Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da razgovor sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom o sankcijama NIS-u nije bio nimalo lak, dodajući da ne veruje da će Srbija dobiti novo odlaganje. Ako se to zaista dogodi, posledice će biti višeslojne - od energetske bezbednosti, preko ekonomije, pa sve do džepova građana.
NIS, u većinskom vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft, ključni je igrač na domaćem tržištu nafte i derivata. Eventualno ukidanje izuzeća od sankcija značilo bi da kompanija više ne bi mogla da posluje u dosadašnjem obimu, da obezbeđuje sirovu naftu iz Rusije, niti da nesmetano koristi međunarodne finansijske tokove.
Za Srbiju to otvara nekoliko problema:
- Snabdevanje gorivom: Ako se prekine dotok ruske nafte, NIS bi morao da se osloni na druge izvore, pre svega preko Jadranskog naftovoda (JANAF). To znači skuplje nabavke i zavisnost od političke volje država kroz koje energenti prolaze.
- Rast cena: Više nabavne cene sirove nafte direktno bi se prelile na benzinske pumpe. Građani mogu očekivati skuplji benzin i dizel, što bi se lančano odrazilo na troškove transporta, hrane i drugih proizvoda.
- Budžetski udar: NIS je jedan od najvećih poreskih obveznika u zemlji. Ako kompanija upadne u probleme sa snabdevanjem i prodajom, smanjiće se i njeni prihodi, a samim tim i priliv u državnu kasu.
- Geopolitički signal: Prekid odlaganja sankcija bio bi i politička poruka – da Zapad očekuje od Srbije jasnije distanciranje od ruskog energetskog uticaja i veće približavanje evropskoj energetskoj politici.
Vučićeva izjava jasno sugeriše da država nema puno manevarskog prostora. Ako sankcije stupe na snagu, pred Srbijom je izbor: ili će ubrzano tražiti nove dobavljače i kanale snabdevanja, ili će rizikovati energetske poremećaje i rast cena koji građani najdirektnije osećaju.
Drugim rečima - ono što je do sada bila politička igra odlaganja, sada bi moglo postati konkretna ekonomska realnost za svakog građanina Srbije.
BONUS VIDEO:
(Telegraf/Mondo)
