Kako investirati u selo, šta je agroekonomija i da li se uopšte vredi baviti poljoprivredom u Srbiji? Ovo su samo neke od tema koje je u MONDO podkastu "Keš ekspert" obradila voditeljka, pevačica i glumica Jelena Gavrilović u razgovoru sa Žaklinom Stojanović, dekankom Ekonomskog fakulteta.
Nemamo svi uvek ista sredstva i iste mogućnosti, ali lokacija gazdinstva je ključna za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. Prvo se sagledavaju uslovi, a potom se pristupa konkretnim aktivnostima. Na primer, za podizanje jednog hektara malinjaka potrebno je ulaganje od 15.000 do 16.000 evra, uz poštovanje savremenih agrotehničkih mera. Tako kaže dekanka Ekonomskog fakulteta.
"Lokacija gazdinstva je bitna, region u kojem se nalazi. Prvo se sagledaju uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, a onda se kreće sa konkretnim aktivnostima. Vraćam se na primer malina. Da biste podigli jedan malinjak, da to bude na jednom hektaru, da to bude ovako plastičnije objašnjeno, potrebno je uložiti između 15.000 i 16.000 evra. Za jedan malinjak, ali poštujući sva pravila primene agrotehničkih savremenih mera. Za jedan hektar potrebno je toliko para i to ulaganje je u roku od dve godine", rekla je ona u MONDO podkastu "Keš ekspert" i dodala:
"Nije samo jedna godina i u drugoj godini postoji nešto što treba da se dodatno uradi. Puna rodnost se postiže u drugoj, odnosno trećoj godini funkcionisanja. Što se gazdinstva tiče, praktično. na prelazu između treće i četvrte godine, vi ćete vratiti nazad sve što ste uložili i početi da ostvarujete pozitivan rezultat, odnosno profit vezan za funkcionisanje samog gazdinstva. Nije to tako nedostižno. Postoji mogućnost da povraćaja sredstava uloženih u konkretnu proizvodnju, Ali, u suštini, prihod koji možete da ostvarite zavisi od prinosa, količine koje možete proizvesti i, s druge strane, cene koju možete da ostvarite na tržištu. Borite se za što veće prinose, jer veći prinosi daju veće količine koje nudite na tržištu. Kako možete da omogućite veće količine? Samo tako što primenjujete modernu tehniku i tehnologiju i kompletnu zaštitu takve proizvodnje", istakla je.
Poljoprivrednici ne kontrolišu cene na tržištu
Žaklina Stojanović je istakla da poljoprivrednici ne kontrolišu cene na tržištu, ali mogu da utiču na uslove prodaje i prinos. Važno je odabrati pravu cenu, uslove i tržište kako bi se smanjila zavisnost od većih igrača. Korišćenjem adekvatnih tehnika, tehnologije i mehanizama, poljoprivrednici mogu poboljšati rezultate.
"S druge strane, ne kontrolišete cene. Zato sam pominjala da treba da se vodi računa o tome kome prodati proizvod, po kojoj ceni, pod kojim uslovima, i stvoriti neku vrstu manje zavisnosti od onih koji na tržištu realno imaju veću snagu, jer je sistem takav. Jednostavno, poljoprivreda ima immanentnu poziciju da prihvati ono što se nudi na tržištu. Poljoprivrednik ne može da kontroliše cenu, ali ima mehanizme putem kojih može da se stavi u poziciju da donekle kontroliše i te uslove. Cena je takođe bitna", rekla je ona i dodala:
"Ukoliko se oba mehanizma nađu pod kontrolom samog poljoprivrednika, ili barem delimičnom kontrolom, praktično ćete imati mogućnost da ranije ostvarite željene rezultate. Kontrolišete cenu i kontrolišete prinose. Odmah ću izaći iz ovog primera i dati vam takođe jedan plastičan primer. Prinosi pšenice u Srbiji kreću se po pravilu negde od 3 do 6 tona po hektaru. U najrazvijenim zemljama EU ti prinosi idu preko 10 tona po hektaru. Sama činjenica da ne primenjujemo dovoljno dobru tehniku i tehnologiju i ne kontrolišemo uslove proizvodnje, tu se odnosi i na navodnjavanje, odvodnjavanje, čitavih mera, melioracije koje morate da pripremite, da biste imali odgovarajuće prinose, sama ta činjenica vam govori o tome koliko se propušta. U odnosu na to šta može da se postigne", naglasila je.
BONUS VIDEO:
