Jačanje dinara odgovara uvoznicima i preduzećima koja su se zadužila u evrima, ali je destimulativno za izvoz i investiranje u proizvodne sektore.
Poslovna klima u srpskoj privredi i dalje je nezadovoljavajuća, ali je za nijansu povoljnija nego ranije zbog jačanja dinara prema evru, što olakšava finansijsku situaciju prezaduženim preduzećima, izjavio je danas saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.
Đogović je, na predstavljanju novog biltena IZIT-a, istakao da jačanje domaće valute odgovara uvoznicima i preduzećima koja su se zadužila u evrima, ali deluje destimulativno na izvoz i investiranje u proizvodne sektore.
"Za izvoznike, ovakve tendencije u deviznom kursu dinara imaju negativan predznak i pogoršavaju njihovu konkurentnost na međunarodnom tržištu", rekao je on i dodao da je negativno i to što je, usled restriktivne monetarne politike koja doprinosi jačanju dinara, povećana cena novca na srpskom tržištu.
Đogović je naglasio da dinar ne jača zbog poboljšanih performansi srpske privrede već zbog kupovine državnih hartija od vrednosti, što povećava tražnju za domaćom valutom.
On je ocenio da je time "kreirana jedna iluzija stabilnosti domaće valute, ali i stabilizacije makroekonomskih prilika, koja nema realno utemeljenje u privrednoj strukturi, kao ni u osnovnim pravnim i ekonomskim pretpostavkama razvoja zemlje".
Naglašavajući da je privredni ambijent u Srbiji i dalje opterećen teškoćama, i to istim onim koje su postojale i pre jačanja vrednosti dinara, Đogović je objasnio da se "ta anomalija može ispraviti samo preko potrebnim reformskim potezima ili ponovnim pucanjem balona od prenaduvanog kursa dinara".
Pošto se uslovi privređivanja sporo menjaju, drugi scenario je verovatniji, naveo je on i ocenio da je moguće da u nekom trenutku prezaduženosti države, u neizmenjenim uslovima privređivanja, banke prepoznaju viši rizik poslovanja i smanje ulaganja u državne hartije od vrednosti, "preko kojih se sada održava stabilnost domaće valute".
(Tanjug)
Đogović je, na predstavljanju novog biltena IZIT-a, istakao da jačanje domaće valute odgovara uvoznicima i preduzećima koja su se zadužila u evrima, ali deluje destimulativno na izvoz i investiranje u proizvodne sektore.
"Za izvoznike, ovakve tendencije u deviznom kursu dinara imaju negativan predznak i pogoršavaju njihovu konkurentnost na međunarodnom tržištu", rekao je on i dodao da je negativno i to što je, usled restriktivne monetarne politike koja doprinosi jačanju dinara, povećana cena novca na srpskom tržištu.
Đogović je naglasio da dinar ne jača zbog poboljšanih performansi srpske privrede već zbog kupovine državnih hartija od vrednosti, što povećava tražnju za domaćom valutom.
On je ocenio da je time "kreirana jedna iluzija stabilnosti domaće valute, ali i stabilizacije makroekonomskih prilika, koja nema realno utemeljenje u privrednoj strukturi, kao ni u osnovnim pravnim i ekonomskim pretpostavkama razvoja zemlje".
Naglašavajući da je privredni ambijent u Srbiji i dalje opterećen teškoćama, i to istim onim koje su postojale i pre jačanja vrednosti dinara, Đogović je objasnio da se "ta anomalija može ispraviti samo preko potrebnim reformskim potezima ili ponovnim pucanjem balona od prenaduvanog kursa dinara".
Pošto se uslovi privređivanja sporo menjaju, drugi scenario je verovatniji, naveo je on i ocenio da je moguće da u nekom trenutku prezaduženosti države, u neizmenjenim uslovima privređivanja, banke prepoznaju viši rizik poslovanja i smanje ulaganja u državne hartije od vrednosti, "preko kojih se sada održava stabilnost domaće valute".
(Tanjug)
