Srpska privreda će ove godine porasti 2,9 odsto, umesto ranije predvišenih tri odsto, najnovija je prognoza EBRD, ali uz upozorenje na rizike rastućih cena sirovina i dužničku kriza u zoni evra.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je danas prognozu rasta ekomija u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu, pri čemu očekuje da Srbija ove godine ostvari rast od 2,9 odsto, manji od tri odsto, koliko je prognozirala u januaru i od 4,1 odsto u 2012, ali je upozorila da rastuće cene sirovina u dužnička kriza u zoni evra predstavljaju nove rizike koji bi mogli podriti oporavak u tom regionu.
EBRD je u svom najnovijem izveštaju o 29 ekonomija u koje investira, objavljenom na početku godišnjeg sastanka te banke u Astani, u Kazahstanu, ukazala da će, ukoliko se te pretnje ne ostvare, mnoge zemlje u tom regionu ove godine nastaviti s ubrzanim rastom, kojem podsticaj daju više cene sirovina i oporavak domaće tražnje.
Potrošačka tražnja je u porastu u mnogima od bivših komunističkih zemalja. Taj trend, pojačan znacima oporavka tržišta rada, podstakao je EBRD da poveća prognozu rasta u 2011. u tom reginu na 4,6 odsto, sa 4,2 odsto, projektovanih u januaru, dok za 2012. banka očekuje rast od 4,4 procenta, objavio je Volstrit džornal.
Ekonomski rast u tom regionu, međutim, prati rastući inflatorni pritisak. Godišnja inflacija je do marta ove godine dostigla dvocifreni nivo u Srbiji, Jermeniji, Belorusiji, Gruziji i Tadžikistanu i bila je nešto ispod 10 odsto u proizvođačima sirovina Rusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu.
Inflacija je od početka ove godine povećana i u ostalim zemljama regiona, kao posledica visokih svetskih cena sirovina i hrane.
Banka očekuje da sve zemlje zapadnog Balkana ove godine ostvare pozitivan, mada ograničen rast.
Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija i dalje izvlače korist iz globalne tražnje ključnih metala, pri čemu u Srbiji veliki program infrastrukturnog razvoja, koji je u toku, pruža podsticaj rastu, ukazano je u izveštaju.
Najveći rast na zapadnom Balkanu se očekuje u Albaniji - od tri odsto u ovoj i 3,3 odsto u 2012, što je povećanje u odnosu na januarsku prognozu, kada je EBRD očekivala jačanje albanske ekonomije u ovoj godini od 2,6 procenata.
Banka je, međutim, upozorila da je ta zemlja naročito osetljiva na slabljenje grčke ekonomije, s obzirom na veliki broj albanskih migranata u toj zemlji koji šalju novčane doznake u Albaniju.
Za Hrvatsku je projektovan rast od 1,4 odsto u 2011, prema ranije prognoziranih dva odsto i od dva procenta u 2012. Ekonomija te zemlje je, prema oceni EBRD, i dalje ranjiva jer visok nivo privatnog duga, uglavnom u stranoj valuti, još uvek predstavlja pretnju. Poverenje u tu zemlju bi, međutim, ove godine moglo biti znatno povećano ukoliko uspe da finalizuje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, ukazano je u izveštaju.
EBRD za Bosnu i Hercegovinu očekuje rast od dva odsto u 2011. i od 2,5 odsto u 2012, za Makedoniju od 2,5 odsto u 2011. i od 3,1 odsto za 2012, za Crnu Goru od 2,5 odsto u 2011. i od tri procenta u 2012. i za Sloveniju od dva odsto i u ovoj i u idućoj godini.
Uprkos povećanoj prognozi za ceo region, što je u skladu s projekcijom Međunarodnog monetarnog fonda za ovu godinu, banka je naglasila da pretnje oporavku dolaze iz brojnih izvora.
Rastuće cene sirovina i hrane bi mogle učiniti pritisak na kreatore politike tog regiona da podignu plate, dok ga duboka integracija u međunarodna tržišta izlaže ekonomskom usporavanju koje proističe iz monetarnog pooštravanja u SAD i zoni evra, ukazala je EBRD.
Duboka povezanost sa zonom evra, velikim trgovinskim partnerom regiona istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, takođe čine taj region osetljivim na suverene dužničke nedaće jedinstvenog monetarnog bloka, uključvujući veliku izloženost Bugarske, Rumunije i Srbije grčkim bankama.
"Ukoliko bi previranja na tržištu suverenog duga - i s njima blisko povezanim finansijskim institucijama - šire pogodila finansijska tržišta, tada bi oporavak u centralnoj i jugoistočnoj Evropi posustao", navedeno je u izveštaju.
(Tanjug)
EBRD je u svom najnovijem izveštaju o 29 ekonomija u koje investira, objavljenom na početku godišnjeg sastanka te banke u Astani, u Kazahstanu, ukazala da će, ukoliko se te pretnje ne ostvare, mnoge zemlje u tom regionu ove godine nastaviti s ubrzanim rastom, kojem podsticaj daju više cene sirovina i oporavak domaće tražnje.
Potrošačka tražnja je u porastu u mnogima od bivših komunističkih zemalja. Taj trend, pojačan znacima oporavka tržišta rada, podstakao je EBRD da poveća prognozu rasta u 2011. u tom reginu na 4,6 odsto, sa 4,2 odsto, projektovanih u januaru, dok za 2012. banka očekuje rast od 4,4 procenta, objavio je Volstrit džornal.
Ekonomski rast u tom regionu, međutim, prati rastući inflatorni pritisak. Godišnja inflacija je do marta ove godine dostigla dvocifreni nivo u Srbiji, Jermeniji, Belorusiji, Gruziji i Tadžikistanu i bila je nešto ispod 10 odsto u proizvođačima sirovina Rusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu.
Inflacija je od početka ove godine povećana i u ostalim zemljama regiona, kao posledica visokih svetskih cena sirovina i hrane.
Banka očekuje da sve zemlje zapadnog Balkana ove godine ostvare pozitivan, mada ograničen rast.
Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija i dalje izvlače korist iz globalne tražnje ključnih metala, pri čemu u Srbiji veliki program infrastrukturnog razvoja, koji je u toku, pruža podsticaj rastu, ukazano je u izveštaju.
Najveći rast na zapadnom Balkanu se očekuje u Albaniji - od tri odsto u ovoj i 3,3 odsto u 2012, što je povećanje u odnosu na januarsku prognozu, kada je EBRD očekivala jačanje albanske ekonomije u ovoj godini od 2,6 procenata.
Banka je, međutim, upozorila da je ta zemlja naročito osetljiva na slabljenje grčke ekonomije, s obzirom na veliki broj albanskih migranata u toj zemlji koji šalju novčane doznake u Albaniju.
Za Hrvatsku je projektovan rast od 1,4 odsto u 2011, prema ranije prognoziranih dva odsto i od dva procenta u 2012. Ekonomija te zemlje je, prema oceni EBRD, i dalje ranjiva jer visok nivo privatnog duga, uglavnom u stranoj valuti, još uvek predstavlja pretnju. Poverenje u tu zemlju bi, međutim, ove godine moglo biti znatno povećano ukoliko uspe da finalizuje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, ukazano je u izveštaju.
EBRD za Bosnu i Hercegovinu očekuje rast od dva odsto u 2011. i od 2,5 odsto u 2012, za Makedoniju od 2,5 odsto u 2011. i od 3,1 odsto za 2012, za Crnu Goru od 2,5 odsto u 2011. i od tri procenta u 2012. i za Sloveniju od dva odsto i u ovoj i u idućoj godini.
Uprkos povećanoj prognozi za ceo region, što je u skladu s projekcijom Međunarodnog monetarnog fonda za ovu godinu, banka je naglasila da pretnje oporavku dolaze iz brojnih izvora.
Rastuće cene sirovina i hrane bi mogle učiniti pritisak na kreatore politike tog regiona da podignu plate, dok ga duboka integracija u međunarodna tržišta izlaže ekonomskom usporavanju koje proističe iz monetarnog pooštravanja u SAD i zoni evra, ukazala je EBRD.
Duboka povezanost sa zonom evra, velikim trgovinskim partnerom regiona istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, takođe čine taj region osetljivim na suverene dužničke nedaće jedinstvenog monetarnog bloka, uključvujući veliku izloženost Bugarske, Rumunije i Srbije grčkim bankama.
"Ukoliko bi previranja na tržištu suverenog duga - i s njima blisko povezanim finansijskim institucijama - šire pogodila finansijska tržišta, tada bi oporavak u centralnoj i jugoistočnoj Evropi posustao", navedeno je u izveštaju.
(Tanjug)
