Vlada u ovoj, a verovatno i u narednoj godini neće razmatrati pitanje povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV), ali će zbog strukturnih problema to verovatno doći na red, rekao je danas premijer Mirko Cvetković.
On je na konferenciji "Rijaliti ček" u organizaciji Saveta stranih investitora kazao da bi možda za dve godine to pitanje ponovo moglo biti stavljeno na sto.
Kako je objasnio, Srbija se već sada na osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, ali i zaokreta modela razvoja u pravcu povećanja izvoza, suočava sa situacijom smanjenog priliva od carina, ali i PDV-a jer se za izvoznu robu PDV ne plaća.
On je podsetio da je povećanje PDV-a bila opcija koja se razmatrala pre krize, pored druge mogućnosti da se ide u restrikciju i smanjenje rashoda, naglasivši da je usvojena ova druga opcija - vrlo ozbiljan rez u troškovima.
Ocenjujući da je to bio pravilan potez Cvetković je podsetio da smo uspeli da prođemo kroz krizu bez povećanja PDV, što nije bio slučaj sa drugim zemljama.
Premijer je zaključio da će se fiskalna politika voditi kao do sada i u skladu sa pravilima o fiskalnoj odgovornosti.
On je rekao da je Vlada Srbije do sada vodila dobru ekonomsku politiku, u skladu sa dogovorom koji je postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom i zakonom o fiskalnoj odgovornosti.
On je kazao da je trenutno stanje srpske ekonomije postkrizno i da postoje "dobra volja i odlučnost" da se unapredi poslovna klima i stvore uslovi za generisanje profita.
Cvetković je naveo da je pozitivno što je Srbija uspela da obnovi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Premijer je istakao da je nakon provera utvrđeno da je statistika ispravno procenila pad BDP-a u 2009. godini i da nisu tačni naknadni obračuni koji su govorili da je pad bio dvostruko veći.
"Rast BDP-a od tri odsto u ovoj godini je nedovoljan, ali je dobra osnova za nastavak oporavka privrede", kazao je srpski premijer.
On je naglasio da će se kroz primenu novog modela ekonomskog rasta insistirati da prerađivačka industrija ima vodeću ulogu.
Premijer je kazao da statistički podaci pokazuju da je izvoz u prva tri meseca bio 25-30 odsto veći nego u istom periodu 2010. i da je pokrivenost uvoza izvozom rasla u kontinuitetu, što će omogućiti da deficit tekućih plaćanja bude manji nego ranije.
Kao negativnu stvar koju treba ispraviti Cvetković je naveo visoku inflaciju o čemu, kako je dodao, Vlada razgovara sa Narodnom bankom Srbije.
"Mislim da se pojavljuju dobri znaci u vezi sa inflacijom i da ćemo se do kraja godine izboriti da inflacija bude jednocifrena i da dostigne projektovanu vrednost", rekao je premijer.
Cvetković je istakao da aprilska inflacija pokazuje da se trend rasta cena hrane zaustavio i da dolazi do opadanja udara inflacije.
Podsetivši da je inflacija u aprilu bila 1,1 odsto, premijer je ukazao da je učešće struje 0,9 odsto, a rast svih ostalih cena 0,2 odsto.
On je podsetio da se vlada odlučila na poskupljenje struje radi ispravljanja dugogodišnjeg dispariteta cena i osnaživanja finansijskog potencijala Elektroprivrede Srbije.
Cvetković je napomenuo i da sve prognoze govore da će u drugoj polovini godine doći do smirivanja inflacije u Srbiji.
Ciljani raspon inflacije za ovu godinu koji je postavila Narodna banka Srbije je 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Cvetković je naveo da veliki problem u Srbiji predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti, ali je ocenio kao dobro što je prvi put od početka krize u martu došlo do blagog rasta broja zaposlenih.
Dodao je da država još nije u mogućnosti da proceni da li je to početak trenda ili je sporadičan slučaj.
Predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji Ćel-Morten Jonsen kazao je da je Savet zadovoljan saradnjom sa Vladom ali da nisu zadovoljni dosadašnjim sprovođenjem giljotine propisa.
Jonsen je najavio da će se žaliti sve dok to pitanje ne bude rešeno.
Prema njegovim rečima svaka moderna ekonomija mora da ima sistemski pristup rešavanju problema, a ne da se bavi pojedinačnim slučajevima i preporuke saveta, formulisane su tako da pomognu izgradnju sistemskog pristupa poslovanju.
On je rekao i da preporuke Saveta treba da budu od pomoći na putu Srbije ka integrisanju sa evropskim tržištem.
Jonsen je istakao da je nužno da strani investitori prepoznaju regulativu i pravni sistem koji je sličan onom u Evropi, kako bi se lakše odlučili da ulažu u Srbiju.
Jonsen je naglasio da prethodna velika ulaganja u Srbiju, kao što je preuzimanje Delta maksija i ulaganje Fijata, pokazuje da su investitori spremni da ulažu u Srbiju.
On je naglasio i da postoji određena zabrinutost zbog visine inflacije u Srbiji i dodao da bi fiskalana politika morala da se vodi tako da omogućava nesmetano vođenje uspešne monetarne politike.
Savet stranih investitora u Srbiji postoji od 2002. godine i ima više od 120 kompanija članica koje su do sada investirale 11,6 milijardi evra i zaposlile više od 69.000 ljudi.
(agencije/MONDO)
Kako je objasnio, Srbija se već sada na osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, ali i zaokreta modela razvoja u pravcu povećanja izvoza, suočava sa situacijom smanjenog priliva od carina, ali i PDV-a jer se za izvoznu robu PDV ne plaća.
On je podsetio da je povećanje PDV-a bila opcija koja se razmatrala pre krize, pored druge mogućnosti da se ide u restrikciju i smanjenje rashoda, naglasivši da je usvojena ova druga opcija - vrlo ozbiljan rez u troškovima.
Ocenjujući da je to bio pravilan potez Cvetković je podsetio da smo uspeli da prođemo kroz krizu bez povećanja PDV, što nije bio slučaj sa drugim zemljama.
Premijer je zaključio da će se fiskalna politika voditi kao do sada i u skladu sa pravilima o fiskalnoj odgovornosti.
On je rekao da je Vlada Srbije do sada vodila dobru ekonomsku politiku, u skladu sa dogovorom koji je postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom i zakonom o fiskalnoj odgovornosti.
On je kazao da je trenutno stanje srpske ekonomije postkrizno i da postoje "dobra volja i odlučnost" da se unapredi poslovna klima i stvore uslovi za generisanje profita.
Cvetković je naveo da je pozitivno što je Srbija uspela da obnovi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Premijer je istakao da je nakon provera utvrđeno da je statistika ispravno procenila pad BDP-a u 2009. godini i da nisu tačni naknadni obračuni koji su govorili da je pad bio dvostruko veći.
"Rast BDP-a od tri odsto u ovoj godini je nedovoljan, ali je dobra osnova za nastavak oporavka privrede", kazao je srpski premijer.
On je naglasio da će se kroz primenu novog modela ekonomskog rasta insistirati da prerađivačka industrija ima vodeću ulogu.
Premijer je kazao da statistički podaci pokazuju da je izvoz u prva tri meseca bio 25-30 odsto veći nego u istom periodu 2010. i da je pokrivenost uvoza izvozom rasla u kontinuitetu, što će omogućiti da deficit tekućih plaćanja bude manji nego ranije.
Kao negativnu stvar koju treba ispraviti Cvetković je naveo visoku inflaciju o čemu, kako je dodao, Vlada razgovara sa Narodnom bankom Srbije.
"Mislim da se pojavljuju dobri znaci u vezi sa inflacijom i da ćemo se do kraja godine izboriti da inflacija bude jednocifrena i da dostigne projektovanu vrednost", rekao je premijer.
Cvetković je istakao da aprilska inflacija pokazuje da se trend rasta cena hrane zaustavio i da dolazi do opadanja udara inflacije.
Podsetivši da je inflacija u aprilu bila 1,1 odsto, premijer je ukazao da je učešće struje 0,9 odsto, a rast svih ostalih cena 0,2 odsto.
On je podsetio da se vlada odlučila na poskupljenje struje radi ispravljanja dugogodišnjeg dispariteta cena i osnaživanja finansijskog potencijala Elektroprivrede Srbije.
Cvetković je napomenuo i da sve prognoze govore da će u drugoj polovini godine doći do smirivanja inflacije u Srbiji.
Ciljani raspon inflacije za ovu godinu koji je postavila Narodna banka Srbije je 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Cvetković je naveo da veliki problem u Srbiji predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti, ali je ocenio kao dobro što je prvi put od početka krize u martu došlo do blagog rasta broja zaposlenih.
Dodao je da država još nije u mogućnosti da proceni da li je to početak trenda ili je sporadičan slučaj.
Predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji Ćel-Morten Jonsen kazao je da je Savet zadovoljan saradnjom sa Vladom ali da nisu zadovoljni dosadašnjim sprovođenjem giljotine propisa.
Jonsen je najavio da će se žaliti sve dok to pitanje ne bude rešeno.
Prema njegovim rečima svaka moderna ekonomija mora da ima sistemski pristup rešavanju problema, a ne da se bavi pojedinačnim slučajevima i preporuke saveta, formulisane su tako da pomognu izgradnju sistemskog pristupa poslovanju.
On je rekao i da preporuke Saveta treba da budu od pomoći na putu Srbije ka integrisanju sa evropskim tržištem.
Jonsen je istakao da je nužno da strani investitori prepoznaju regulativu i pravni sistem koji je sličan onom u Evropi, kako bi se lakše odlučili da ulažu u Srbiju.
Jonsen je naglasio da prethodna velika ulaganja u Srbiju, kao što je preuzimanje Delta maksija i ulaganje Fijata, pokazuje da su investitori spremni da ulažu u Srbiju.
On je naglasio i da postoji određena zabrinutost zbog visine inflacije u Srbiji i dodao da bi fiskalana politika morala da se vodi tako da omogućava nesmetano vođenje uspešne monetarne politike.
Savet stranih investitora u Srbiji postoji od 2002. godine i ima više od 120 kompanija članica koje su do sada investirale 11,6 milijardi evra i zaposlile više od 69.000 ljudi.
(agencije/MONDO)
