Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije trebalo u 2011. godini da bude tri procenta, kako je predviđeno ranijim projekcijama.
Viceguverner NBS-a Bojan Marković rekao je na predstavljanju izveštaja o inflaciji za avgust 2011. godine da očekuje da će niži rast BDP-a u drugom tromesečju ove godine biti nadoknađen višim rastom u drugoj polovini godine, a na osnovu dobre poljoprivredne sezone.
Prema njegovim rečima, "pozitivan doprinos rastu BDP-a sa strane neto eksterne tražnje neutralisan je negativnim doprinosom domaće tražnje".
U okviru domaće tražnje, pad je zabeležen kod finalne potrošnje i investicija u osnovne fondove, kazao je Marković.
U prvom tromesečju ove godine, dodao je on, potrošnja domaćinstava u Srbiji je realno opala za 1,1 odsto, a na to ukazuju pad prometa na zelenim pijacama i trgovinama na malo.
"Uzroci niske kupovne moći stanovništva su visoka nezaposlenost i pad realnih zarada u poslednjih godinu dana", objasnio je Marković.
On je ocenio da u toku ove godine i u narednim godinama očekuje da investicije u osnovne fondove uz neto izvoz daju najveći doprinos rastu ekonomske aktivnosti, što je uslov za održiv razvoj na duži rok.
"Dobar primer su investicije u automobilsku industiju koje bi u narednih nekoliko godine mogle direktno doprineti rastu BDP-a sa oko dva procentna poena kumulativno do 2016. godine, i to pre svega zahvaljujući rastu izvoza", kazao je Marković.
NBS procenjuje da bi najavljene investicije u automobilsku industriju trebalo da smanje učešće deficita tekućeg bilansa u BDP-u za oko 1,5 procentnih poena godišnje u periodu do 2016. godine.
NBS očekuje da će značajniji pad cena uslediti od avgusta do novembra, kad se očekuje da će godišnja inflacija biti jednocifrena, izjavio je Marković.
"Najsnažnije dezinflatorne pritiske u narednom periodu očekujemo po osnovu cena hrane", rekao je on.
Padu inflacije, prema njegovim rečima, pored cena hrane doprineće i ranije preduzete mere monetarne politike, niska agregatna tražnja i verovatan pad inflacionih očekivanja.
Marković je naglasio da je dobar ovogodišnji rod u poljoprivredi, koji je usledio nakon slabe sezone u 2010, već uticao na veći pad cena voća i povrća, što će ulaziti u međugodišnje stope inflacije sve do naredne poljoprivredne sezone.
Rizici da ne budu ostvarene prognoze NBS o kretanju inflacije, kako je dodao, može biti kretanje premije rizika i cena hrane, kao i sprovođenje dogovorene fiskalne politike.
Cene koje su pod kontrolom države i u prvoj polovini 2011. godine su brže rasle nego što je bilo predviđeno, u narednom periodu će, kako je rekao Marković, imati znatno skromniji rast.
Procene NBS su da će rast tih cena ove godine biti 11,6 odsto, a bio je predviđen rast od sedam odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.
Marković je oceni da najnovija ekonomska kriza je kriza javnog duga i zato će tržišta biti posebno osetljiva na vođenje fiskalne politike.
"Svako veće odstupanje od planiranog budžetskog okvira moglo bi da dovede do većeg rasta premije rizika i jačanja depresijacijskih pritisaka", rekao je Marković na pres konferenciji u NBS.
On je naglasio da je Vlada Srbije na nedavnom sastanku sa predstavnicima NBS "iskazala spremnost" da fiskalna politika ostane u okviru dogovorenih pravila, kao i da se zaključi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
"To je od ključne važnosti za očuvanje makroekonomske stabilnosti", ocenio je Marković.
Viceguverner NBS poručio je da svi građani koji uzimaju kredite u devizama treba da budu spremni da preuzmu devizne rizike koji sa takvim kreditima dolaze, uključujući jačanje ili slabljenje određene valute.
U slučaju građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, trebalo bi poštovati postulat ravnopravnosti građana i dobre tržišne utakmice, naglasio je Marković na konferenciji za novinare NBS.
"Pitanje je šta mi tu možemo da uradimo: ako uđemo u priču o subvencionisanju samo onih koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, šta ćemo sa onima koji imaju kredite u dinarima ili evrima", upitao je Marković.
Ukoliko bi, upozorio je, ovakvo subvencionisanje išlo iz budžetskih izvora, morali bi da se nađu budžetski rashodi koje treba smanjiti, a to su, kako je rekao, izdaci za penzije i za sve poreske obveznike.
"U tom slučaju, kredite bu subvencionisali svi oni koji su uzeli kredite u evrima ili dinarima, ali i oni koji nisu uopšte ni uzimali kredite", objasnio je Marković.
Prema njegovim rečima, problem kredita građana u švajvcarskim francima ne preti da ugrozi finansijsku stabilnost Srbije jer u Srbiji, u odnosu na zemlje u okruženju, ima značajno manje građana koji su uzeli kredit u švajcarskim francima.
(agencije/MONDO)
Prema njegovim rečima, "pozitivan doprinos rastu BDP-a sa strane neto eksterne tražnje neutralisan je negativnim doprinosom domaće tražnje".
U okviru domaće tražnje, pad je zabeležen kod finalne potrošnje i investicija u osnovne fondove, kazao je Marković.
U prvom tromesečju ove godine, dodao je on, potrošnja domaćinstava u Srbiji je realno opala za 1,1 odsto, a na to ukazuju pad prometa na zelenim pijacama i trgovinama na malo.
"Uzroci niske kupovne moći stanovništva su visoka nezaposlenost i pad realnih zarada u poslednjih godinu dana", objasnio je Marković.
On je ocenio da u toku ove godine i u narednim godinama očekuje da investicije u osnovne fondove uz neto izvoz daju najveći doprinos rastu ekonomske aktivnosti, što je uslov za održiv razvoj na duži rok.
"Dobar primer su investicije u automobilsku industiju koje bi u narednih nekoliko godine mogle direktno doprineti rastu BDP-a sa oko dva procentna poena kumulativno do 2016. godine, i to pre svega zahvaljujući rastu izvoza", kazao je Marković.
NBS procenjuje da bi najavljene investicije u automobilsku industriju trebalo da smanje učešće deficita tekućeg bilansa u BDP-u za oko 1,5 procentnih poena godišnje u periodu do 2016. godine.
NBS očekuje da će značajniji pad cena uslediti od avgusta do novembra, kad se očekuje da će godišnja inflacija biti jednocifrena, izjavio je Marković.
"Najsnažnije dezinflatorne pritiske u narednom periodu očekujemo po osnovu cena hrane", rekao je on.
Padu inflacije, prema njegovim rečima, pored cena hrane doprineće i ranije preduzete mere monetarne politike, niska agregatna tražnja i verovatan pad inflacionih očekivanja.
Marković je naglasio da je dobar ovogodišnji rod u poljoprivredi, koji je usledio nakon slabe sezone u 2010, već uticao na veći pad cena voća i povrća, što će ulaziti u međugodišnje stope inflacije sve do naredne poljoprivredne sezone.
Rizici da ne budu ostvarene prognoze NBS o kretanju inflacije, kako je dodao, može biti kretanje premije rizika i cena hrane, kao i sprovođenje dogovorene fiskalne politike.
Cene koje su pod kontrolom države i u prvoj polovini 2011. godine su brže rasle nego što je bilo predviđeno, u narednom periodu će, kako je rekao Marković, imati znatno skromniji rast.
Procene NBS su da će rast tih cena ove godine biti 11,6 odsto, a bio je predviđen rast od sedam odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.
Marković je oceni da najnovija ekonomska kriza je kriza javnog duga i zato će tržišta biti posebno osetljiva na vođenje fiskalne politike.
"Svako veće odstupanje od planiranog budžetskog okvira moglo bi da dovede do većeg rasta premije rizika i jačanja depresijacijskih pritisaka", rekao je Marković na pres konferenciji u NBS.
On je naglasio da je Vlada Srbije na nedavnom sastanku sa predstavnicima NBS "iskazala spremnost" da fiskalna politika ostane u okviru dogovorenih pravila, kao i da se zaključi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
"To je od ključne važnosti za očuvanje makroekonomske stabilnosti", ocenio je Marković.
Viceguverner NBS poručio je da svi građani koji uzimaju kredite u devizama treba da budu spremni da preuzmu devizne rizike koji sa takvim kreditima dolaze, uključujući jačanje ili slabljenje određene valute.
U slučaju građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, trebalo bi poštovati postulat ravnopravnosti građana i dobre tržišne utakmice, naglasio je Marković na konferenciji za novinare NBS.
"Pitanje je šta mi tu možemo da uradimo: ako uđemo u priču o subvencionisanju samo onih koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, šta ćemo sa onima koji imaju kredite u dinarima ili evrima", upitao je Marković.
Ukoliko bi, upozorio je, ovakvo subvencionisanje išlo iz budžetskih izvora, morali bi da se nađu budžetski rashodi koje treba smanjiti, a to su, kako je rekao, izdaci za penzije i za sve poreske obveznike.
"U tom slučaju, kredite bu subvencionisali svi oni koji su uzeli kredite u evrima ili dinarima, ali i oni koji nisu uopšte ni uzimali kredite", objasnio je Marković.
Prema njegovim rečima, problem kredita građana u švajvcarskim francima ne preti da ugrozi finansijsku stabilnost Srbije jer u Srbiji, u odnosu na zemlje u okruženju, ima značajno manje građana koji su uzeli kredit u švajcarskim francima.
(agencije/MONDO)
