Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kazao je da je najveći deo trenutne inflacije posledica rasta cena hrane.
To je bitnim delom posledica odsustva zdrave konkurencije na tržištu proizvodnje, otkupa i prometa poljoprivrednih proizvoda.
"Od 9,9 odsto povećanja inflacije za godinu dana, 90 odsto se odnosi na rast cena hrane", rekao je Šoškić za "Večernje novosti" i precizirao koji su po njemu razlozi te pojave.
Prema njegovim rečima, to je jednim delom, posledica rasta cena hrane na svetskom tržištu, ali je "bitan impuls cenama na tržištu u Srbiji" dalo to što ne postoji zdrava konkurencija na pojedinim delovima tržišta proizvodnje, otkupa i prometa poljoprivrednih proizvoda, neadekvatnih mera zaštite domaćeg tržišta, subvencija i intervencija iz robnih rezervi.
"Verujem da je vlada svesna problema i da radi na njihovom otklanjanju", kazao je Šoškić.
Guverner se osvrnuo i na najave iz vlade da će kontrolisane cene ponovo biti povećane.
"Vlada se obavezala da će ove godine kontrolisane cene maksimalno da rastu do devet odsto. Sa aprilskim poskupljenjem struje, one su već porasle za oko 8,4 odsto. Dakle, vlada je praktično već iskoristila mogućnost podizanja kontrolisanih cena", rekao je Šoškić.
Trend rasta vrednosti dinara u odnosu na vrednost evra Šoškić je ocenio kao posledicu visokih kamatnih stopa u zemlji izazvanih visokom inflacijom, kao i padom premije rizika zemlje.
"NBS je bila svesna činjenice da preterani rast referentne kamatne stope može da izazove priliv novca iz inostranstva i otuda je podignut nivo obavezne rezerve početkom ove godine kako bi se sprečilo preterano podizanje kamatnih stopa", naveo je Šoškić za "Novosti".
(Beta)
"Od 9,9 odsto povećanja inflacije za godinu dana, 90 odsto se odnosi na rast cena hrane", rekao je Šoškić za "Večernje novosti" i precizirao koji su po njemu razlozi te pojave.
Prema njegovim rečima, to je jednim delom, posledica rasta cena hrane na svetskom tržištu, ali je "bitan impuls cenama na tržištu u Srbiji" dalo to što ne postoji zdrava konkurencija na pojedinim delovima tržišta proizvodnje, otkupa i prometa poljoprivrednih proizvoda, neadekvatnih mera zaštite domaćeg tržišta, subvencija i intervencija iz robnih rezervi.
"Verujem da je vlada svesna problema i da radi na njihovom otklanjanju", kazao je Šoškić.
Guverner se osvrnuo i na najave iz vlade da će kontrolisane cene ponovo biti povećane.
"Vlada se obavezala da će ove godine kontrolisane cene maksimalno da rastu do devet odsto. Sa aprilskim poskupljenjem struje, one su već porasle za oko 8,4 odsto. Dakle, vlada je praktično već iskoristila mogućnost podizanja kontrolisanih cena", rekao je Šoškić.
Trend rasta vrednosti dinara u odnosu na vrednost evra Šoškić je ocenio kao posledicu visokih kamatnih stopa u zemlji izazvanih visokom inflacijom, kao i padom premije rizika zemlje.
"NBS je bila svesna činjenice da preterani rast referentne kamatne stope može da izazove priliv novca iz inostranstva i otuda je podignut nivo obavezne rezerve početkom ove godine kako bi se sprečilo preterano podizanje kamatnih stopa", naveo je Šoškić za "Novosti".
(Beta)
