Jedno od ključnih pitanja koje zaokuplja ekonomske stručnjake jeste kakav uticaj veštačka inteligencija ima, ili bi mogla da ima, na tržište rada. Iako se priče o automatizaciji najčešće svode na anegdote, preliminarni podaci ukazuju na izvesne poremećaje, posebno za mlađe radnike u sektorima koji su ranjivi na sposobnosti trenutnih AI alata, piše portal Futurism.
AI i "siva zona" tržišta rada
Još uvek nije sasvim jasno da li AI zaista preuzima poslove. Performanse veštačke inteligencije često su nepredvidive i neretko dovode do poslovnih promašaja. Podaci pokazuju da velike kompanije usporavaju s uvođenjem ovih tehnologija, a postoji i sumnja da menadžeri koriste AI kao izgovor za klasične mere štednje i premeštanje poslova u inostranstvo. Ukratko, automatizacija putem AI-ja i dalje se nalazi u "sivoj zoni", između tehnološkog optimizma i realnosti neizvesnog tržišta rada.
Stav predsednika Feda: Dodatna doza opreza
Predsednik američkih Federalnih rezervi, Džerom Pauel, dodatno je zamutio sliku izjavom nakon septembarskog sastanka Feda, rekavši da veruje kako AI već sada, makar u izvesnoj meri, utiče na tržište rada.
"Moje mišljenje je, iako se delimično zasniva na pretpostavkama, ali je široko prihvaćeno, da se efekti već mogu uočiti, iako nisu presudni pokretač trenutnih promena", rekao je Pauel uz brojne ograde. Prema pisanju Business Insidera, Pauel smatra da veštačka inteligencija otežava situaciju posebno za tek diplomirane studente, iako nije konkretno naveo koliki je taj uticaj.
"Možda kompanije i druge institucije koje su ranije zapošljavale mlade ljude odmah po završetku fakulteta, sada više koriste AI nego ranije", rekao je. "To bi mogao biti jedan deo priče. Ali deo priče je i to što je celokupno otvaranje novih radnih mesta usporeno."
Činjenica da jedan od najuticajnijih američkih zvaničnika uopšte govori o uticaju AI-ja na tržište rada, daje dodatnu težinu toj raspravi.
Širi kontekst: AI u senci inflacije
Mesecima unazad, američka centralna banka suočava se s izazovom balansiranja između potrebe za snižavanjem kamatnih stopa i rizika od ponovne eskalacije inflacije. U najgorem scenariju, to bi moglo dovesti do stagflacije, ekonomske krize koja bi imala ozbiljnije posledice po radnike od bilo kog trenutnog uticaja AI-ja.
Nakon turbulentnog leta, Fed je nedavno ipak odlučio da blago snizi kamatne stope. Ipak, ostaje neizvesno da li će uslediti dodatna smanjenja, kada bi mogla da stupe na snagu i kako bi Pauelova zabrinutost zbog AI-ja mogla da utiče na buduće monetarne odluke.
"Nije baš očigledno šta tačno treba učiniti", zaključio je Pauel.
BONUS VIDEO:
