S obzirom na to da će ovogodišnji rod maline u Srbiji biti daleko manji nego što je bio prošle godine, a manja je ponuda i u drugim zemljama koje su veliki izvoznici ovog voća, malinari okupljeni u Asocijaciji proizvođača maline smatraju da bi otkupna cena “crvenog zlata” minimalno trebala da bude 450 dinara za kilogram.
Malina je u fazi zametanja plodova, ali prošlogodišnja suša ostavila je posledice na ovogodišnji rod najjačeg domaćeg poljoprivednog izvoznog artikla - izdanci su kraći i manje su rodne grane.
Rod "crvenog zlata" ove sezone definitivno će biti manji od lanjskog, a agroanalitičari procenjuju da bi otkupna cena kilograma maline mogla da bude u rasponu od 350 do 400 dinara.
"Rod ove godine teško preko 25.000 tona"
Međutim, Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline Srbije, ne slaže se sa njima i kaže da "analitičari sede u Beogradu" i ne prate svakodnevno stanje u malinjacima.
"Tih količina za takvu cenu jednostavno nema i to je najkraći raport iz malinjaka. Ako smo prošle godine imali 40.000 tona maline proizvedene u Srbiji, ove godine teško da će proizvodnja prebaciti 25.000. Trenutno se dešava da preko dana bude relativno toplo, ali su noći i jutra izuzetno hladni. Takvi udari, uz prethodni aprilski mraz, uništili su već dobar deo roda. Maline nigde nema da je u punoj snazi, da je rascvetana", objašnjava Radović.
Zbog toga, kako kaže, otkupna cena maline bi minimalno trebala da bude 450 dinara za kilogram sa tendencijom rasta i to ne samo zbog bitno manjeg očekivanog roda.
"Hladnjačari su uvek do sada govorili da cena maline zavisi od ponude i tražnje. Sada imamo situaciju da je ponuda i u svetu, Evropi i kod nas manja nego lane. U isto vreme, maloprodajna cena se kreće od 460 do 520 dinara sa PDV-om. Konačno, kada našu situaciju uporedimo sa onom u zemljama koji su lideri u proizvodnji maline, potpuno je realno da ovogodišnja cena bude 450 dinara za kilogram domaće maline u gajbici", smatra Radović.
On napominje i to da je cena koštanja maline trenutno između 350 i 380 dinara po kilogramu.
Površine pod malinom se stalno smanjuju
Na lagerima domaćih hladnjača, kako kaže, trenutno postoje manje količine ali u isto vreme, naročito na području Zapadne Srbije, "i dalje ima proizvođača kojima nije plaćena preuzeta malina još id 2022. godine".
"Malina se trenutno proizvodi na tek 8.000 hektara, što je daleko manje od nekadašnje rekordne površine od 24.000 hektara. Kakva je tendencija smanjenja površina pod malinom svedoči i podatak da smo do pre godinu-dve imali zasada na 11.000 hektara. A upravo je niska cena godinama uticala na to da malinari ne vide interes ni ekonomsku računicu u ovoj proizvodnji, zbog čega nisu ulagali u plantaže, niti su primenjivali agrotehničke mere, već su zasade smanjivali", objašnjava predsednik Asocijacije proizvođaća maline.
Po Radovićevim rečima, kvalitet srspek maline i dalje je neupitan i među najboljima na svetu, ali da bismo bili konkurentni izostaje - kvantitet.
"Jer smo sa 80.000 ili čak više od 100.000 tona u rekordnim godinama, spali na prošlu godinu od oko 40.000 tona proizvedene maline. Zato nismo sami mi proizvođači u problemu nego i hladnjačari i izvoznici. Šta im vrede kapaciteti ako nemaju robu", zaključuje Radović.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)
