Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić kaže za RTS da je skok inflacije guran cenama hrane i da su razlog poljoprivredni prinosi, a ne sezonsko povećanje cena voća i povrća. Objašnjava i šta će se dešavati sa cenom struje, putarine i kredita. Hrana je, podsetimo, poskupela za 4,6 odsto, najviše voće, za više od 30 procenata, dok je povrće uvećalo cenu za 11 odsto.
"Razlog su poljoprivredni prinosi, a ne sezonsko povećanje cena voća i povrća", napominje Lukić i objašnjava da bi po pravilu te cene zapravo trebalo da budu veće u maju, a da padaju u junu i julu, što se sada nije desilo.
Kada se radi o pokupljenju proizvoda kao što su kakao, čaj, kafa, šećer, čokolada, Lukić ukazuje da se oni preuzimaju sa međunarodnog tržišta i da su tamo cene porasle.
Kada je reč o energentima, Lukić navodi da se u potrošačkoj korpi može naći cena transporta, koja je na godišnjem nivou pala za 1,2 odsto, što deluje dezinflatorno.
Međutim, zabrinjava ga veliki mesečni rast cene od 0,9 odsto u junu u odnosu na maj, što govori da tu potencijalno može da dođe do određenih pomeranja.
"Cena nafte je sad negde oko 70 dolara za jedan brent, što je korektna cena, ali ono što ja vidim jeste da je to cena koja naftnim proizvođačima i sličnima koji se nalaze u energetskom sektoru baš i ne odgovara na globalnom nivou", navodi Lukić.
Gde je Evropa, a gde smo mi
U odnosu na ostale evropske zemlje, Srbija je među zemljama sa najvećim skokom inflacije u junu.
"Nalazimo se u vrhu, nismo baš na vrhu, Rumunija je sa 5,7 odsto ispred nas, Estonija sa 5,2 odsto, mi se nalazimo na nivou neke Mađarske i Slovačke sa 4,6 odsto, blizu nas je Hrvatska sa 4,4 odsto godišnje stope inflacije. Ako pogledate koji su faktori koji generišu inflaciju u ovim zemljama, oni se negde podudaraju sa našom zemljom", navodi Lukić.
Projekcija Narodne banke Srbije je da će u drugoj polovini godine inflacija da se približi nivou od tri odsto.
Lukić ocenjuje da ovo što se dešava sada može da bude kratkotrajni incident, ali da se i dalje očekuju lošiji prinosi, od kukuruza pa nadalje. Smatra da NBS na ove promene, dakle promene poljoprivredne sezone, ne bi trebalo da reaguje. Govoreći o odnosu inflacije i kamatnih stopa kredita, ocenio je da u ovom trenutku nema razloga da se povećavaju bankarske kamate.
"Što se tiče bankarskih kamatnih stopa, oni se opredeljuju na dva osnova prvenstveno. Jedno je cena izvora finansiranja banaka, koja je u ovom trenutku stabilna i drugi razlog jeste kreditni rizik, dakle koliko su rizični vaši plasmani. Ta dva faktora predominantno utiču na cenu kredita i po tom osnovu mi ne vidimo povišeni kreditni rizik trenutno u našem bankarskom sistemu, a ne vidimo ni promenu cena izvora finansiranja", objašnjava Lukić.
Upitan da li struja i putarine mogu oni da podignu inflaciju s obzirom na to da MMF traži poskupljenje struje od sedam odsto, dok su putarine već delom poskupele, Lukić smatra da korekcije cena mora da bude i da ona treba da bude balansirana između toga kolika je bila stopa inflacije u zemlji i između različitih investicionih planova koje imaju preduzeća.
"Ako preduzeće namerava više da investira kao što je Elektroprivreda Srbije što treba da se desi, pogotovo obnovljive izvore energije, onda možemo da očekujemo naravno da taj rast cena bude prenesen na investicije. Ako se radi o putevima Srbije i putarinama, vidimo i sami da se putevi grade, dakle to mora nekako da se finansira", ukazuje Lukić.
(RTS, Mondo)
