U obraćanju učesnicima poslovnog foruma koji se održava povodom posete delegacije Srbije na čelu s premijerom Mirkom Cvetkovićem, Hristofjas je ocenio da dve zemlje imaju bliske, odlične i prijateljske odnose i založio se za još snažnije prisustvo srpskih kompanija i ulaganja na Kipru u narednim godinama.
Kako prenosi kiparska novinska agencija CNA, on je podvukao da Kipar kao članica EU i evrozone i kao međunarodni i regionalni poslovni i finansijski centar može pokriti i podržati potrebe srpskih kompanija koje žele da se prošire kako u zemlje EU, tako i van njenih granica.
Mogućnosti koje Kipar nudi globalnom biznisu i zajednici ulagača su vidljive i suštinske, ocenio je Hristofjas i dodao da to kiparsku privredu čini kredibilnom, a Kipar istaknutim centrom za poslovanje, bankarstvo, finansijske usluge i transport.
Premijer Srbije pozvao je kiparske kompanije da ulažu u Srbiju i sarađuju sa srpskim privrednicima, jer odlični politički odnosi dve zemlje predstavljaju dobru osnovu za intenzivniju privrednu saradnju.
Cvetković je istakao da je Srbija zemlja sa stabilnom ekonomijom, trajno opredeljena za pristupanje Evropskoj uniji, i da do kraja godine očekuje dobijanje statusa kandidata.
U ovoj godini očekuje se da će Srbija ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto, što predstavlja dobru osnovu za više stope rasta, kojima ćemo težiti u narednim godinama, istakao je srpski premijer.
Cvetković je podsetio da je Srbija u aprilu zaršila dvogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji joj je pomogao da prođe kroz ekonomsku krizu relativno bolje od susednih zemalja, a pregovara se o novom aranžmanu iz predostrožnosti sa tom finansijskom institucijom.
Premijer je ukazao da svrha novog aranžmana, koji bi trebalo da počne od septembra, nije povlačenje dodatnih sredstava jer su devizne rezerve zemlje visoke i stabilne, već je podrška MMF-a potrebna da pošalje poruku stranim investitorima da je srpska ekonomija stabilna.
Što se tiče poslovnog okruženja, Cvetković je naglasio da Srbija ima veoma povoljan poreski režim, pošto je porez na dobit od 10 odsto jedan od najpovoljnijih u Evropi, a porez na dodatu vrednost od 18 odsto i porez na zarade od 12 odsto niži su nego u većini zemalja centralne i istočne Evrope.
Pozivajući kiparske investitore da ulažu u Srbiju, premijer je podsetio na zaključene sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, zemljama CEFTA sporazuma.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da su prioritetni sektori za saradnju između dve zemlje poljoprivredno-prehrambena industrija, energetika i obnovljivi izvori energije, metalska industrija, turizam i ulaganje u slobodne zone.
Bugarin je ukazao da je najveći obim robne razmene Srbije i Kipra zabeležen 2005. godine, a u prošloj godini, kao posledica svetske ekonomske krize, bio je na rekordno niskom nivou.
Pema njegovim rečima, podaci za prva četiri meseca ove godine ohrabruju, pošto je zabeleženo povećanje obima robne razmene za oko 45 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.
Pedsednik kiparske privredne komore Mantos Mavromatis istakao je da ta institucija shvata veliki potencijal ekonomske saradnje između Kipra i Srbije zbog čega će pomoći u promovisanju i jačanju privredne saradnje dve zemlje.
Na poslovnom forumu u Nikoziji učestvuju predstavnici sedam srpskih preduzeća - "Aretol" iz Novog Sada, "BCM Trejd" iz Beograda, "Eurofast Global", "FAP korporacija" iz Priboja, "Mitsides point" iz Sremske Mitrovice, "Monitoring and logistic" iz Subotice i RTB Bor, sa ciljem da predstave privredni potencijal Srbije i perspektive bilateralne ekonomske saradnje.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), robna razmena Kipra i Srbije pala je 2010. na rekordno nizak nivo od 8,71 miliona dolara.
Prema poslednjim podacima NBS, Kipar predstavlja sedmog najvećeg investitora u Srbiji u prošloj godini, sa neto ulaganjem od oko 60,259 miliona dolara.
Cvetković je juče, prvog dana posete Kipru, razgovarao sa predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofjasom i predsednikom parlamenta Janakisom Omiruom, a Srbija i Kipar potpisali su memorandum o razumevanju o evropskim integracijama Srbije.
(agencije/MONDO)
Kako prenosi kiparska novinska agencija CNA, on je podvukao da Kipar kao članica EU i evrozone i kao međunarodni i regionalni poslovni i finansijski centar može pokriti i podržati potrebe srpskih kompanija koje žele da se prošire kako u zemlje EU, tako i van njenih granica.
Mogućnosti koje Kipar nudi globalnom biznisu i zajednici ulagača su vidljive i suštinske, ocenio je Hristofjas i dodao da to kiparsku privredu čini kredibilnom, a Kipar istaknutim centrom za poslovanje, bankarstvo, finansijske usluge i transport.
Premijer Srbije pozvao je kiparske kompanije da ulažu u Srbiju i sarađuju sa srpskim privrednicima, jer odlični politički odnosi dve zemlje predstavljaju dobru osnovu za intenzivniju privrednu saradnju.
Cvetković je istakao da je Srbija zemlja sa stabilnom ekonomijom, trajno opredeljena za pristupanje Evropskoj uniji, i da do kraja godine očekuje dobijanje statusa kandidata.
U ovoj godini očekuje se da će Srbija ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto, što predstavlja dobru osnovu za više stope rasta, kojima ćemo težiti u narednim godinama, istakao je srpski premijer.
Cvetković je podsetio da je Srbija u aprilu zaršila dvogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji joj je pomogao da prođe kroz ekonomsku krizu relativno bolje od susednih zemalja, a pregovara se o novom aranžmanu iz predostrožnosti sa tom finansijskom institucijom.
Premijer je ukazao da svrha novog aranžmana, koji bi trebalo da počne od septembra, nije povlačenje dodatnih sredstava jer su devizne rezerve zemlje visoke i stabilne, već je podrška MMF-a potrebna da pošalje poruku stranim investitorima da je srpska ekonomija stabilna.
Što se tiče poslovnog okruženja, Cvetković je naglasio da Srbija ima veoma povoljan poreski režim, pošto je porez na dobit od 10 odsto jedan od najpovoljnijih u Evropi, a porez na dodatu vrednost od 18 odsto i porez na zarade od 12 odsto niži su nego u većini zemalja centralne i istočne Evrope.
Pozivajući kiparske investitore da ulažu u Srbiju, premijer je podsetio na zaključene sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, zemljama CEFTA sporazuma.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da su prioritetni sektori za saradnju između dve zemlje poljoprivredno-prehrambena industrija, energetika i obnovljivi izvori energije, metalska industrija, turizam i ulaganje u slobodne zone.
Bugarin je ukazao da je najveći obim robne razmene Srbije i Kipra zabeležen 2005. godine, a u prošloj godini, kao posledica svetske ekonomske krize, bio je na rekordno niskom nivou.
Pema njegovim rečima, podaci za prva četiri meseca ove godine ohrabruju, pošto je zabeleženo povećanje obima robne razmene za oko 45 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.
Pedsednik kiparske privredne komore Mantos Mavromatis istakao je da ta institucija shvata veliki potencijal ekonomske saradnje između Kipra i Srbije zbog čega će pomoći u promovisanju i jačanju privredne saradnje dve zemlje.
Na poslovnom forumu u Nikoziji učestvuju predstavnici sedam srpskih preduzeća - "Aretol" iz Novog Sada, "BCM Trejd" iz Beograda, "Eurofast Global", "FAP korporacija" iz Priboja, "Mitsides point" iz Sremske Mitrovice, "Monitoring and logistic" iz Subotice i RTB Bor, sa ciljem da predstave privredni potencijal Srbije i perspektive bilateralne ekonomske saradnje.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), robna razmena Kipra i Srbije pala je 2010. na rekordno nizak nivo od 8,71 miliona dolara.
Prema poslednjim podacima NBS, Kipar predstavlja sedmog najvećeg investitora u Srbiji u prošloj godini, sa neto ulaganjem od oko 60,259 miliona dolara.
Cvetković je juče, prvog dana posete Kipru, razgovarao sa predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofjasom i predsednikom parlamenta Janakisom Omiruom, a Srbija i Kipar potpisali su memorandum o razumevanju o evropskim integracijama Srbije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.