Prvo se ističe važnost planiranja unapred, posebno kada je reč o popularnim muzejima i restoranima.
Preporučuje se da se karte kupe onlajn kako bi se izbeglo čekanje u redovima, a takođe se naglašava da je rezervacija u restoranima u velikim gradovima, kao što su Istanbul i Rim, često neophodna nekoliko nedelja unapred. Takođe, Seničić upozorava turiste na poštovanje lokalnih običaja i pravila, posebno u zemljama sa strožim zakonima. U vezi sa finansijama, savetuje se korišćenje kreditnih kartica umesto gotovine, jer je to sigurnije i često povoljnije.
Aleksandar Seničić, direktor YUTA, se osvrnuo i na izazove sa kojima se suočavaju turisti koji putuju sami, kao i na važnost korišćenja registrovanih turističkih agencija kako bi se izbegle prevare.
Ono što je interesantno i što verovatno svi žele da znaju je to kako se ponašati kada su jeftini letovi u pitanju i na šta treba da obratimo pažnju.
Gde postoje skriveni troškovi jeftinih aviokompanija?
Seničić je istakao da, iako su cene niskobudžetnih letova primamljive, često nisu realne i nose sa sobom niz dodatnih troškova koje putnici ne očekuju.
"Skrivenih troškova ima dosta. Najvažnije je da putnici pažljivo pročitaju šta je dozvoljeno, a šta nije, naročito kada je u pitanju prtljag. Veliki broj jeftinih aviokompanija ne dozvoljava ni ručni prtljag bez dodatnog plaćanja, a klasičan prtljag se uvek doplaćuje", objasnio je Seničić.
On dodaje da putnici treba da budu oprezni i tokom samog procesa čekiranja.
"Sve češće se dešava da kompanije naplaćuju čekiranje na aerodromu. Ako se niste čekirali onlajn, moraćete dodatno da platite. Ništa od hrane i pića tokom leta nije uključeno u cenu, sve se plaća posebno", rekao je on.
Pored dodatnih troškova, Seničić je upozorio i na nedostatak sigurnosti u slučaju problema sa letovima. Za razliku od redovnih aviokompanija, jeftini prevoznici imaju minimalne obaveze prema putnicima kada dođe do otkazivanja leta.
"Niskobudžetne aviokompanije nemaju obavezu da vam obezbede novi let, smeštaj ili osveženje dok čekate. Njihova jedina obaveza je povraćaj novca. Ako se, na primer, let otkaže tri sata pre poletanja, putnici mogu da dobiju samo vaučer u vrednosti karte, bez nadoknade troškova koje su već imali", objašnjava Seničić.
Direktor YUTA podseća da je to velika razlika u odnosu na redovne aviokompanije, koje su obavezne da putnike prevezu do krajnjeg odredišta, makar i drugim letovima, i da im pokriju troškove smeštaja ili hrane ako dođe do kašnjenja.
Cene karata su značajno porasle
Seničić napominje da su cene karata niskobudžetnih aviokompanija vremenom značajno porasle, pa su sada slične cenama regularnih prevoznika.
"Nekada smo mogli da putujemo po Evropi za 20 evra. Danas su cene u proseku između 50 i 55 evra, a ako ne kupite kartu odmah po puštanju u prodaju, vrlo brzo dostiže cenu redovne aviokompanije", kaže on.
Na kraju, Seničić savetuje putnike da dobro planiraju i budu svesni mogućih rizika.
"Imam poznanike koji kupuju karte i godinu dana unapred, po niskim cenama, čak i ako postoji rizik da im propadnu. To jeste opcija, ali važno je da ljudi znaju koje su posledice takve odluke“, zaključio je direktor YUTA.
Pokretanje biznisa u turizmu
Seničić se dotakao i pokretanja biznisa u turizmu, naglašavajući važnost strasti prema ovom poslu i potrebu za sticanjem relevantnog znanja i licenci. Naš sagovornik ukazuje na to da je tržište konkurentno i da je inovativnost ključna za uspeh u ovoj industriji. Takođe se ističe potreba za regulacijom i borbom protiv sive ekonomije u turizmu kako bi se osigurala fer konkurencija i kvalitet usluga.
BONUS VIDEO:
