Radnici u našoj zemlji imaju veće plate jedino kada se porede s Makedonijom, a ekonomisti poručuju da nam sa sadašnjom ekonomskom politikom uskoro neće biti bolje, piše Blic.
Kao i godinama unazad, ako se pogleda region, zaposleni u Sloveniji imaju najdeblje koverte, a ispred Srbije su i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Kao što se razlikuju plate, tako se razlikuju i sektori koji su najplaćeniji.
U Srbiji su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveće plate u martu primili su zaposleni u eksploataciji nafte i gasa - čak 99.021 dinar (958 evra po srednjem martovskom kursu NBS), dok su najniže bile u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj delatnosti - 10.689 dinara (103 evra).
U Hrvatskoj su najveću platu imali zaposleni u marketingu i istraživanju tržišta, oko 1.360 evra, dok su najmanje primili, iako gotovo četvrostruko u odnosu na kolege iz Srbije, radnici u prerađivačkoj industriji - 385 evra.
O razlici u platama ali i u životnom standardu govori i podatak da Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma.
Istraživanje je sproveo sajt Poslovi.infostud.com dalo je određenu sliku koliko su zaposleni na određenim poslovima u Srbiji plaćeni u odnosu na kolege u pojedinim zemljama regiona i Evropske unije.
Podaci ankete govore da profesori, policajci i metalski radnici u Srbiji zarade dva puta manje od kolega u Češkoj. Samo lekari od zaposlenih u Srbiji mogu da se pohvale većim platama od medicinskih radnika u inostranstvu, tačnije samo od Mađara.
Najviše razloga za zadovoljsto imaju programeri jer njihove zarade najmanje zaostaju za primanjima sličnih stručnjaka u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i BiH.
Ekonomisti skoriji boljitak u platama predviđaju samo za javni sektor, ali i tu će efekti biti kratkoročni.
Stevan Santo, dDugogodišnji direktor subotičkog konditora Pionir a sada savetnik u kompaniji, kaže za Blic da preglomazna birokratija, javne službe i državne firme predstavljaju dosta glasača i oni će misliti da su nešto dobili, ali sve će ubrzo da pojede inflacija jer nema realnih izvora za povećanje.
Nema povećanja plata bez rasta produktivnosti i bruto društvenog proizvoda, jer bez stvaranja nove vrednosti sve se svodi na preraspodelu - ili će država uzeti više privredi ili ova njoj, kaže ekonomista Dragovan Milićević.
(MONDO)
Kao i godinama unazad, ako se pogleda region, zaposleni u Sloveniji imaju najdeblje koverte, a ispred Srbije su i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Kao što se razlikuju plate, tako se razlikuju i sektori koji su najplaćeniji.
U Srbiji su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveće plate u martu primili su zaposleni u eksploataciji nafte i gasa - čak 99.021 dinar (958 evra po srednjem martovskom kursu NBS), dok su najniže bile u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj delatnosti - 10.689 dinara (103 evra).
U Hrvatskoj su najveću platu imali zaposleni u marketingu i istraživanju tržišta, oko 1.360 evra, dok su najmanje primili, iako gotovo četvrostruko u odnosu na kolege iz Srbije, radnici u prerađivačkoj industriji - 385 evra.
O razlici u platama ali i u životnom standardu govori i podatak da Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma.
Istraživanje je sproveo sajt Poslovi.infostud.com dalo je određenu sliku koliko su zaposleni na određenim poslovima u Srbiji plaćeni u odnosu na kolege u pojedinim zemljama regiona i Evropske unije.
Podaci ankete govore da profesori, policajci i metalski radnici u Srbiji zarade dva puta manje od kolega u Češkoj. Samo lekari od zaposlenih u Srbiji mogu da se pohvale većim platama od medicinskih radnika u inostranstvu, tačnije samo od Mađara.
Najviše razloga za zadovoljsto imaju programeri jer njihove zarade najmanje zaostaju za primanjima sličnih stručnjaka u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i BiH.
Ekonomisti skoriji boljitak u platama predviđaju samo za javni sektor, ali i tu će efekti biti kratkoročni.
Stevan Santo, dDugogodišnji direktor subotičkog konditora Pionir a sada savetnik u kompaniji, kaže za Blic da preglomazna birokratija, javne službe i državne firme predstavljaju dosta glasača i oni će misliti da su nešto dobili, ali sve će ubrzo da pojede inflacija jer nema realnih izvora za povećanje.
Nema povećanja plata bez rasta produktivnosti i bruto društvenog proizvoda, jer bez stvaranja nove vrednosti sve se svodi na preraspodelu - ili će država uzeti više privredi ili ova njoj, kaže ekonomista Dragovan Milićević.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.