciji "Ima li Srbija uglja za nove termoelektrane", dodao da "uglja u Srbiji ima ze ceo ovaj vek" i da je to strateška mineralna sirovina za Srbiju, istakavši da će biti dovoljno uglja i za nove termoelektrane - TENT B3 i Kolubaru B.
"Ugalj će u Srbiji u narednih 100 godina ostati strateški energent, s obzirom na to da naša zemlja raspolaže rezervama od oko 20 milijardi tona", izjavio je on na skupu u organizaciji internet časopisa Balkanmagazin.
On je naveo da u Srbiji najviše rezervi uglja ima na Kosovu i Metohiji-14 milijardi tona, u Kolubari oko tri milijarde i u Kostolcu oko 1,5 milijardi tona i dodao da je proizvodnja uglja najveća u Kolubari - 30 miliona tona godišnje, gde se proizvede 75 odsto ukupnog uglja u Srbiji, dok u Kostolcu iznosi sedam miliona tona.
Dragosavljević je dodao da su u Kolubari i Kostolcu pripreme za početak sledeće grejne sezone ove godine dobro obavljene i da se ne očekuju problemi u snabdevanju potrošača ugljem.
On je ukazao da će upotreba uglja, kao energenta, u svetu rasti zbog najnovijih katastrofa u japanskoj nuklearnoj elektrani i naveo da su procenjene rezerve uglja u svetu oko bilion tona.
Dragosavljević je rekao da očekuje da će Skupština Srbije na jesen usvojiti strategiju za upravljanje mineralnim sirovinama, a da bi u junu mogao da bude usvojen Zakon o energetici.
Direktor Rudarskog basena Kolubara Nebojša Ćeran naglasio je da je ovo proleće poslednji rok za preseljenje groblja i naselja Vreoci radi proširenja kolubarskih kopova.
Ukoliko se to ne desi, već 2014. Kolubara neće moći da obezbedi sadašnje količine uglja za proizvodnju struje u srpskim termoelektranama i naveo da je za eksproprijaciju potrebno između 150 i 200 miliona evra i da su sa 80 odsto domaćinstava potpisani ugovorni odnosi, a da sa njih 20 to nije urađeno.
U Kolubari će, kako je istakao, ove godine biti investirano oko 100 miliona evra, a očekuje se i da EBRD tom privrednom društvu odobri kredit od oko 140 miliona za projekte zaštite životne sredine.
Ćeran je naveo da se od 30 miliona tona uglja, koliko se godišnje proizvede u Kolubari, proizvede 19 teravat časova struje u TENT-u, što je oko 51 odsto ukupne struje u Srbiji.
Direktor EPS-a za strategiju i investicije Slobodan Mitrović podsetio je da ta kompanija planira da do 2015. godine uloži devet milijardi evra i to četiri milijarde u revitalizaciju i održavanje postojećih postrojenja, a pet milijardi u izgradnju novih postrojenja.
(Tanjug)
je ocenio da su u Srbiji potrebna nova ulaganja u rudarskom sektoru i termoelektranama, kao i realnija cena uglja i struje, koja je najniža u Evropi, istakavši da Srbija godišnje uveze oko milion tona uglja.
Najava mogućnosti poskupljenja uglja dolazi nedelju dana pošto je guverner NBS Dejan Šoškić upozorio da je Vlada već u prva tri meseca probila svoj deo nivo inflacije, sa povećanjem cena koje ona kontroliše.
Dragosavljević je na konferenciji "Ima li Srbija uglja za nove termoelektrane", dodao da "uglja u Srbiji ima ze ceo ovaj vek" i da je to strateška mineralna sirovina za Srbiju, istakavši da će biti dovoljno uglja i za nove termoelektrane - TENT B3 i Kolubaru B.
"Ugalj će u Srbiji u narednih 100 godina ostati strateški energent, s obzirom na to da naša zemlja raspolaže rezervama od oko 20 milijardi tona", izjavio je on na skupu u organizaciji internet časopisa Balkanmagazin.
On je naveo da u Srbiji najviše rezervi uglja ima na Kosovu i Metohiji-14 milijardi tona, u Kolubari oko tri milijarde i u Kostolcu oko 1,5 milijardi tona i dodao da je proizvodnja uglja najveća u Kolubari - 30 miliona tona godišnje, gde se proizvede 75 odsto ukupnog uglja u Srbiji, dok u Kostolcu iznosi sedam miliona tona.
Dragosavljević je dodao da su u Kolubari i Kostolcu pripreme za početak sledeće grejne sezone ove godine dobro obavljene i da se ne očekuju problemi u snabdevanju potrošača ugljem.
On je ukazao da će upotreba uglja, kao energenta, u svetu rasti zbog najnovijih katastrofa u japanskoj nuklearnoj elektrani i naveo da su procenjene rezerve uglja u svetu oko bilion tona.
Dragosavljević je rekao da očekuje da će Skupština Srbije na jesen usvojiti strategiju za upravljanje mineralnim sirovinama, a da bi u junu mogao da bude usvojen Zakon o energetici.
Direktor Rudarskog basena Kolubara Nebojša Ćeran naglasio je da je ovo proleće poslednji rok za preseljenje groblja i naselja Vreoci radi proširenja kolubarskih kopova.
Ukoliko se to ne desi, već 2014. Kolubara neće moći da obezbedi sadašnje količine uglja za proizvodnju struje u srpskim termoelektranama i naveo da je za eksproprijaciju potrebno između 150 i 200 miliona evra i da su sa 80 odsto domaćinstava potpisani ugovorni odnosi, a da sa njih 20 to nije urađeno.
U Kolubari će, kako je istakao, ove godine biti investirano oko 100 miliona evra, a očekuje se i da EBRD tom privrednom društvu odobri kredit od oko 140 miliona za projekte zaštite životne sredine.
Ćeran je naveo da se od 30 miliona tona uglja, koliko se godišnje proizvede u Kolubari, proizvede 19 teravat časova struje u TENT-u, što je oko 51 odsto ukupne struje u Srbiji.
Direktor EPS-a za strategiju i investicije Slobodan Mitrović podsetio je da ta kompanija planira da do 2015. godine uloži devet milijardi evra i to četiri milijarde u revitalizaciju i održavanje postojećih postrojenja, a pet milijardi u izgradnju novih postrojenja.
(Tanjug)
