Mogu li građani sa nižim prihodima očekivati povoljnije kredite, jedno je od pitanja koje mnogi postavljaju nakon što je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila borbu sa smanjenjem marži.
Kako bi mere za niže kamate mogle izgledati u praksi i na koga bi se odnosile, odgovorili su Dušan Stojaković urednik ekonomske rubrike "Večernje novosti” i Vladimir Vasić finansijski konsultant u emisiji na Prvoj televiziji.
"Namere Narodne banke su da se sadašnji regulatorni deo pooštri kako bi se ograničilo ubrzano bogaćenje banaka u Srbiji. Tokom 2024. godine banke u Srbiji su imale profit od 1,1 milijardu evra što je rast od 30 odsto u poređenju sa 2023. godinom. Ukupna srpska privreda je rasla tri odsto, bankari su rasli gotovo deset puta brže. Sadašnji regulatorni okvir im je dozvolio da mogu da zarade toliko, jer ograničenja koja imaju očigledno su još uvek nedovoljno stroga da ih na taj način ograniče", naveo je Dušan Stojaković.
Prema njegovim rečima, prethodni paket mera koji je ograničio stambene kredite, dozvoljene minuse i maksimalne kamate na keš kredite je bio izuzetno dobar i on je olakšao prilično našim građanima.
"Dozvoljeni minus je do pre godinu dana bio 30 odsto godišnje kamate što je blizu zelenaških kamata. Sada je spušten i nalazi se na nivou ispod 20 odsto. To nije dovoljno. Recimo, u Hrvatskoj i Sloveniji kamata na dozvoljeni i nedozvoljeni minus je sedam odsto", naveo je Stojaković i dodao da bi regulatorima savetovao da prepišu marže koje je propisala Evropska unija.
Finansijski savetnik Vladimir Vasić istakao je da treba posmatrati profitabilnost privrede i videti šta to banke zapravo bolje znaju od privrednika, jer nemoguće je da banke rastu 30 odsto, privreda 5 ili 10 odsto.
"Postoji nesrazmer rasta privrede, a faktički banke bi trebalo da daju podršku privredi i građanima kroz finansiranje. Ali na čemu zapravo banke zarađuju? Od kreditiranja. Krediti bi trebalo da bud 70 ili 80 odsto prihoda banaka, tu je negde i profitabilnost, a ostalo bi trebalo da budu naknade i sve ono drugo što mi plaćamo.
Odgovarajući na pitanje da li su krediti u našoj zemlji povoljni, Vasić je naveo da su banke u Srbiji na oko 20 odsto, a u Hrvatskoj 15,2 odsto.
"Po tome se vidi da zapravo banke bolje zarađuju nego u nekim zemljama koje su u Evropskoj uniji, upravo zato što su limitirali kamate", navodi Vasić.
Mere i olakšice moguće već krajem leta
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da Narodna banka Srbije sprovodi dodatne analize, koje za razultat treba da imaju predlaganje konkretnih rešenja u cilju smanjenja marži banaka.
Komentarišući najavu NBS-a, Stojaković se osvrnuo na primanja u Srbiji i istakao da je poslednja prosečna plata iznosila 107.000 dinara.
"Međutim, 50 odsto naših građana je primalo ispod medijalne plate koja je oko 82.000 dinara. Dakle, imamo polovinu naših zaposlenih koji nemaju baš tako visok standard. Njima naplaćivati skupe bankarske proizvode zaista nije fer. Regulator može da razmisli da ukoliko neko ima lični dohodak ispod 100.000 dinara, dobije povlašćenu tarifu", naveo je Stojaković i istakao da je guvernerka Narodne banke rekla da se spremaju određene mere koje će biti objavljenje krajem leta ili početkom jeseni.
"Videćemo da li će se olakšice odnositi samo na pojedine segmente građana sa nižim primanjima. Mora da postoji proaktivnost, inovativnost, nešto što pomera granice i što dodaje vrednost ne samo bankama u smislu profita, nego građanima i privredi", istakao je Vasić i dodao da bi platforma na kojoj banke nude zainteresovanim građanima najbolju ponudu za kredite bila inovativan potez.
Vasić ističe da bi trebalo doneti rešenje koje bi obezbedilo da narednih pet ili deset godina kamape idu dole. S druge strane, niže kamatne stope bi pogurale inflaciju.
"Ako bih bio na poziciji guvernera, sigurno bih pokušao da kombinujem principe i pronađem rešenje koje ne bi bilo kratkoročno. Treba voditi računa i zbog inflacije. Kada bi se naglo spustile kamate, onda bismo imali taj efekat dodavanja inflacije", naveo je.
"Bez potrošnje nema rasta i to je osnovno ekonomsko pravilo. Treba napraviti balans- da se troši više, a da se ne pravi inflacija", poručio je Stojaković
On je istakao da bi bilo dobro kada bi građanima Srbije bilo omogućeno da račune za komunalije plaćaju preko državne platforma koja bi bila besplatna.
Ko daje povoljniji kredit- veće ili manje banke?
"Sve banke posluju u skladu sa zakonom Republike Srbije, odnosno Zakonom o bankama i drugim zakonima koji regulišu tu oblast. Tako da su u tom smislu podjednake. Velike banke imaju veliki broj klijenata i sama činjenica da imaju veliki broj klijenata, imaju povoljniji novac. One mogu da vam za nijansu daju povoljnije kredite. Male banke se bore sa likvidnošću i obično su skuplje. Ali, male banke mogu brže da isporuče kredit za razliku od većih banaka gde je ta piramida velika. Dakle, procedura je složenija i više čekate", naveo je finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Stojaković savetuje cenkanje sa bankama.
"To je ka pijaca, samo što je regulisana. I cenkajte se, ali, naravno, budite realni", zaključuje Stojaković.
BONUS VIDEO:
(Prva TV/MONDO)
