Usvajanjem Zakona o alimentacionom fondu, Skupština Srbije napravila je važan korak ka zaštiti prava dece i olakšavanju života samohranim roditeljima. Novi fond trebalo bi da premosti rupe u sistemu koje su godinama unazad ostavljale decu bez osnovne finansijske podrške od strane roditelja koji ne ispunjavaju svoje obaveze. Ipak, postavlja se pitanje - da li ovaj zakon može učiniti i više od toga?
Može li pokrenuti dublji dijalog među razvedenim roditeljima, ali i u društvu koje često zauzima "navijačke" strane kada je u pitanju starateljstvo i alimentacija? O tome je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorila ministarka bez portfelja Tatjana Macura.
"Prema popisu iz 2022. godine, ima negde oko 320 hiljada majki koje samostalno brinu o svojoj deci. Ono što je loše jeste da se taj broj iz godine u godinu povećava, a samim tim raste i broj brakorazvodnih parnica. Tri godine kasnije govorimo sigurno i o nekoliko hiljada roditelja više koji samostalno brinu o svojoj deci. Oko 50 posto roditelja, možda čak i više, koji samostalno brinu o svojoj deci, ima problem sa naplatom alimentacije od drugog roditelja", kazala je Macura i dodala da je najčešći izgovor za neplaćanje alimentacije taj da će bivši partner novac iskoristiti isključivo za sebe.
"To je jedna zabluda zbog koje moramo svakodnevno da podižemo svest, jer takvo ponašanje predstavlja sramotu", istakla je ministarka.
Na sednici Skupštine, Zakon o alimentacionom fondu je usvojen sa 156 glasova.
"Dobar deo rasprave kada se govorilo o zakonu o alimentacionom fondu tekao je u pravcu podrške uvođenju ovog zakona. Ovakve rasprave uvek budu obeležene i dnevno-političkim temama, s obzirom na to da smo tada imali situaciju da su se neposredno pre toga dogodili izbori u Kosjeriću i Zaječaru, pa je tema u toku same rasprave otišla i u tom pravcu. Kada je ovaj zakon u pitanju, svi su se držali strogo teme, bili su dosta konstruktivni u podršci zakonu, ali ono što je meni zasmetalo jeste to natezanje oko toga ko je prvi pokrenuo ovu temu. Ovakvi zakoni se usvajaju onda kada postoji politička volja za to", rekla je Macura.
"Srbija je željna dobrih vesti. Opterećeni smo lošom atmosferom zbog dnevno-političkih nesuglasica. Čak i kada smo svesni da danas ekonomski živimo bolje nego ranije, da imamo mogućnosti koje nismo imali pre, opet osećamo tenziju koja dolazi sa političke scene - podjednako i od strane vlasti i opozicije. Jednostavno, takva je atmosfera u našem društvu. Sada, kada smo pokazali da u Narodnoj skupštini možemo da razgovaramo o životno važnim temama, možemo da nastavimo da idemo u tom pravcu", dodala je ona.
Macura se nada da će uskoro na red doći i izmena zakona o zdravtsvenom osiguranju koji se odnosi na položaj trudnica preduzetnica.
"Iskreno se nadam da ćemo imati izmenu i tog zakona, jer preduzetnice koje su na održavanju trudnoće itekako čekaju njegovo usvajanje, kako bi im posao ostao aktivan i kako bi dobijale sto odsto naknade u trenutku kada moraju da čuvaju trudnoću. To su sve sredstva koja zahtevaju izdvajanja iz budžeta, a da biste ih obezbedili, morate da imate kapacitet za takvu vrstu usvajanja i izmena postojećih zakona. Na početku godine imali smo vanredno izdvajanje od oko 18 milijardi dinara, usmerenih na obrazovanje. To nije bilo u planu u novembru i decembru, kada se usvajao zakon o budžetu. Građani moraju da razumeju da to niko ne odlaže iz obesti, već da okolnosti koje se menjaju iz dana u dan dovode do toga da moramo da razmišljamo o tome šta je prioritet", kazala je ministarka.
Kako sprečiti tloupotrebe?
Jedno od pitanja koje se najčešće postavljaju u vezi sa novim Zakonom o alimentacionom fondu jeste - kako će se sprečiti moguće zloupotrebe? Ministarka Macura smatra da prostora za manipulacije gotovo da neće biti.
"Moja lična procena je da će zloupotreba, o kojoj se ovih dana govori, biti minimalna. Najveći broj dužnika država bi imala načina da natera na plaćanje. Oni to jednostavno ne rade zato što im se može - zato što njihova bivša partnerka neće pokrenuti krivičnu prijavu, i oni to znaju. Kada ovaj zakon stupi na snagu, ta vrsta odnosa biće relaksirana, jer neće morati da se pokreće postupak - dugovanje će biti naplaćeno iz alimentacionog fonda", kazala je Macura.
Ona je objasnila i kako će proces funkcionisati u praksi.
"Ako alimentacija ne bude isplaćena dva meseca zaredom, pokreće se postupak preko javnih izvršitelja. Roditelj koji se stara o detetu, a to su najčešće majke, imaće mogućnost da odluči da li želi da se pokrene naplata. Koleginica u čijem će nadležnosti biti Alimentacioni fond, ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, trenutno radi na tome kako će u praksi izgledati ceo sistem. Imate sudsko rešenje po kojem je alimentacija određena - kada isplata izostane, biće aktiviran podzakonski akt koji će pratiti zakon i omogućiti isplatu iz fonda, a zatim i regresnu naplatu od dužnika", rekao je Macura.
Šta se dešava ako dužnik ostane bez posla?
Jedno od važnih pitanja jeste i kako će sistem reagovati u slučaju kada roditelj koji duguje alimentaciju ostane bez posla. Ministarka Tatjana Macura objašnjava:
"Država u tom slučaju preuzima odgovornost i isplaćuje sredstva iz alimentacionog fonda, sve dok postoji potreba za tim. Međutim, to ne abolira dužnika od odgovornosti – on i dalje duguje ta sredstva i imaće obavezu da ih vrati državi", kazala je Macura.
Dodaje da i u slučajevima da dužnik u međuvremenu nađe posao, ali nije prijavio, već radi na crno, postoje mehanizmi kontrole, posebno kroz povezane zakone iz oblasti rada.
"Pored zakona koji uređuju porodične odnose, postoje i zakoni koji se bave radnim pravima, tako da u većini slučajeva bivši partneri znaju da li je osoba u radnom odnosu ili nije. Postoji mogućnost da se obratite inspekciji rada i prijavite poslodavca koji drži radnika 'na crno', naročito kada se radi o osobi koja izbegava plaćanje alimentacije", kazala je Macura.
Godišnji budžet za alimentacioni fond: 500 miliona dinara
Za primenu Zakona o alimentacionom fondu u 2025. godini država je obezbedila značajna sredstva.
"Za primenu ovog zakona u ovoj godini odvojeno je 500 miliona dinara. Videćemo kako će funkcionisati kada se krene sa njegovom primenom, i na osnovu toga će se izvršiti procena potrebnog budžeta za narednu godinu", navodi ministarka Macura.
Država ne nadoknađuje pun iznos alimentacije
Važno je naglasiti da alimentacioni fond neće nadoknađivati ceo iznos alimentacije u slučajevima kada sud odredi višu sumu. Ministarka Tatjana Macura pojašnjava:
"Postoji ograničenje u ovom zakonu - maksimalni iznos koji može da se isplati iz alimentacionog fonda je oko 25 hiljada dinara. Nije se slučajno došlo do tog iznosa. Postoje drugi zakoni koji uređuju pitanja hraniteljskih porodica i brige o detetu, gde je taj iznos oko 50 hiljada dinara. Dakle, ovo je otprilike polovina".
Dodaje da u slučajevima kada postoji velika razlika između iznosa koji je predviđen fondom i onog koji je sud utvrdio, i dalje ostaje mogućnost pokretanja zakonskih mehanizama protiv dužnika.
"Kada postoji drastična razlika između onoga što je pokriveno iz alimentacionog fonda i onoga što je sudsko rešenje nakon razvoda, i dalje su na snazi zakoni koji omogućavaju pokretanje krivičnog postupka protiv partnera koji ne ispunjava svoje obaveze. Najveći broj majki spada u grupu koje će biti pokrivene ovim alimentacionim fondom. Postoji i određen broj majki koje imaju pravo na veće iznose alimentacije, ali one su zaista u drastično manjem broju u odnosu na ovu većinsku grupu žena", kazala je Macura.
Kada zakon stupi na snagu, da li od tog momenta kreće isplata?
Ministarka Tatjana Macura pojašnjava da zakoni ne važe retroaktivno.
"Ne važe zakoni retroaktivno, što znači da isplata iz alimentacionog fonda počinje od trenutka kada zakon stupi na snagu, a ne za period pre toga", zaključila je Macura.
BONUS VIDEO:
(K1 TV/Mondo)
