Od Nove godine počela naplata dve ekološke takse koje pogađaju i Srbiju - nacionalni porez na ugljen-dioksid i porez SIBAM Evropske unije.
Ko plaća te takse i kakve posledice donose objasnio je stručnjak za energetiku Željko Marković.
SIBAM znači Mehanizam za prilagođavanje prekograničnih emisija ugljen-dioksida. Šta obuhvata ta taksa?
Ta taksa obuhvata sve proizvode koje su iz oblasti aluminijuma, čelika, gvožđa, veštačkih đubriva, cementa, vodonika i električne energije.
Ko će plaćati taj briselski namet?
Taj namet plaćaće uvoznici te robe, bilo koja zemlja koja nije članica Evropske unije, na svu ovu robu koju smo nabrojali će se naplaćivati. To možete shvatiti i kao neku carinu na uvoz te robe. Ono što je sada zadnjim izmenama legislative koja se tiče tog SIBAM-a doneto jeste da se neće plaćati na onaj uvoz do 50 tona robe. To ne važi za električnu energiju, ali za ove ostale proizvode do 50 tona uvoznici neće plaćati taj namet, a preko 50 tona će se plaćati taj namet.
Time je Evropska unija praktično obuhvatila 99 odsto emisija, a onaj 1 odsto nije - ali je to urađeno da bi se olakšalo malim preduzećima i privatnim licima. Naravno, kada uvoze nešto od tih proizvoda u malim količinama da ne prolaze kroz zametnu administrativnu proceduru.
Koliki je iznos SIBAM-a za robu koja dolazi van Evropske u i kako se taj iznos izračunava?
Budući da Evropšska unija ima "EU ETS sistem", njihov sistem za naplatu emisija, SIBAM taksa će se proračunavati na osnovu cena emisija koja su postignuta u Evropskoj uniji. Nemamo fiksnu taksu, već će se ona računati kvartalno, kao prosečna i to težinski prosek ostvarenih cena emisija na tržištu EU.
Drugi namet je domaći. Takođe od 1. januara na snazi je i zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Taj porez je 4 evra po toni ugljen-dioksida. Za koga on važi?
On važi za domaće proizvođače ove robe koju smo na početku pomenuli. Preračunavaće se emisije prilikom proizvodnje te robe. Da li je to čelik, da li su to veštačka đubriva, električna energija i plaćiće se na osnovu tih emisija koje su ostvarene u toku proizvodnje puta 4 evra po toni emisije, to će plaćati domaći proizvođači.
Imamo ta dva ekološka nameta koja su stupila na snagu. Da li taj nacionalni porez utiče na smanjenje SIBAM-a?
Da. Legislativom Evropske unije jeste predviđeno da se od takse koja je određena cena za SIBAM sertifikate, tako će u Evropskoj uniji uvoznici plaćati te sertifikate, odbije iznos koja je naplaćena u zemlji odakle je potekla ta roba. Ukoliko bude 80 evra SIBAM taksa oduzeće se 4 pa će se naplaćivati 76 evra.
Krajem decembra Evropska unija dala je i pojašnjenja Srbiji oko SIBAM-a. Da li možda ima nekih olakšica, prolongiranja?
Originalnim aktom jeste bila predviđena mogućnost da se ostvari olakšica što se tiče električne energije, ali uz određene uslove koji su trebali da budu ostvoreni. Jedan od tih uslova jeste i spajanje na unutrašnje tržište električne energije EU. Mi smo u tom postupku već zagazili duboko, predali smo sve, međutim i zbog sporosti administracije to spajanje našeg tržišta sa tržištem električne energije Evrope se očekuje tek početkom 2028. Zato je 17. decembra prošle godine donet jedan dodatak legislative.
U toj legislativi je predviđeno, a to je i dalje predlog, čekamo da se taj deo usvoji, da ukoliko se i u budućnosti spojimo - da onda možemo sklopiti jedan Memorandum o razumevanju i da se tim Memorandumom praktično definišu eventualna produženja, odnosno nevaženja. Međutim, do tada, dok se to ne usvoji i dok se ne ostvare ti uslovi, sva električna energija koja se izvozi u Evropsku uniju biće podložna naplata SIBAM takse.
Koje posledice još možemo očekivati na srpskom tržištu zbog naplate ovih ekoloških taksi?
To će dovesti i do smanjenja izvoza naše robe, jer sada ta naša roba više neće biti tako konkurentna na tržištu EU kao što je bila dok se nisu obračunavale te emisije.
Zar se preduzeća nisu spremila za to?
Preduzeća su se verovatno spremala, sva preduzeća su se trudila da smanje emisije koliko mogu. Ono što se tiče električne energije, tu nije moglo ništa mnogo da se uradi, budući da se tu gleda naš nacionalni miks proizvodnje električne energije.
Inače će se i u određivanju tih emisija koristiti prosek petogodišnji tih emisija koje smo ostvarili. Mi znamo da Srbija proizvodi dve trećine električne energije iz uglja i ta proizvodnja doprinosi tim emisijama. Tako da tu nismo mogli mnogo da se pripremimo.
Hoće li posledice imati građani?
Što se tiče građana, građani mogu imati neke posledice ukoliko zbog tih izvoznih taksi dođe do povećanja i kalkulisanja njih u proizvodnju, pa dođe posredno do povećanja i cena nekih proizvoda. Za sada ne očekujem neke veće poremeće u tom smislu. Takođe, legislativa predviđa i dalje povećanje SIBAM-a po dubini.
Šta to znači - to znači da će ovim predlozima, zadnjim, da se uvodi na nekih 180 proizvoda koji se proizvode od čelika, od gvožđa itd. To mogu da budu i neke građevinske mašine, i druge razne stvari koje se prave kod nas. Tako da sa te strane može da se očekuje da će tu doći u nekom budućem periodu.
Ovo je živ sistem, on je počeo sa primenom ove godine u smislu plaćanja, 2023. je krenuo tranzicioni period koji je trajao do 2025. godine i menjaće se ta legislativa kako se bude se odvijala cela ta situacija.
A uopšte na cene da li će se to odraziti, koje se tiču i građana?
Kažem da se za sad ne očekujem da će se to odraziti na cene koje se tiču građana u nekoj velikoj meri. Možda će biti nekih manjih nivelacija, ali ne vidim da u ovom trenutku, videćemo naravno šta će se dešavati u budućnosti.
Ono što bismo još mogli da istaknemo kao moguću posledicu uvođenja SIBAM mehanizma u Evropskoj uniji, budući da nam je sada plasman električne energije koja je proizvedena u našoj zemlji opterećen taksom Unije, možda će to izazvati manje interesovanje investitora da investiraju u proizvodne objekte.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
