Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harčenkom o snabdevanju gasom i infrastrukturnim projektima koji će dodatno ojačati energetski sistem u Srbiji.
U Srbiju već gotovo dva meseca nije stigla ni kap sirove nafte, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručuje da će država učiniti sve što je u njenoj moći da građani ne osete posledice.
Ona se sastala sa predstavnicima nekoliko kompanija koje su pored NIS-a najveći snabdevači naftnim derivatima. Na ovu temu za Kurir televiziju govorio je profesor doktor Milan Beslać, ekonomista.
"Rešenja uvek ima i svaki problem ima svoje rešenje, teže ili lakše, ali ne postoji problem bez rešenja. Pitanje je vremena i cene. Ja nisam uveren da će Rusija napustiti svoje vlasništvo. Ti razgovori se za sada ne vode koliko znamo, pa ne može doći ni do sporazuma. Sve i da postoje ti razgovori, bilo bi potrebno više meseci. Onaj rok od 50 dana je dat Rusiji kako bi se ona razumnije ponašala prema svom vlasništvu i otpočela pregovore, ili ruski udeo od 55% proda Srbiji", kaže Beslać.
On dodaje da je Srbija učinila dobar korak kada je obezbedila milijardu i 400 miliona u budžetu, odnosno sredstva koja bi bila korišćena za NIS.
Posledice sekundarnih sankcija će osetiti građani
"Za sada ovo nema značajni uticaj na privredu, ali kako vreme prolazi uticaj će biti značajniji. Sve dok ima rezervi naftnih derivata, a pre svega privredni subjekti, to se neće osetiti. Ne treba brinuti. Treba da se pripremimo za mogućnost vezanu za štednju, kao i to da nam neće biti na dohvat ruke najbliža pumpa", kaže Beslać.
Beslać kaže da najviše brinu sekundarne sankcije jer su efekti najizraženiji.
"Indirektno će osetiti to i obični građani. Ukoliko bude sekundarnih sankcija po NIS i NBS, to bi značilo sankcije kompletnom finansijskom sektoru. Ja sam pogledao strukturu zavisnih ogranaka NIS-a, samo u Srbiji ih je 104, a oni su isto pod udarom sankcija u slučaju sekundarnih sankcija", kaže Beslać.
On dodaje da će pod najvećim udarom u ovom slučaju biti zaposleni u NIS-u.
"Predsednik je rekao da će biti izdato obavezno uputstvo u slučaju sekundarnih sankcija da se svima isplate plate. Ipak, mi ne znamo da li ima dovoljno likvidnih sredstava da sve to isplati. Dinamika priliva i odliva mora biti usklađena. Da li do nedelje NIS ima dovoljno sredstava da isplati radnike, ratu kredita, dobavljače, moraju nešto da isplate i unapred kako ne bi došlo do pokretanja stečaja zbog nelikvidnosti", kaže Beslać.
Beslać kaže da zalihe nafte služe kako bi se intervenisalo u slučaju bez redovnog dotoka kao što je ova situacija sada.
"Sada ih već koristimo, a kako bi stalno imali zalihe jedno od rešenja je da se podstiču kompanije da popunjavaju zalihe, posebno kod distributera koji su se i ranije snabdevali od NIS-a. Oni koji su se snabdevali drugde treba da stvore zalihe, ali je pitanje ima li dovoljno sudova za to. To što su zalihe napunjene, sada treba da se dovezu druge i da se dopune", kaže Beslać.
"Zaliha ima do kraja januara"
Beslać kaže da na nekim pumpama neće biti dovoljno derivata.
"Suština je da je NIS kao naša rafinerija imao između 70 i 80 odsto učešća u tržištu. Kada bi svi distributeri povećali svoje učešće za 100% opet ne mogu da nadomeste ukupnu količinu koju je snabdevao NIS. Na nekim pumpama neće biti dovoljno. Do kraja januara biće zaliha, a nakon toga moramo razmišljati o tome", rekao je on.
Kada je u pitanju inflacija, Beslać kaže da naftni derivati neće biti po istoj ceni kao kod NIS-a pa će doći do povećanja cena naftnih derivata na pumpama, ali i za pravna lica.
"Na pumpama govorimo o stanovništvu i poljoprivrednicima, ali imamo i privredne subjekte. Do naglog skoka neće doći jer država ima mehanizme kako to može da reši. Ipak, ako se ne reši pitanje naftnih derivata, doći će do blažeg skoka. Poskupljenja se mogu očekivati iza januara kada se potroše zalihe, pre toga svakako ne", kaže Beslać.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
