Kako doći do početnog novca za pokretanje biznisa, ako želimo da se bavimo preduzetništvom? Savetnica za inovacije i preduzetništvo, Marija Suzić iz NALED-a, detaljno je odgovorila na ova pitanja u MONDO podkastu "Keš ekspert".
Marija Suzić u prvom delu je objasnila kako od ideje napraviti biznis, a u nastavku voditeljki Jeleni Gavrilović objašnjava kako da preduzetnici koji tek započinju biznis dođu do neophodnih sredstava.
Da li možemo uzeti kredit u banci ako pokrećemo biznis?
"Krediti banaka jesu dostupni preduzetnicima, ali pitanje je pod kojim uslovima neki mali biznisi mogu da ih dobiju. Ukoliko mali biznis želi da podigne kredit, banke postavljaju kamatne stope često već od deset odsto. To je velika razlika u odnosu na, recimo, kredite koje nude državne institucije poput Fonda za razvoj, koji nudi kredite po kamatnoj stopi od 1,5-2,5-3%. Pitanje je i šta preduzetnik dalje treba da ispuni. Često se za kredit u banci posmatra poslovni uspeh, finansijski uspeh preduzeća. Pa tako, ukoliko je preduzeće, mora poslovati najmanje dve godine pozitivno, dakle da stvori profit, nekada i više od toga. To je posebno problematično ako gledamo početnike u biznisu, oni nemaju istoriju poslovanja, tako da njima teško da su bankarski krediti opcija. S druge strane, kod proizvodnih preduzeća, potrebni su oprema, mašine, to su velike investicije u početku. I teško da će prve dve, tri godine poslovanje biti pozitivno, da će biti ostvaren taj pozitivni finansijski rezultat. Tako da i oni onda nisu, u tim početnim godinama poslovanja, pravi klijenti koje banke žele", rekla je Marija Suzić.
Kako dobiti novac za pokretanje biznisa?
"Razvijaju se VC fondovi, 'venture capital', i to je odlična vest, oni su spremni da ulože u startupe, otvoreni su, ali često su to nedovoljna sredstva za potrebe malog biznisa. Dostupni su i krediti Fonda za razvoj. Ministarstvo privrede često ima pozive koji su usmereni na jednu grupu preduzetnika. Recimo, oni raspišu poziv za dodelu bespovratnih sredstava za preduzetnice u nerazvijenim područjima, za porodične biznise ili stare zanate. Izazov koji se javlja tu jeste što preduzetnici često ne vide da su ti konkursi raspisani i da nemaju informaciju. Prijave se preduzeća, i poziv se zatvori zbog velikog broja prijava. Tako da, ne stignu svi da se prijave, na vreme da reaguju i da prikupe dokumentaciju."
Kako izgledaju administrativne procedure u pokretanju biznisa?
"Da krenemo sa lepše strane, otvaranje firme u APR-u i registracija su savršeni, funkcionišu i tu nemamo primedbi. Lako je. Ali komplikacije mogu da krenu kada se registrujete. Ako ste preduzetnici, prvog meseca treba da platite poreze i doprinose na zaradu, to radite na četiri odvojena uplatna računa."
"I sad zamislite da sam ja frizerka, feniram i radim pramenove po ceo dan, dođem kući i razmišljam na koji račun uplaćujem, da ne bih pogrešila. Naš predlog je uvođenje jednog uplatnog računa za sve poreske obaveze preduzetnika, da bi sve uradili na adekvatan način."
Da li preduzetnici moraju da imaju knjigovođu?
"Preduzetnici imaju još jedan problem, moraju da prate redovno svoje prihode. Ako pređu šest miliona dinara, izlaze iz sistema paušalnog oporezivanja i moraju da počnu da vode knjige, počinju da bivaju oporezovani po osnovu prihoda. Tu se posmatra vremenski period od kalendarskih godinu dana, dakle od januara do decembra u godini. A za ulazak u PDV, granica je osam miliona dinara, i tu se posmatra poslednjih godinu dana, dakle poslednjih 365 dana. Ako nismo iskusni, komplikovano je znati šta treba da gledamo, naročito ako su nam prihodi tu negde, na granici."
"Preduzetnici onda često unajme knjigovođu već kada pređu nekih pet miliona prihoda, unapred, iako realno nisu u obavezi, ali paze da ne naprave neki poreski prekršaj. Kroz razgovore sa preduzetnicima i malim biznisima smo od njih dobili zapravo super ideju. Značilo bi im da dođe inspektor u prvim mesecima poslovanja, da ih posavetuje šta da urade i usmeri. I mi smo u NALED-u osnovali Savet za male biznise ove godine i formulisali listu od deset prioriteta koje ćemo težiti da ispunimo u narednom periodu, na njoj je i preporuka za motivisanje Poreske uprave da uvede savetodavnu ulogu inspektora."
"Dakle, postoje izazovi da se dođe do kapitala, ali postoji i nedostatak preduzetničke kulture. Kod nas nije praksa da tinejdžeri rade preko letnjeg raspusta, kao što je slučaj u zapadnim zemljama. Imamo i visok strah od neuspeha, a važno je da znamo da malo ko uspe iz prve, potrebni su hrabrost i učenje iz procesa. Preduzetnici neće odmah napraviti ogromnu kompaniju, već firmu koja funkcioniše i posluje, i ne treba sebi da 'oduzimaju' taj uspeh," zaključila je Marija Suzić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: "Keš ekspert" sa Vladimirom Vasićem!
(MONDO)
