Inverter klima ili norveški radijator? Jasna računica pokazuje pobednika, ušteda i do 7.000 dinara mesečno

Posle novog poskupljenja struje i stupanja na snagu novog cenovnika EPS od 1. oktobra 2025, sve je više onih koji računaju svaku kilovat čas. Jedno od najčešćih pitanja sada glasi: čime se isplati grejati stan zimi, naročito oni koji nemaju centralno grejanje - inverter klimom ili norveškim radijatorom.

Važno je napomenuti da će svako domaćinstvo koje troši više od određene granice ući u plavu ili crvenu zonu, gde je cena kilovat časa viša. Zbog jednostavnosti poređenja, u nastavku računamo:

• stan od 40 kvadrata
• dobro izolovan objekat, grejanje pretežno u zelenoj zoni
• rad grejanja oko 10 sati efektivno dnevno tokom hladnijeg dela zime

Zašto klima "greje više nego što troši"

Norveški radijator je običan električni grejač. Sve što potroši u električnoj energiji pretvara se u toplotu. Odnos je praktično jedan prema jedan. Jedan kilovat čas struje daje jedan kilovat čas toplote.

Inverter klima je toplotna pumpa. Ona ne stvara toplotu direktno iz struje, već je premešta iz spoljašnjeg u unutrašnji prostor. Zbog toga ima takozvani koeficijent učinka, COP.

Kod savremenih inverter klima, taj koeficijent u praksi često iznosi tri do četiri, što znači da za jedan kilovat čas struje dobijate tri do četiri kilovat časa toplote. U prevodu na svakodnevni jezik, klima u režimu grejanja može biti tri do četiri puta efikasnija od običnog električnog radijatora.

Koliko toplote je potrebno za 40 kvadrata

Za prosečno dobro izolovan stan često se uzima orijentaciono da je potrebno oko 80 vati snage po kvadratnom metru. Nekom stanu treba više, nekom manje, ali za računicu možemo uzeti ovaj srednji slučaj.

• Za 40 kvadrata to znači oko 3,2 kilovata toplote kada sistem radi punom snagom.

Ako pretpostavimo da vam je tokom hladnog dana potrebno ekvivalentno 10 sati rada na toj snazi, dobijamo:

• potrebna toplota u toku dana je približno 3,2 puta 10
• to je oko 32 kilovat časa toplote dnevno

Sada možemo da uporedimo koliko struje će potrošiti norveški radijator, a koliko inverter klima da obezbede tih 32 kilovat časa.

Koliko troši norveški radijator

• Norveški radijator je direktni potrošač. Za 32 kilovat časa toplote potrebno mu je tačno 32 kilovat časa struje dnevno.

Mesečna potrošnja, za 30 dana grejanja, izgleda ovako:

• 32 kilovat časa puta 30 dana
• ukupno oko 960 kilovat časova mesečno

Ako to pomnožimo sa oko 8,4 dinara po kilovat času u zelenoj zoni, dobijamo približno 8 075 dinara samo za energiju. Kada se na to dodaju porezi i ostale stavke na računu, iznos lako ode na oko 9 500 do 10 000 dinara mesečno, i to samo za grejanje, bez bojlera, šporeta, rasvete i ostatka kućnih uređaja.

Koliko troši inverter klima

Za istih tih 32 kilovat časa toplote, inverter klima koja ima prosečan koeficijent učinka oko 3,5 koristi znatno manje struje.

Potrebna električna energija računa se ovako:

• 32 kilovat časa toplote podeljeno sa 3,5
• to je oko 9,1 kilovat čas struje dnevno

Za 30 dana grejanja dobijamo:

• 9,1 puta 30
• približno 274 kilovat časa mesečno

Uz istu cenu od oko 8,4 dinara po kilovat času, mesečni trošak za energiju je oko 2 300 dinara. Sa porezima i ostalim stavkama, realan račun za grejanje inverter klimom u ovom scenariju bio bi oko 2 700 do 3 000 dinara.

Ko je skuplji

U ovom idealizovanom, ali prilično realnom primeru, razlika je dramatična.

Norveški radijator

• Približno 960 kilovat časova mesečno
• Oko 8 000 dinara za samu energiju

Inverter klima

• Oko 274 kilovat časa mesečno
• Oko 2 300 dinara za samu energiju

Čak i kada u obzir uzmete sve dodatne stavke na računu, klima troši oko tri do četiri puta manje struje za isto utopljavanje prostora.

Zato većina stručnih tekstova i testova u praksi navodi da se inverter klima, ako je stan dobro izolovan, obično isplati više od grejanja na direktne električne radijatore, uključujući i norveške, koji su poznati po komforu, ali ne i po manjoj potrošnji u odnosu na toplotnu pumpu.

Kada norveški radijator ipak ima smisla

Iako je po potrošnji očigledno u prednosti klima, norveški radijator ima svoje adute u određenim situacijama.

• Manji stanovi i pomoćne prostorije
• Za garsonjere, vikendice ili prostorije koje ne grejete stalno, jednostavan električni radijator bez spoljne jedinice ponekad je praktičnije rešenje.
• Loša pozicija za spoljne jedinice
• Ako nemate gde da postavite spoljašnju jedinicu klime, električni radijatori ostaju jedina realna opcija.
• Veoma niske spoljne temperature
• Efikasnost klime opada kada se temperatura napolju spusti duboko ispod nule. Moderne inverter klime i dalje rade i tada, ali troše više. U ekstremnim uslovima, razlika prema radijatoru je manja nego u umerenoj zimskoj klimi.

Šta još utiče na račun

Bez obzira na to šta odaberete, nekoliko faktora pravi ogromnu razliku u potrošnji:

• Izolacija stana
• Dobra stolarija, roletne, izolovani zidovi i plafon mogu prepoloviti potrebnu količinu toplote.
• Navika korišćenja
• Stalno paljenje i gašenje uređaja često troši više nego držanje stabilne temperature uz termostat.

Ako zbog grejanja pređete u plavu ili crvenu zonu, svaki dodatni kilovat čas biće skuplji. Zato je važno gledati ukupnu potrošnju u domaćinstvu, ne samo grejanje

Ako gledamo samo račun za struju, uz aktuelne cene EPS i tipičan stan od 40 kvadrata, inverter klima gotovo uvek izlazi kao znatno povoljnije rešenje od norveškog radijatora.

Norveški radijator i dalje može biti dobar izbor za male prostore, vikendice i situacije kada je komfor važniji od računa, ali u većem stanu, tokom cele zime, razlika u potrošnji postaje vrlo vidljiva već posle prvog meseca.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(Nova/Mondo)