Neki zaposleni u Srbiji neprijatno su se iznenadili kada su nakon godišnjeg domora dobili manju platu od regularne i očekivane. U njihovim firmama im je rečeno da se to dogodilo jer se nakon korišćenja godišnjeg odmora računala prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci.
Zbog konfuzije koja je nastala u toj firmi i situacije koja se ponovila još nekim ljudima, poreski savetnik i osnivač računovodstvene agencije Aleksandar Trifunović je za "Euronews Srbija" objasnio kako funkcioniše sistem obračuna zarade, naročito u kontekstu nakon korišćenja godišnjeg odmora. Prema njegovim rečima, zaposleni ima pravo na naknadu zarade prema prosečnoj zaradi koju je ostvario kod poslodavca u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom u radu.
"Ukoliko zaposleni nije radio svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem započinje isplata naknade zarade za vreme godišnjeg odmora, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada za onaj period u kojem je zaposleni efektivno radio. U slučaju da je zaposleni promenio firmu u toku godine i koristi odmor u novoj kompaniji, prosek naknade računa za vreme provedeno na radu u novoj firmi", započeo je Trifunović.
Kako se obračunava plata tokom godišnjeg odmora?
Potom je objasnio šta čini zaradu zaposlenog tj. kako se ona obračunava za vreme godišnjeg odmora. Postoje tri faktora, to su:
- Zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (za efektivne sate rada): osnovna zarada iz ugovora o radu, deo zarade za radni učinak (stimulacije...), uvećana zarada (po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca)
- Zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi...)
- Svih drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (topli obrok, regres…)
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Euronews Srbija/MONDO)
